Riznić: Za razliku od današnjih fudbalera, nikad nisam krio da volim da popijem!

Da je Beograd mali grad u kojem se sve zna, demonstrirali su navijači Zvezde kada su pred početak jednog večitog derbija (1994. godine) razvili transparent na kojem je, pored nacrtane flaše, pisalo: "Rizna, živeli". Ubrzo se Zoran Riznić gospodski rastao sa Zvezdom i otišao u Grčku, gde je četiri godine majstorijama uveseljavao navijače OFI-ja i Larise. Usledio je povratak u Šabac i igranje za lokalne klubove, posle čega je definitivno stavio tačku na igračku karijeru.

Tragom vesti da je odmah zatim postao MOZZARTOV verni igrač, otišli smo u Šabac i zakucali na vrata zaboravljenog asa...
"Trenutno sam preokupiran karijerom sina Branka koji trenira u Radu već tri godine i 4. oktobra je napunio 14 godina. Ovde u Šapcu pohađa osmi razred osnovne škole i putuje na utakmice, a trenira u šabačkoj školi fudbala Savacijum. Planiramo da se sledeće godine prebaci u Beograd i videćemo šta će i kako će biti", kaže Zoran Riznić.

Na kojoj poziciji igra? Je l’ visok momak, pa tanak, na oca?
"Vezni je igrač. Što se tiče visine, jeste tanak i po svemu sudeći imaće moju visinu."

A kako stoje stvari po pitanju tehnike? Hoće li da rola kao ti?
"E o tome neka drugi pričaju, ali ako već moram nešto da prokomentarišem, reći ću samo da ima štofa."

Gledaš li sve utakmice, pošto ima mnogo nekadašnjih majstora koji izbegavaju da s tribina bodre sinove?
"Ne, uvek sam na tribinama kad Branko igra i pritom gledam da budem sam, jer ne mogu da slušam komentare sa strane. Uz dužno poštovanje prema roditeljima tih klinaca, moram da kažem da većina njih ne radi u korist svoje dece. Ni ja nisam voleo da mi neko previše deli lekcije, tako da mu tek s vremena na vreme uputim neki savet. Na kraju krajeva, trener Srđan Stojčevski dobro radi s njima i, generalno, FK Rad pruža mlađim kategorijama sve potrebne uslove za rad."

Zna li Rizna Junior kakav si tačno bio igrač?
"Više o tome zna na osnovu priča koje dopru do njega, kao i gledanjem utakmica koje imam na CD-u. Verovatno još nije dovoljno svestan..."

Koliko si bio dobar?
"To ja nisam rekao..."

"ŠTA ĆE NAM TOLIKI STRANCI?"

Pratiš li dešavanja u našem tužnom fudbalu?
"Upravo tako, fudbal nam je tužan i neću sad da budem pametan i izmišljam toplu vodu, kad svi znamo šta smo i gde smo, kakva nam je liga i šta nam se dogodi kad promolimo glavu u Evropu."

Hajde da krenemo redom – kako doživljavaš dugogodišnje posrtanje FK Mačva?
"Samo saznanje da Mačva sedam-osam godina igra u Srpskoj ligi, nimalo mi se ne sviđa. Velika je sramota za ovaj klub, što ne može bar da se takmiči u Drugoj, takozvanoj Prvoj ligi, ako već ne može u Superligi. Šapčani zaslužuju da gledaju mnogo bolji fudbal."

Ideš li na Mačvine utakmice?
"Retko, moram da priznam."

Kako bi prokomentarisao situaciju u FK Rad?
"Čovek se opredelio za rad s mlađim kategorijama, proizvodi svoje igrače i koliko primećujem, najviše ih i proda. Ranko Stojić po svemu sudeći najpametnije radi, tu je 12-13 godina na Banjici i stvarno dobro gura, s obzirom na krizu u kojoj se nalazimo. Ove godine imaju najmlađu ekipu, teško će ponoviti rezultate iz prošle sezone. Međutim, neminovnost je da iole kvalitetnije igrači odu u inostranstvo."

