Superclásico del fútbol Uruguayo

Urugvaj staje - igra se najveći derbi ljutih rivala iz Montevidea, Penjarol - Nasional. Čak 80 posto populacije navija za jedan od ova dva kluba. Penjarol je popularniji kod 45 odsto stanovništva, uglavnom stacioniranih na preiferijama Montevidea i veći deo urugvajske provincije, dok Nasional podržava oko 35 posto, uglavnom gradskog stanovništva.

Penjarol je stariji klub, bar oni tako tvrde, osnovan od strane britanske železničke kompanije 28. septembra 1891. godine kao kriket i ragbi klub, pod nazivom "Central Uruguay Railway Cricket Club", ili skraćeno CURCC. Na početku klub je bio osnovan na periferiji grada u kraju zvanom Vilja Penjarol, a politika je bila rigidna, i propisivala je da njeni članovi kao i igraču moraju biti isključivo Englezi zapošljeni u kompaniji . Za kratko vreme postao je jedan od glavnih fudbalskih klubova u gradu, a njegova popularnost prevazišla je je granice kompanije. Boje kluba u početku su bile narandžasto-crne u čast jedne od prvih parnih lokomotiva koju je 1829. godine dizajnirao Džordž Stivenson i koja je bila obojena u navedenim bojama. 

Sa druge strane, Nasional je osnovan 14. maja 1899. godine,kao klub nacije i kreolski odgovor na vremena kad su fudbalski klubovi osnivani isključivo od strane migranata ili su bili u vlasništvu stranih kompanija. Studenti koji su osnovali Nasional napustili su klub Albion, kao branioci nacionalizma, stekavši tako brzu popularnost u Montevideu, prevazilazeći svoje univerzitetsko poreklo. Za boje kluba uzete su crvena, bela i plava, istorijski su povezane sa Hose Garvasio Artigasom nacionalnim herojom te zemlje koji se smatra ocem urugvajske nezavisnosti. Pa otud i poznat nadimak Trikolori.

Prirodno, susret ove dve ekipe prevazišao je sport. A po navedenim činjenicama u slučaju Nasionala i Penjarola, to se dogodilo gotovo istog trenutka.

Prvi susret između tadašnjeg CURCC-a i Nasionala odigran je 15. jula 1990.godine i bio je prijateljskog karaktera, meč u kome je slavila železnička ekipa sa 2-0. Urugvajsko prvenstvo zvanično je počelo da se održava te 1990. godine, a u uvodnoj godini zbog stava Nasionala i temelja na kojim je klub osnovan, imao je velikih problema. Četiri kluba koja su osnovala Fudbalski savez Urugvaja, Albion, CURCC, Urugvaj i FK Dojčer, a koje su kontrolisali stranci, odbili su zahtev Nasionala da se priključi zvaničnoj ligi. Ipak, predomislili su se godinu dana kasnije kada je Nasional, nakon serije prijateljskih mečeva u kojima je gostovao u Buenos Ajresu i pobeđivao tamošnje klubove, dobio poziv da se takmiči u Argentinskoj ligi. Što se tiče zvaničnih sastanaka, prva utakmica održana je 28. aprila 1901.godine u kupu Urugvaja,a završila se pobedom CURCC-a od 1-0. Nasionalova prva pobeda izvojevana je naredne 1902. godine 18. maja u urugvajskom prvenstvu ,rezultatom 2-1.

U prvoj deceniji okršaja "Penjarol" je bio uspešnija ekipa. U periodu od 1914. do 1915. godine kada je unutar CURCC-a nastao sukob i kada je ime fudbalske sekcije promenjeno u Klub Atletiko Penarol, Nasional je iskoristio priliku sukoba u susednom taboru i vezao tri nacionalne titule i osam pobeda u međusobnim duelima. I danas postoji kontraverza oko osnivanja klub Penjarola, mišljenja su podeljena, od onih koji smatraju da su Penjarol i CURCC ista institucija i onih koji smatraju (pristalice Nasionala) da su to dve odvojene institucije, rasprava poznata kao "decanato en el fútbol uruguayo".

Rasprava se vodi već više od jednog veka između pristalica ova dva kluba, a odnosi na to ko je najstariji urugvajski klub, koja je više puta završavala i u sudskim procesima.

