Košarkaški Zvonko Bogdan: Kožni mantil, kočije i tamburaši...

u Novom Sadu je bio pola sezone...

Brba sa stopalom br 50 i sakom ko lopate

Скроз си у праву. Сада могу рећи да сам и ја имао ту част тих пар сезона да играм против СО коша, једно од најтежих гостовања кад сам играо кошарку. И у минибаскет лиги кад смо 12 година имали би нас дочекала пуна сала школе и ватрена атмосфера. Теже је било победити тамо него у пиониру бокте. Јокића се не сећам толико, осим последња два меча која смо одиграли против њих када је имао 15 година мислим. Сећам се са којом је лакоћом играо, нашем центру који је био израстао раније и јак као стена, који је касније у Хемофарму играо и на добром колеџу, је утрпао 20 и кусур поена за 20ак минута, као да је на баскет дошао. Али буквално као да је на баскет дошао, утрпао 20ак поена са можда 1-2 промашаја и изашао на клупу. Лагао бих када бих рекао да сам икада могао помислити да ће толико далеко догурати, поготово што је то била ера физички доминантних центара. Поготово што су се у то време код нас у млађим категоријама и форсирали такви центри, али право је чудо са којом је лакоћом играо. Невиђени таленат, и изузетно ми је драго што је неко у том периоду када је каријера спортисте најмање стабилна препознао тај нетипични таленат и пружио му прилику. Остало је историја. А ја ћу се једног дана деци и унуцима хвалити како ми је МВП и освајач НБА лиге забио у два наврата 2+1 поен када сам га преузео у одбрани :)