Peta sezona zaredom: Partizan u debelom minusu već do prve prvenstvene pauze

Nova sezona – stari Partizan. Bar u prvenstvu. Pet godina traje i nikako da se promeni krivudava vožnja Parnog valjka ovdašnjim drumovima. Toliko nespretna da na premijernoj pauzi usled obaveza reprezentacije ima šest bodova manje od TSC-a i četiri od šampiona Crvene zvezde, što je zaostatak koji se u uslovima kakvi vladaju u srpskom fudbalu teško nadoknađuje.

Ruku na srce, ima da se igra još 30 rundi – večiti i dodatne dve, jer su odlagali utakmice zbog međunarodnih obaveza – međutim, nije slučajno Savo Milošević posle razoračavajućeg remija sa debitanatom iz Bačke Topole (1:1) ukazao da su crno-beli „blizu da opet odustanu od borbe za titulu“. Na prvi pogled deluje da je tim rečima mnogim Grobarima sipao so na ranu posle još jednog kiksa, ali je zapravo gađao suštinu. Nije hteo da se krije iza floskula kako je „prvenstvo dugo“, kako će „i oni i mi gubiti bodovi“, kako „ima i plej-of“, nego je precizno i direktno – kakav je i golgeter bio –istako u prvi plan osnovni problem Partizana u poslednjih pet sezona. Loš „ulazak“ u sezonu. Posledice su, istorija je pokazala, u većini slučajeva bile kobne.

Od tih pet poslednjih sezona samo je Marko Nikolić 2016/17 uspeo da „minus devet“ pretvori u duplu krunu, dok su Zoran Milinković, Ivan Tomić, Miroslav Đukić i Zoran Mirković, uprkos tome što su pojedinci imali „pokrivalicu“ u vidu plasmana u grupnu fazu Lige Evrope, praktično u startu prvenstva prosipali bodove i upuštali se u poteru za liderom, zavaravajući i sebe i druge da mogu da ga stignu. Zato su dva kiksa napravljena ovog leta (protiv Napretka i TSC-a) alarmantna i veliko je pitanje da li sa postojećim igračkim kadrom Milošević može da uradi ono što je poslednji učinio Nikolić. Da pobeđuje u nizu.

Podsetimo, računica je pokazala da je za titulu u Superligi, otkako je uveden plej-of potrebno najmanje 30 pobeda u 37 kola. A, Parni valjak je pravo na dva kiksa već ispucao u prvih pet rundi. Pritom, ove sezone neće biti podele bodova, šta znači da je daleko teže (pre)stići lidera, kogod tog bio u aprilu naredne godine. Dodatna bojazan za Grobare je što njihovi miljenici nisu uspeli da iskoriste relativno povoljan raspored: imali su u ovih pet rundi duele sa dva tima pristigla iz Prve lige, triput su bili domaćini, gostovali su rekonstruisanom i u odnosu na lane daleko slabijem Napretku i opet nisu uspeli da budu maksimalani. Pritom, tek im slede dueli sa Crvenom zvezdom, niškim Radničkim (završili prethodno prvenstvo ispred), preporođenom Vojvodinom i opasnim Čukaričkim.

Na sve to od sredine septembra na programu su i obaveze u Ligi Evrope koji „troše“ ekipu i fizički i psihički. Ukazali smo posle kiksa u Kruševcu kako Partizan „nema patike za maraton“, činilo se da je plasman u grupnu fazu UEFA takmičenja idealna prilika da čelnici prošire kadar, dovedu još neko pojačanje, ponajviše radi toga da bi prvotimci imali prostora za predah, a da rezultat ne trpi. Samo, prelazni rok je prošao, a u njegovom finišu niko u Humsku 1 nije došao. I to je, čini se, najveći problem aktuelnog sastava. Jeste zanimljiv, ume da bude lepršav (Malatija u Beogradu), takmičarski i psihološki stabilan (izdržao u Moldeu i Turskoj), deluje da će biti još uigraniji (kad u ritam uđe Bibras Natho), ali nema dugačku klupu. Bar se dosad nije pokazalo da kad jedan važan igrač (bilo zbog kartona, povrede ili umora) ostane van protokola, onaj ko ga menja ne uspeva to da nadomesti. U rotaciji su zasad bili Filip Stevanović, Ognjen Ožegović, nešto manje Rajko Brežančić i Đorđe Ivanović, povremeno Aleksandar Lutovac i to je to. Ostali?

Nadali su se navijači Partizana dolasku bar jednog centarfora posle plasmana u Ligu Evrope i priliva UEFA sredstava, radio je i Savo Milošević na tome, ali na kraju se ništa nije desilo i deluje da je to jedna od većih boljki s početka sezone. Igra postoji, čak se može oceniti vrlo dobrom, na trenutke odličnom, ali kad je potrebno završiti akcije kao da nema pravog realizatora.

Mada, možda se sve promeni 21. septembra kad u Humsku 1 stiže Crvena zvezda. I pre tri godine zaostatak je bio ogroman, igrao se večiti derbi, Leonardo je pogodio u 90. minutu i oživeo snove o tituli. Može li – i ko – opet to da uradi?

Uostalom, i Savo Milošević rekao da je trofej državnog prvaka važniji od Lige Evrope. Kako se to radi, pokazao je Marko Nikolić u prvom mandatu, u sezoni 2014/15 imao je šest vezanih pobeda i kiksirao tek u sedmom kolu protiv OFK Beograda, ali držao prvo mesto na tabeli, uporedno gurao na tri koloseka i utabao ekipi put ka tituli, koja mu se ne piše, jer je mimo rezona – smenjen!?

UČINAK NA STARTU PRVENSTVA U POSLEDNJIH PET SEZONA

2015/16 Zoran Milinković (4-1-2) – 13 bodova
2016/17 Ivan Tomić i Marko Nikolić (3-1-3) – 10 bodova
2017/18 Miroslav Đukić (4-2-1) – 14 bodova
2018/19 Miroslav Đukić i Zoran Mirković (5-1-1) – 16 bodova
2019/20 Savo Milošević (3-2-0) – 11 bodova

NAPOMENA: Kao graničnik su uzeti rezultati posle prvih sedam kola, uz napomenu da su uračunati i ishodi odlaganih utakmica koje su igrane kasnije tokom jeseni

FOTO: Star sport, MN Press