Nasionalove pristalice smatraju, i tokom više od jednog veka konstantno iznose dokaze, da je Penjarol kao klub nastao tek 1913. godine. U prvih nekoliko godina 20. veka veze kluba i kompanije su se udaljavale. Početkom druge decenije uprava kompanije i kluba započela je analizu povlačenja fudbalske sekcije iz službene prakse, motivisana postepenim napuštanjem prvobitnih ciljeva da bude rekreativni klub za zapošljene. Vremenom klub je počeo da prima članove koji nisu bili zapošljeni u kompaniji, ali na održavanim skupštinama isti nisu imali pravo glasa dana 2. juna 1913. godine skupština CURCC-a odbila je predlog nezaposlenih da se klub preimenuje u Penarol, distancirajući se tako od lokalne povezanosti kluba sa istoimenim naseljem. Dve pozicije tom prilikom bile su jasne: zaposleni članovi želeli su da nastave sa fudbalskom sekcijom ali bez zvaničnog učešća, dok su nezaposleni tražili da klub nastavi sa takmičenjem. Trideset ljudi gotovo svi članovi kluba koji nisu bili radnici kompanije, tj. bez prava glasa 15. decembra iste godine, formiraju svoju fudbalsku sekciju odvojenu od kompanije pod imenom Penjarol.

Odvajanje nije podrazumevalo i nestanak CURCC-a, koji je nastavio da se bavi fudbalom, kako je pisalo u tadašnjoj štampi, tokom cele 1914. godine, sve do 22. Januara 1915. godine, datum kada je zvanično u istorijskim arhivima Penjarol nastao pod tim imenom. Suživot dve ekipe tokom godinu i po dana, pokazuju da jedno nije nastavak drugog kako to do danas tvrde pristalice žuto-crnih. A kada smo već kod boja kluba, CURCC je imao horizontalne pruge narandžasto-crne boje. Po "novoosnivanju" Penjarol je za boje uzeo žutu i crnu u vertikalnim linijama. Novac koji je imao CURCC u vreme raspuštanja kluba, poklonjen je za izgradnju bolnice u Montevideu, taj novac trebao bi, po nekom toku da pripadne klubu koji je navodno samo promenio ime. Takođe tokom tog perioda oba kluba u nekoliko datuma igrali odvojene utakmice protiv različitih klubova. Penjarol se iz prigradskog naselja preselio u Montevideo, a tereni i klupske, prostorije, kao i sam stadion CURCC-a ostao je u vlasništvu kompanije. Na ovaj način Nasional dokazuje i sebe smatra najstarijim klubom u Urugvaju koji u osnovi neometano negovam fudbal kao sportsku granu.

Tokom 1991. godine , Penjarol je proslavljao stogodišnjicu kluba kao nastavak CURCC-a. Nasional je tada zatražio dokument koji bi potvrdili istorijsku istragu, sa podacima, argumentima i zaključcima da Penjarol može izraziti zvaničan stav kao najstariji klub u državi. Nasional nikada do tad nije pokretao nijednu pravnu akciju pred sudom ni pred lokalnim i međunarodnim fudbalskim savezom. Penjarol nikada zvanično nije odgovorio na ovaj dokument.

Nasional je 1999. godine bio prvi klub koji je dobio spomen pečat za 100 godina kluba od Urugvajske Fudbalske Asocijacije. Prema intervjuu koji je dao Vinston Kasal, direktor saveza, za El Correo glasio je - "Penjarol je to pokušavao i ranije, ali nije bilo zvanične potvrde o sto godišnjici kluba i nastavku CURCC-a" pa su time odbili da osam godina ranije naprave pečat za 100 godina od osnivanja Penjarola.

Poslednja epizoda ove vekovne sage dogdila se ove godine, kada je CONMEBOL na društvenoj mreži Twiter čestitao Penjarolu proslavu 121. godinu od osnivanja kluba. Status je obrisan samo par minuta kasnije, bez ikakvog obrazloženja.

Amaterska era urugvajskog fudbala igrala u period 1900-1932 i izbrojala je ukupno 123 odigrana klasika, 45 pobeda za Penarol (računajući i one pod nazivom CURCC) i 48 pobeda Nasionala, dok je preostalih 30 susreta završeno nerešenim ishodom. Po osnivanju Urugvajan Primera Division kao profesionalne lige 1932. godine sukobi dobijaju još veći značaj, ne samo u Montevideu već i u čitavom Urugvaju, vreme kada se stanovništvo delilo na pristalice ova dva kluba, dok su simpatizeri manjih gradskih klubova ostali u dubokoj senci narednih 45 godina,kada je po prvi put neki drugi klub uspeo da osvoji titulu šampiona pored ova dva velikana, bilo je to 1976. godine kada je prvak urugvaja postao Defensor Sporting.

Kroz dugu istoriju, dva kluba su imala veliki broj nezaboravnih utakmica ,a evo i nekoliko duela koji su ušli u legendu.

Utakmica odigrana 25. maja 1934. godine u finalu plej-ofa urugvajskog prvenstva ostala upamćena po spornoj situaciji kada je Penjarol postigao gol nakon što je lopta, koja je bila na putu da izađe u gol-aut, odbila o torbu lekara Nasionala koja je stajala tik do linije. Lopta se vratila na teren, posle čega je Penjarol postigao pogodak. Sudija je priznao gol, ali nakon žestokih protesta igrača on je poništen. Ipak fudbaleri Nacionala su ostali bez dvojice fudbalera koji su zbog protesta isključeni. Utakmica se nije završila tog dana jer je mrak počeo da pada pa je nakon dosta rasprava nastavljena tek 27. avgusta kada je ostalo 0:0. Kasnije u plej-ofu Nacional je uspeo da dobije Penjarol sa 3:2 i osvoji šampionat.

