Samo 20! Deluje zastrašujuće...

Njegovi vršnjaci su prošlog leta upisali fakultete. Neki su našli prva zaposlenja posle srednjih škola. Neki se bave fudbalom i uglavnom sanjaju o tome da dobiju poneki minut u prvom timu. Većina ih i dalje igra „dečji“ fudbal sa omladincima. A on?

On je Đanluiđi Donaruma, danas puni 20 godina, već ima 152 meča u dresu Milana i standardni je golman reprezentacije Italije. Na 57 od 163 utakmice u profesionalnoj karijeri nije primio gol. Primera radi, Điđi Bufon je u njegovim godinama imao 78 utakmica u dresu Parme, mlade i A reprezentacije Italije.

I, što je možda i najimpresivnije, već je pregurao preko glave stvari koje se nekome ne dese za celu karijeru.

Điđo Donaruma je fenomen italijanskog i svetskog fudbala. U ovom trenutku je jedan od najboljih na svetu, a pitanje je trenutka samo kada će postati i zvanično najbolji. Zapanjujuće je kako ta karijera napreduje i kakav je golman već danas sa samo 20 godina. Neki bi rekli i zastrašujuće...

Primera radi, golmani njegovih godina skoro nigde ne brane. Imate Lafona u Fjorentini i Lunjina koji je rezerva u Leganesu. Svi ostali golmani njihovih godina mogu da budu srećni ako sednu na klupu u nekoj ozbiljnoj ligi. Donaruma iza sebe ima 152 utakmice u ligi kao što je Serija A u kojoj se greške ne praštaju. Pogotovo ne na golu.

Bio je 25. oktobar 2015. godine kada je tvrdoglavi i hrabri Siniša Mihajlović imao ideju zbog koje je mogao da uništi dve karijere. Svoju i Donaruminu. Srbin je bio trener Milana i otkaz mu je visio nad glavom. Imao je samo 13 bodova iz devet mečeva, bio je deseti na tabeli i Milan je tonuo. Poslednje što mu je trebalo bilo je da sa gola skloni iskusno pojačanje iz Real Madrida Dijega Lopeza i da u tom momentu sagori 16-godišnje dete o čijem se talentu već nešto čulo i naslućivalo...

Điđo je Napolitanac koji je sa 14 godina došao u Milan. A trebalo je da ode u Inter. Već je prošao probu u Interu, upisan je u školu, otišao je kući na nekoliko dana da se oprosti od roditeljskog doma, kada je u priču uskočio Adrijano Galijani. Tadašnji transfer guru Milana je dobio hitan poziv Enca Rajole, rođaka i saradnika mnogo poznatijeg Mina Rajole. Enco je krstario Italijom u potrazi za „piletinom“ za Mina i načuo nešto o supertalentu po imenu Đanluiđi Donaruma. U Kastelamareu di Stabiji, negde na pola puta između Napulja i Sorenta, u tirkiznom zalivu je stasavalo dete koje je odskakalo od druge dece. Rajole su tada bile u dobrim odnosima sa Galijanijem i čačnule su mu sujetu informacijom da čudo od deteta ide u Inter. Galijani je reagovao i platio 250.000 za dete od 14 godina. Posao mu je olakšao Điđov stariji brat Anotnio, koji je u to vreme već bio član Milana. Roditeljima je laknulo što će sinovi biti zajedno. Dok su u Interu čekali Điđa da se pojavi na treninzima, on je već zadužio Milanovu opremu...

Tamo je preskakao po tri stepenika u mlađim kategorijama, uvek braneći za starije generacije. Legendarni Filipo Gali je upravljao omladinskim sektorom i od trenera dobijao uveravanja da je Đanluiđi Donaruma materijal „maldinijevskog“ DNK. Trener prvog tima Pipo Inzagi je uz specijalnu dozvolu lekara pozvao Donarumu na klupu prvog tima tri dana pre 16. rođendana!