Stigosmo do Crvene zvezde. Šta bi rekao o posrtanju dojučerašnjeg giganta?
"Čini mi se da se na Marakani ne zna ko šta radi! U minulom prelaznom roku su doveli 14 igrača, među kojima je dosta stranaca. Pitam se, šta će nam u ligi ovakvoj kakva je, pored naše talentovane dece, toliki igrači sa strane. Za mene je to totalno nelogično i apsurdno. U redu bi bilo da oni prave neku prevagu, samo je problem što je ne prave. Istu grešku s kupovinom istrošenih igrača, prave i u ostalim klubovima, ne samo u Zvezdi."

Pratiš li hod po mukama srpskog nacionalnog tima?
"Tabela u našoj grupi sama za sebe sve govori. Opet kažem ne želim nešto da pametujem, samo, da nešto ne štima – ne štima. Svaka čast Ivanoviću i Kolarovu na impozantnim karijerama, ali ne mogu oni kao bekovi da budu nosioci igre naše reprezentacije. Nije to – to. Jednostavno, uvek smo imali plejmejkera od koga je počinjala svaka akcija, a ja momentalno ne mogu da se setim ko je to bio posle Piksija."

"SIMPATIČAN MI JE BIO ONAJ TRANSPARENT"

Za razliku od trenera, navijači su te voleli što si majstor na terenu i boem u kafani. Jesi li se ikad pokajao što nisi živeo sportski?
"Lepo je nedavno na SOS kanalu rekao gospodin Mojsilović da ga baš briga gde su i šta rade njegovi igrači u slobodno vreme i da ga interesuje samo ono što oni pružaju na terenu. To je i moja teorija. Jesi ili nisi dobar igrač, to pokažeš na utakmici i to je jedino merilo. Iz tog razloga sam, na primer, imao korektan odnos sa navijačima Zvezde koji su videli da sam pružao, ajde da ne kažem dobre, nego solidne partije."

Jesi li znao da će pred derbi s Partizanom Delije razviti onaj legendarni transparent?
"Naravno da nisam. Sad ne mogu da se setim ko se pored mene na zagrevanju istezao i kaže mi: 'Aaa, Rizna, vidi ono!' Ja pogledam i vidim 'Rizna, živeli' i kao flaša nacrtana. Simpatično mi je to bilo."

I dobro si odigrao taj večiti derbi...
"Jesam, super je utakmica bila i dan-danas je pogledam, iako je odigrana pre 19 godina."

Da li si bio ljut na Ljupka Petrovića koji ti se ubrzo zahvalio na saradnji?
"Nisam ni tada, a ni kasnije. Nisam mogao da budem ljut na njega. Odlučio je tako kako je odlučio i uprkos tome ostali smo sve vreme u dobrim odnosima."

Karijeru si nastavio u OFI-ju i Larisi. U kakvom sećanju su ti ostali grčki dani?
"Pogotovo te prve godine OFI je napravio bum i plasirao se u Kup UEFA, mada je po kvalitetu prilično zaostajao za Olimpijakosom, Panatinaikosom ili AEK-om koji je sada, što je začuđujuće, dospeo u drugu ligu. U Larisi me lepe uspomene više vežu za privatan život, pošto smo se okumili sa jednom divnom grčkom porodicom."

Kako si igrao protiv najvećih grčkih klubova?
"Eh kako. Dobro! U to vreme trener Olimpijakosa je bio Dušan Bajević koji je pomno pratio moje igre i golove. Odmah posle kvalitetne partije protiv njegove ekipe upravi Olimpijakosa je predložio da me angažuju. Oni su rekli da to nije problem, ali pod uslovom da garantuje kako neću biti dobar samo na terenu, nego i van njega, a-ha-ha... Duško je uzvratio da tako nešto ne može da garantuje i tako je taj transfer propao." 

"ZBOG PIVA SAM ZAOBILAZIO ŠMEKERSKA MESTA"

Zar nisi mogao da budeš, što bi se reklo, manje transparentan kad rešiš koju da popiješ?
"Stvarno se nikad u životu nisam krio, jer kad odlučim da izađem i malo se opustim, niko i ništa nije moglo da me spreči. Za razliku od 90 odsto sportista koji vole da popiju i to je javna tajna, ali to rade krišom."