Još jedan velikog klasik odigranog 14. decembra 1941. godine kada su igrači Nasionala došli do najubedljivije pobede u istoriji derbija. Tog dana Trikolori su pobedili Penjarol sa 6:0. Da trijumf bude potpun pobrinuo se rezervni tim Nasionala koji je savladao takođe rezervni tim Penjarola sa 4:0. Dva tima tog dana su pobedili najljuće protivnike ukupnim rezultatom 10:0. Navijači Nasionala taj događaj nazivaju El Día del (Dan 10:0). Time je oboren rekord Penjarola koji je držao kao najubedljiviju pobedu u derbiju kada je daleke 1911. godine trijumfovao sa 7:3.

I navijači Penjarola imaju svoj dan za pamćenje. U oktobru 1949. godine Penjarol je do poluvremena vodio protiv Nacionala sa 2:0. Kada je trebalo da počne drugo poluvreme igrači Nacionala su odbili da izađu na teren, navodno nezadovoljni suđenjem. Kod navijača Penjarola ta utakmica ostala je upamćena pod nazivom Clásico de la Fuga (Derbi kada su pobegli).

Susret koji zavređuju pažnju, a odigrani su u nekoj relativno skorijoj prošlosti su meč odigran u aprilu 1990, koji je završen sa 22 crvena kartona! Po 11 sa obe strane. U klasiku odigranom 11. juna 2000. godine koji je bio "prijateljskog" karaktera, ne takmičarskog, važno je naglasiti, devet fudbalera oba tima (pet iz Nasionala i četiri iz Penjarola) završili su u zatvoru gde su prenoćili iza rešetaka zbog izazivanja tuče na utakmici.

Sastavni deo svakog rivalstva su navijači. Za Penjarol to je bara brava grupa pod imenom Barra Amsterdam, po kojoj se čak i jedna tribina na Sentenariju po njima naziva, dok su za Nasional to pristalice pod okriljem grupe La Banda del Parque - zbog kraja grada u kojem se nalazi njihov stadion. Navijači Penjarola su u poslednjoj deceniji dvadesetog veka, zbog velikog broja incidenata i izazivanja nereda na tribinama, koštali klub oduzimanjem najmanje 34 boda. Zbog kazni i oduzimanja bodova navijači su direktno odgovorni zašto Penjarol nije osvojio tri prvenstva, Aperturu 1994. godine, Klausuru 1997. godine i Aperturu 2002. godine. Po incidentima ne zaostaju puno ni pristalice Nacionala. Jedan od većih sukoba dogodio se krajem novembra 2013. godine kada su pristalice Nasionala raširile zastavu oduzetu navijačima žuto-crnih još u obračunima iz 2011. godine, na kojoj je bio lik Rodriga Agirea, mladića koji je upucan tokom tih nereda. Pobesneli bravosi Penjarola porušili su ograde u pokušaju da stignu do dela tribine sa pristalicama Nacionala. Policija je uspela nekako da spreči besne navijače formalno domaće ekipe, da dođu u direktan okršaj sa protivnicima. Meč je bio prekinut 11 minuta, nakon čega je usledila najveća bakljada u istoriji klasika.

Navijači Penjarola su 12. aprila 2012. godine razvili zastavu dugu 310 metara i široku 48 metara preko tribine pokrivši njome gotovo 15.000 kvadratna metra. Ipak, njihov do tada svetski rekord oborile su pristalice Nasionala koje su 4. aprilu 2013. godine, na meču Kopa Libertadores protiv meksičke Toluke razvili su zastavu dužine 600 i širine 50 metara.

Danas Penjarol je trofejniji klub sa 50 naslova šampiona (da, računajući i onih pet pod nazivom CURCC), dok ih je Nasional sakupio 47. Na internacionalnoj sceni, Penjarol je takođe uspešniji sa pet titula Kopa Libertadores, dok Trikolori poseduju tri pehara Oslobodioca Amerike. Međutim Montevideo se može pohvaliti kao jedan od samo dva grada na svetu, da ima dva svetska klupska šampiona.

Do danas Urugvajski Superklasiko igrao se 489 puta, crno-žuti vode u pobedama sa 166, naspram Nasionalovih 159, dok je 164 puta susret završen bez pobednika.

URUGVAJ 1 - 7. KOLO

Nedelja

21.30: (2.65) Penjarol (2.95) Nasional (2.75)

PIŠE: Đorđe RADONJIĆ