Zvezdina inovacija, Kimihova uloga i jedna od utakmica karijere Milana Rodića
Vreme čitanja: 5min | čet. 21.09.23. | 17:34
Nije upadao u oči, ali iskusni levi bek je sa redukovanom ulogom odradio ozbiljan posao na Etihadu
Odlaskom kapitena Milana Borjana i Marka Gobeljića, Zvezdin levi bek Milan Rodić postao je "poslednji Mohikanac" selekcije Vladana Milojevića, generacije najtrofejnijeg srpskog kluba koja je vratila Zvezdu na evropsku mapu i počela strahovladu u domaćem fudbalu. Lomila su se koplja oko momka iz Drvara o njegovom šestogodišnjem mandatu u Ljutice Bogdana, nekada je bio jako potcenjivan u javnosti, ali kako bi rekao Bata Stojković u “Balkanskom špijunu” centrala može da pogreši jednom, ali teško sto puta.
Bivši reprezentativac Srbije bio je neizostavan član sistema Vladana Milojevića, ogromno poverenje imao je i Dejan Stanković u njega, iako je njihov odnos varirao usled čestih povreda Milana Rodića, doživeo je blagi pad kod Miloša Milojevića usled nekih problema, a onda je preživeo i selekciju Baraka Bahara. Sasvim je razumljivo što je nekada Milan Rodić žrtva giljotine javnosti, jer i u piku karijere patio je od diskontinuiteta i povremene slabe fizičke spreme. Ponekad na terenu deluje lenjo ili prosto rečeno kao prebijena mačka, povremeno nema potreban fokus, ali ako su četvorica trenera imala konsenzus oko neophodnosti njegovog prisustva - onda tu svaka priča prestaje.
Izabrane vesti
Milan Rodić je odigrao 66 utakmica za Crvenu zvezdu u Evropi, jedan je od najboljih u istoriji kluba po tom paramteru, ali su četiri meča, pre gostovanja na Etihadu, definisala njegovu pozitivnu igračku stranu. Prvo je u leto 2017. godine sa pukotinom na nožnom palcu odigrao revanš na Letni protiv Sparte iz Praga i bio jedan od najboljih. Samo 12 meseci kasnije zaključao je Patsona Daku pred praznim tribinama Marakane kada je rival bio Red Bul Salcburg.
ISKAKANJE U SITIJEV MEĐUPROSTOR I TUČA SA TAJSONOM KOJI IMA BEJZBOL PALICU
Tačno je da su svetla pozornice morala da budu uperena ka Milanu Pavkovu, posle svega što je uradio protiv Liverpula, ali uz bok snažnom napadaču bili su Milan Rodić i njegov imenjak Borjan. Odigrao je bekovsku perfekciju Milan Rodić tokom duela sa Redsima, koristeći skok igru da onemogući igrače Liverpula da dijagonalama prave višak. Tada su ozbiljne igračke godine Milana Rodića sprečile da napravi značajan izlazni transfer, pošto su brojni skauti na tribinama Marakane apostrofirali njegovu ulogu. Bila je tu i asistencija Vukanoviću u Beogradu protiv Jang Bojsa, trzaj glavom za vođstvo u sudaru sa Bragom.
A onda se desio Etihad... Kada jedna ekipa primi tri gola i uz to golman ima 13 odbrana, jasno je da defanzivci nisu odradili posao kako treba. Tako kaže statistika, ali objektivan utisak sa stadiona u Mančesteru je da je Milan Rodić odigrao jednu od najboljih utakmica karijere. Bilo je sumnji da će sa istrošenim rezervoarom, u jeseni karijere, Milan Rodić biti rastrgnut od strane ofanzivaca Mančester Sitija. Nominalno, Milan Rodić je bio treći štoper u sistemu Baraka Bahara, pored Nasera Đige i Aleksandra Dragovića, ali je suštinski bio specijal izraelskog stručnjaka i novitet u igri Crvene zvezde.