A onda je došao Siniša Mihajlović i naglas izgovorio ono što je mnogima u Milanelu bilo na usnama, ali nisu imali hrabrosti da kažu.
„Izabrao sam Donarumu jer ima sjajne tehničke i fizičke kvalitete. Bolji je od Dijega Lopeza. Nisam sklonio Lopeza zbog gola koji je primio u Torinu, već zato što je u ovom trenutku Donaruma bolji“, rekao je Siniša Mihajlović.

Apenini su se zatresli. Dete od 16 godina će na Milanov gol! Istina, Donaruma je branio na letnjim pripremama, branio je nekoliko dana ranije na Trofeju Berluskoni protiv Intera, ali sve su to bile nebitne utakmice. Serija A je nešto drugo. Sasuolo je nezgodan rival... Zanimljivo, dvadeset godina ranije debitovalo je jedno drugo čudo na utakmici Milana. Nevio Skala je lansirao 17-godišnjeg Đanluiđija Bufona na gol Parme protiv moćnog Kapelovog Milana, a tinejdžer na golu je izludeo zvezde poput Vee, Bađa i Bobana. Ostalo je istorija... 

Miha je dato obećanje ispunio i stavio Donarumu na gol sa 16 godina i 242 dana. Dečačko lice je oslikavalo malde godine, ali korpulentna konstitucija je govorila da je ovde reč o nekom prirodnom fenomenu. Da je crnac, odmah bi počele teorije zavere o datumu rođenja... Donaruma je primio gol na debiju, ali je Milan pobedio. U tim tužnim vremenima kada Milan nije imao skoro ništa vredno u timu, dobio je nešto luksuzno za naredne godine i decenije.
„Nisam bio nešto iznenađen, niti me je bilo strah. Štaviše, bio sam srećan i ponosan što su tada svi videli ono što smo znali godinama. Donaruma je uvek bio poseban i branio je uvek za dve godine stariju generaciju, tako da sam znao da će se dobro snaći i među seniorima“, kaže danas Adrijano Galijani prisećajući se poteza Siniše Mihajlovića.

Od tada Donarumu više niko nije mogao da skloni sa Milanovog gola. Nekoliko partija je bilo dovoljno da nagovesti vanserijski talenat. Pritisak javnosti je bio sve veći, ali i podrška. Od mnogih legendi, među kojima je nešto kasnije prednjačio mitski Điđi Bufon. On će ga kasnije kao sina dočekati u reprezentaciji i predati mu ključeve vrata na kojima su stajali neki od najvećih.
„Donaruma je momak vanserijskih kvaliteta. Gol reprezentacije je u sigurnim rukama. Ne znam šta oseća prema Milanu kakve su mu emocije, ali znam da neće pogrešiti ako pređe u Juventus. Ali nekada je i to što osećate u srcu, ono što pravi razliku“, rekao je Bufon letos.

Niko kroz istoriju nije imao toliko dobrih golmana kao Italija. A u jednom trenutku je delovalo da Bufonovog naslednika nema na vidiku. Kada je Điđi ulazio u reprezentaciju, konkurencija su bili Paljuka, Peruci, Toldo... A kada je bio pred reprezentativnom penzijom, naslednik se nije ni nazirao.

Osim Bufona, podrška je odmah na početku stizala od klupskih legendi, klupskih struktura, saigrača... I najveća od Mihajlovića.

Miha o njemu nije pričao kao o dečaku, već kao o čoveku. Profesionalcu koji je sposoban da snosi punu odgovornost. Na stranu parade i odbrane. Donaruma je kao maloletnik na golu giganta najviše oduševljavao načinom na koji je komandovao odbranom, vikao na duplo starije saigrače, preuzimao odgovornost, istrčavao na centaršuteve... To deca ne rade, to mogu samo fenomeni.

