{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}
Tako je Rojters krstio čuveni meč sa Olimpijskih igara 1952. u Tampereu...
Tito vs Staljin, utakmica stoleća
""

Na današnji dan, 20. jula 1952. u Helsinkiju, naši fudbaleri su na Olimpijskom turniru bili akteri "utakmice stoleća", kako ju je nazvao Rojters.

Za protivnika reprezentaciji Jugoslavije koja je na startu savladala Indiju sa 10:1, žreb je u osmini finala odredio selekciju SSSR-a! Nije to bio običan fudbalski susret, bilo je to u jeku hladnog rata između Jugoslavije i Sovjetskog Saveza, pa je ceo svet taj meč doživljavao kao megdan Tita i Staljina.

Selektor Aleksandar Tirnanić na ceo turnir odigrao je sledećih 11 igrača, ne načinivši ni jednu izmenu: Vladimir Beara, Branko Stanković, Tomislav Crnković, Zlatko Čajkovski, Ivan Horvat, Vujadin Boškov, Tihomir Ognjanov, Rajko Mitić, Bernard Vukas, Stjepan Bobek, Branko Zebec.

To je onaj čuveni sastav koji su sva deca znala napamet...

Plavi su u toj antologijskoj utakmici protiv Sovjeta poveli sa 3:0 i 5:1, ali ni to nije bilo dovoljno za pobedu. Petrov je smanjio na 5:2, a zatim je Vsevold Bobrov, kojeg su zauvek upamtili Vladimir Beara i milioni Jugoslovena, slušavši prenos uglavnom preko javnih razglasa (radio aparati bili retki i basnoslovno skupi), dao zaredom tri gola. U produžecima mreže se nisu zatresle i novi susret je zakazan za 22. juli, opet u Tampereu.

Igrači oba tima istrčali su na teren svesni da ne smeju da izgube, a Plave je na to podsetio Titov telegram „podrške” koji je stigao uoči utakmice. Sovjetski reprezentativci su, prema „Moskovskim novostima”, koje su se prve u SSSR-u usudile da načnu pomenutu temu tek 1988. godine, dobili direktivu iz Kremlja: „Igrati i pobediti”. Izgubili su sa 1:3, iako su poveli sa 1:0, a iste večeri vraćeni su brodom u Lenjingrad.

Epilog neuspeha je raspuštanje vojnog moskovskog kluba CDKA, koji je činio reprezentaciju, Liga je smanjena za jednu ekipu, a igrači su razbacani po ostalim timovima.

Plavi su posle toga savladali Dansku sa 5:3 i u polufinalu Nemačku sa 3:1, a u finalu izgubili su od sjajnog mađarskog tima (Grošič, Buzanski, Lorant, Lantoš, Božik, Hidegkuti, Kočiš, Palotaš, Puškaš, Cibor, Zakariujaš, Dalnoki, Kovač, Budai, Čordaš) sa 2:0. Taj poraz niko im nije uzeo za zlo. Tito je, po docnijem priznanju nekih reprezentativaca, kompletnoj ekipi, uključujući selektora Aleksandra Tirnanića i trenera Pogačnika, kao nagradu za pobedu nad Sovjetima dao po sto dolara. 

Najnovije vesti


×