Kada je Siti bio u pozicionim napadima Milan Rodić je iskakao ispred poslednje linije i onemogućavao domaćina da bez dodatnih kretanja pravi numeričku prednost. Izlazio je i provocirao duele jedan na jedan sa Nunješom i Rodrijem. To kada su vezisti Sitija okrenuti ka golu, to je, gledajući sa tribinama stadiona u Mančesteru - nemoguće braniti. Što bi rekao pokojni Milan Kosanović: “Kao da se bijete sa Tajsonom naoružanim bejzbolkom”. Često je potom bio i ne poziciji levog štopera, dešavalo se i da iznese loptu i pojavljuje se kao opcija na levom boku na Sitijevoj polovini.
Zakasnio je, kada govorimo o čistim pozicijama igrača Sitija, samo jednom, kada je Alvarez bio sam na 16 metara, a Rodić mu bio za petama, mada je suštinski to bila potvrda individualne klase Sitijevih igrača, pošto je Foden bez gledanja odigrao za Argentinca.
Imao je kvalitetna čišćenja Milan Rodić u začetku meča sa Sitijem, ali nekako se verovalo da će sa redukovanom ulogom brzo izgubiti snagu i biti prva meta Pepa Gvardiole. Nije tako bilo. Prvi put fizičku inferiornost Zvezdin levi bek je pokazao u 67. minutu, kada je kompletan Zvezdin tim počeo da pada. Tako je vukao nekih pet metara Alvareza.
Pre toga je bio stalno na lopti, uvek na drugoj stativi prilikom centaršuta igrača Sitija sa leve strane, velika ispomoć Stefanu Mitroviću u direktnim duelima sa Bernardom Silvom.
ČETIRI ČIŠĆENJA, DVA STARTA I POMAGANJE MITROVIĆU
Taktički potez Baraka Bahara jeste inovacija u Zvezdinom sistemu, ali nešto što već postoji u najboljim timovima današnjice. Tu ulogu u trouglu pozicija (zadnji vezni, štoper i bek) Jozua Kimih igra na najvišem nivou... Pokušava nešto slično da uradi Stefano Pioli sa Davideom Kalabrijom, ali za sada ne uspeva reprezentativac Italije da mu donese ono što je Milan Rodić ponudio Baraku Baharu protiv, verovatno najpotentnijeg napada na svetu.
Zanimljivo je da Milan Rodić nije previše učestvovao u ofanzivnoj igri Crvene zvezde na Etihadu. Imao je samo 25 dodira sa loptom. Uz 10 tačnih dodavanja. Ali mapa njegovog kretanja pokazuje koliki radijus kretanja je imao bivši reprezentativgac Srbije. Uglavnom je bio prisutan ispred šesnaesterca Crvene zvezde, ali mnogo vremena proveo i na levoj strani. Stigao je čak da skupi četiri otklonjene opasnosti pred golom Omrija Glazera i dva uspešna starta.
Biće zanimljivo videti kako će Barak Bahar koristiti Milana Rodića u nastavku sezone. U formaciji sa tri centralna defanzivca, bivši član Zenita je prebačen u sredipnji deo odbrane. Odigrao je kao i cela ekipa prilično klimavo Milan Rodić duele sa Voždovcem i Čukaričkim. Imao je problema na velikom prostoru, kao i ostali defanzivci Crvene zvezde.
SVI TRENERI MU VEROVALI, BAHAR GA DRŽI ZBOG TAČNOG VERTIKALNOG PASA
Međutim, jasno je da je trenutno jedan od prvih izbora Baraka Bahara. Nije bio pod sumnjom od prvog dana, pre svega što je, među Zvezdinim defanzivcima, Rodić jedan od najboljih kada se povede reč o ulaznom vertikalnom pasu. Za početak je potrebno videti loptu koju je dao Mirku Ivaniću pre drugog Zvezdinog gola protiv Fjorentine. Dovoljno dobra da pocepa linije rivala i dovoljno mekana da Ivaniću, igraču sa dobrom tehnikom, ostavi mogućnost da usmerenim prijemom napravi višak.