Nekoliko mečeva je bilo dovoljno da se vidi vanserijski golmanski talenat. Naravno, bilo je i grešaka. Bilo je i kikseva. Ozbiljnih. Kao u Bolonji kada mu je lopta prešla ispod noge i otišla u gol. Kao jesenas u derbiju protiv Intera. Ali sve je to išlo u rok službe i bilo normalno. Uostalom, nije baš da je Milan tu nešto trpeo zbog Donarume i da je ostatak ekipe bio bolji. Naprotiv. Pored Palete, Aleksa, Abatea, Anontelija, Montoliva, Bertolaćija, Kucke i ostalih, Donaruma je sa 17 godina već bio klasa za većinu saigrača.

Sa 17 i kusur godina debitovao za reprezentaciju i postao najmlađi golman u istoriji Italije. Simbolično, na poluvremenu je zamenio svog idola Điđija Bufona. Bajka se sama pisala.

Mihajlović je otišao, ali Donarumu više niko nije mogao da skloni sa gola. Sudbina je htela da prvi Điđov odbranjeni penal dođe protiv Mihajlovićevog Torina u 96. minutu. Miha se samo nasmejao pored klupe. Znao je da stvorio Monstruma. Potom je odbranjen penal Dibali doneo Milanu pobedu nad Juventusom i trofej Superkupa Italije. U sušnim godinama na San Siru i taj Superkup je bio nešto. Ali prvi problemi su bili na vidiku...

Odlaskom Berluskonija i Galijanija i dolaskom kontroverznih Kineza neke stvari počinju da se menjaju. Naravno, Mino Rajola je odavno stavio šapu na Donaruminu karijeru i prilično vodio računa o njoj. Stariji brat Antonio je već bio otišao iz kluba, a Rajola sa novim vlasnicima i direktorima nije imao baš dobar osećaj. Donekle je bio u pravu, ali donekle nije, jer je iza svega stajala njegova pohlepa.

Rajola je izvršio pritisak na Donarumu da odbije produžetak ugovora godinu dana pre isteka, čime je stavio Milan u tešku poziciju da ostane bez ruže koja je tek procvetala. Tih nekoliko dana leta 2017. bili su sapunica kakva se retko viđa na fudbalskom tržištu. Odlazi-ostaje, odlazi-odstaje, odlazi-ostaje... Rajola je sklopio koaliciju sa svojim starim prijateljem Nedvedom i familijom Anjeli, koja mu je često punila bankovni konto masnim provizijama za njegove klijente. Rajola je brzo namirisao Berluskonijev i Galijanijev pad u Milanu i prešaltao se na Anjelijeve koji su mu oprostili zabijanje noža u leđa sa Zlatanom. Ranije im je doveo Nedveda, kasnije Pogbu za džabe i imao je veliki uticaj kod njih.

U Juventusu su znali da Bufonovo vreme ističe i Donaruma je zato izabran za naslednika. Trebalo je da nasledi lozu italijanskih velikana na Juventusovom golu: Kombi, Zof, Takoni, Peruci, Bufon... Juventus nikad nije imao sreće sa stranim golmanima i često su dugoročna rešenja bili najbolji Italijani. Donaruma se uklapao u taj profil, a Rajola je bio pravi saveznik.

Rajola je nudio Donarumu Interu, Realu i mnogim drugim klubovima vrebajući najbolju ponudu, ali mnogi klubovi nisu želeli da posluju sa njim. Nadao se ogromnoj proviziji. Kao u Pogbinom slučaju.

Juventus mu je dao zeleno svetlo i krenuo je cirkus. Ali nešto su se pitali i igrač i porodica. Uprkos uvredama Milanovih navijača, Donaruma je na kraju prelomio na savet porodice kada je trener Montela došao u porodičnu kuću i obavio ljudski razgovor sa ocem Alfredom. Skromni Napolitanci nisu znali mnogo o situaciji u fudbalu, ugovorima, milionima... Ali su razumeli Monteline reči da njihov sin jednog dana može da bude legedna kalibra Paola Maldinija. I posavetovali su sina da posluša srce i obaveže se klubu čijim posterima mu je bila oblepljena soba.

