Ser Aleks i sećanje na dan kad je crvenilo nestalo s lica...

Počeli su negde u isto vreme da ispisuju istoriju fudbala. Svako na svoj način. Jedan u Milanu, drugi u Mančesteru. Paolo Maldini postavljajući nove igračke standarde u poslednjoj liniji tima; Aleks Ferguson udarajući temelje Junajteda koji će postati najuspešniji ostrvski klub 21. veka.  

I jedan i drugi po mnogo čemu endemski predstavnici fudbalskog loptanja kakvog više nema, niti će ga biti... 

Za skoro 30 godina na Old Trafordu Fergi je doveo i prodao na stotine igrača. Za nešto manje vremena u prvom timu giganta sa San Sira Maldini je promenio negde isti broj saigrača. 

A šta se dogodilo kada jednog dana legendarnom stručnjaku palo na pamet da pokuša da angažuje legendu Rosonera. Priča kratka. Poučna? Teško u ovo vreme. Nećemo se sličnih naslušati. I ne tiče se samo vernosti, principa, morala, već vaspitanja, tradicije, valjanih roditeljskih gestova...
"Da, pokušao sam da stupim u kontakt sa Paolom svojevremeno, da probam da ga nagovorim da dođe kod nas", priznao je Fergi. "Ali onda sam naleteo na njegovog oca. To je jako težak čovek. Sve što sam dobio jeste njegovo vrtenje glavom". 

Na pitanje šta je Ćezare kazao kada mu je izneo "suludu" ideju Ferguson je prvo rekao "ništa", ali onda je ipak rešio da istrese iz rukava reči koje je jako dobro upamtio:
"Moj deda je bio Milan, moj otac je bio Milan, ja sam Milan. I moj sin je Milan. Zauvek! Zaboravi", to mi je Ćezare rekao.   

I šta je posle svega ostalo Fergiju? 

Mora biti da je bar na tren izgubio ono crvenilo na licu... Prebledeo. 

Paolo Maldini počeo je da igra u Milanu 1978. kao desetogodišnjak. Za prvi tim debitovao je 1985. i igrao standardno sve do 2009. Sve trofeje koje je osvojio teško je pobrojati. Trebalo bi vremena. Biće dovoljno sledeće: sedam puta šampion Italije, u pet navrata prvak Evrope, tri puta klupski šampion sveta.  

I najvrednija titula od svih - idol za sva vremena. Fudbalska ekselencija. 

Don Paolo Maldini.