Šta si obično pio?
"Pivo, iako sam znao da ono nije prikladno za neka šmekerska mesta koja sam upravo iz tih razloga i zaobilazio. Sve u svemu, zadovoljan sam onim što sam postigao. U stvari, moja najveća pobeda je moja divna porodica, supruga Danijela, ćerke Tijana koja studira grčki jezik na Filološkom fakultetu, Nena koja je upisala Ekonomski fakultet i sin Branko (14) o kom sam već govorio."

Jesu li se kćerke bavile sportom?
"Nena je trenirala odbojku sve dok nije doživela povredu, po meni najtežu, ukrštenih ligamenata."

Da li si razmišljao da se po završetku karijere oprobaš u trenerskom poslu?
"Apsolutno ne, i ovom prilikom moram da kažem kako se naročito divim trenerima mlađih kategorija. Dao bih im priznanje zbog svih pritisaka koje trpe od strane roditelja i menadžera. Došlo je vreme da i deca imaju menadžere i to je za mene potpuno suludo. O čestim trenerskim smenama da ne govorim. Klinci se taman naviknu na jednog učitelja, kad im dođe drugi."

Zašto te nema u upravi Mačve?
"Ona prošla garnitura me je zvala i bilo mi je drago što su me se setili. Međutim, nisam mogao da prihvatim ponudu, jer hoću maksimalno da se posvetim sinu."

Šta misliš, da li bi tvoja karijera bila kudikamo bogatija da ono nisi zakasnio na avion i da si u Sankt Peterburgu odigrao utakmicu za Tim sveta?
"Prvo da podsetim da se sve to odigralo u vreme kad je zemlja bila pod sankcijama i kad smo morali u svet da letimo iz Budimpešte. Spletom okolnosti, tačnije nesporazuma prilikom dogovora s organizatorom puta, nisam se našao u kombiju za Mađarsku. Jednostavno, nisam imao sreće. Od vraćanja unazad i priče na temu šta bi bilo da je bilo, nema ništa."

"NA PSŽ NIKAD NE IGRAM!"

Poznato je da si veliki fan kladionice MOZZART. Šta za tebe predstavlja kreiranje dobitnih kombinacija?
"Pre svega sjajnu razonodu i priliku da deo slobodnog vremena provedem u zanimljivom društvu i atmosferi. Moji ulozi su simbolični i odmah da priznam kako nemam često naplatu. Valjda što parove i igre biram na osnovu neke logike, odnosno veličine kluba i mesta na tabeli. Izgleda da to nije dobitna taktika i to iz jednostavnog razloga što se svako malo događaju iznenađenja."

Miksuješ li sportove?
"Uglavnom se držim fudbala, ali imam običaj da, kad se iznerviram, ubacim i neki drugi sport na tiket, obično košarku."

Imaš li princip po pitanju broja odigranih parova?
"Nikad ne upišem više od pet šifri, a najviše tiketa imam sa četiri para. Mada, kad bolje razmislim, previše je i četiri, a-ha-ha..."

Da li su ti neki klubovi omiljeni?
"Pre bih rekao kako imam omražene klubove, među kojima je PSŽ na prvom mestu. Na tom spisku imam i nekoliko portugalskih klubova, dok Špance, Engleze i Nemce, uvek rado odigram."

Šta koristiš od igara?
"Bio sam i ostao pristalica fikseva, a posebno kečeva! Kod mene nema mnogo filozofije, fudbalskim žargonom rečeno – primim, dodam i otvorim se, a-ha-ha... Umem da nanižem i pokoji prelaz i tako sam jednom na 60 uloženih dobio 12.000 dinara."

Da li ti je to rekordni dobitak?
"Iskreno, za mene je svaki dobitak sladak i kao takav ima status rekordnog. Velike sume ne jurim, da me ne bi bolela glava."

Zbog čega je MOZZART tvoj izbor?
"Ambijent je vrlo prijatan, osoblje ljubazno i veoma profesionalno i ovde imam osećaj kao da sam u svojoj kući. Sviđa mi se ta porodična atmosfera koja krasi MOZZART lokale."

(Foto: MOZZART Sport, MN PRESS)