Uostalom, nekoliko meseci ranije je na Juventusovoj Areni Donaruma besno gesitkulirao prema domaćoj publici, ljubeći grb Milana kada je sviran jedan od „juventusovskih“ penala za pobedu u 97. minutu. Iako je perspektiva u Milanu bila mutna sa novim vlasnicima iz Kine, mladi Napolitanac je razmišljao pre srcem, nego glavom i potpisao je novi ugovor. Pride je tadašnji direktor Masimo Mirabeli uspeo i da prevari Rajolu na samom potpisu ugovora i da dečku poturi papir koji je isključivao fiksnu otkupnu klauzulu. Rajola se pušio od besa ali nije mogao ništa...

Ubrzo se Milanov kineski projekat raspao kao kula od karata, delovalo je da slavni klub tone još dublje, ali se to i nije ispostavilo kao loš scenario. Klub je pao u ruke Amerikanaca koji su rešili da pametno investiraju i podignu mu vrednost. Na rukovodeće funkcije su postavili legende Maldinija i Leonarda, trener Gatuzo je dobio poverenje da postane prvi u Milanu koji će izgurati više od sezone posle Alegrija, a ekipa je podmlađena.

Donaruma se našao u centru Milanovog projekta za budućnost. Rosoneri su stvorili mlad tim sastavljen od nekih od najperspektivnijih domaćih (Konti, Kaldara, Romanjoli, Kalabrija, Kutrone...) i inostranih igrača (Pjontek, Kesi, Paketa...). Kada su se neke kockice posložile, Milan je počeo da beleži dobre rezultate. Iako je poljska senzacija Kšištof Pjontek u prvom planu, jedan od nazaslužnijih što se Milan nalazi na putu povratka u Ligu šampiona je Donaruma.

Milan je ovu sezonu počeo slabo, primao golove na svakom meču i rušio negativne rekorde, ali se situacija propravljala kako je sezona odmicala. Velikom zaslugom Donarume koji je branio neverovatno u nekim mečevima.
„Sada kada mu se desi da pogreši, to ne ostavlja posledice na njega do kraja utakmice. Ove sezone je odrastao“, kaže legendarni Dino Zof.

Postalo je očigledno kakav Milan ima kvalitet u 19-godišnjem golmanu. Iako je tu i tamo bilo grešaka, u nekim mečevima je pravio razliku i donosio bodove. Od početka ove godine Donaruma se nalazi u fenomenalnoj formi. Na devet utakmica je primio samo tri gola uz monstruoznu partiju na Olimpiku protiv Rome.

Od početka novembra Đanluiđi Donaruma je procentualno najbolji golman Evrope sa 87,3 odsto zaustavljenih šuteva. A tek mu je 20 godina...

Mladi Napolitanac je klasičan primer italijanske škole golmana. Za razliku od Nemaca, Španaca i Brazilaca koji su u trendu zbog igračkih sposobnosti da glume trećeg štopera, Donaruma se drži linije kao i svi veliki italijanski golmani. Ali zato sjajno postavlja defanzivce, komanduje defanzivom, donosi prave odluke i – što je najvažnije – pravi nemoguće odbrane koje podižu moral ekipi.

Ima ugovor s Rosonerima još dve i po godine, ali Leonardo i Maldini su već krenuli u pregovore o produžetku saradnje jer na Donarumi baziraju budućnost kluba. Počeli su pregovori sa Rajolom o novom ugovor do 2023. godine.

Iza Donarume je već mnogo toga, ali daleko više je ispred. I to je njegovo najveće bogatstvo. Sa 20 godina je već iskusan igrač. A kako golmani mogu da brane i do pete decenije, sve navodi na to da je ispred Donarume grandiozna karijera. Ako ovako nastavi da napreduje, deluje zastrašujuće u kakvog golmana može da izraste.

(FOTO: reuters)