{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}

Nema više ‘Bravo, devojke’… Zašto nije čudno kada Zvezda dobije lekciju od ozbiljnog kluba i tima

/ Izvor: mozzartsport.com
Komentari: 51
Čukarički dve godine sklapa ekipu, dovodi pojačanja koja to jesu na terenu i nije iznenađenje kada se pokaže kao bolja ekipa od bivšeg prvaka Evrope i sveta
Nema više ‘Bravo, devojke’… Zašto nije čudno kada Zvezda dobije lekciju od ozbiljnog kluba i tima
"Grafika"

Kada je Čukarički pre nešto više od godinu i po dana uzeo meru Crvenoj zvezdi i pobedom od 2:0 najavio da izrasta u ozbiljan klub, uglavnom se na taj meč gledalo kao na poraz favorita sa Marakane, nego na zaslužen trijumf novog superligaša.

Zvezdini navijači su tada skandirali igračima ‘Bravo, devojke’. Valjda ljuti zato što su posle dosta vremena osetili retku zdravu konkurenciju u Srbiji. Posprdna skandiranja sa tribina su išla na račun Bajkovića, Mijailovića, Mrđe, Milijaša, Ninkovića, Pečnika… Za naše prilike ozbiljnih igrača koji će kasnije vratiti titulu na Marakanu posle šest godina posta.

Pamtiće se taj meč po spektakularnoj intervenciji Džajićevog velikog pojačanja Omege Robertsa, golu Zvezdinog deteta Slavoljuba Srnića, begu Slaviše Stojanovića u tunel kada je trebalo da iznese utisak za TV kamere što mu je bila obaveza. Poraz je izgledao kao ogroman udarac za crveno-bele i Stojanović je tada jedva preživeo na klupi.

Prošlo je više od 18 meseci od tog meča, a Zvezda je opet došla na Banovo brdo. I opet dobila lekciju. Čuka je opet slavila sa 2:0. Međutim, ovoga puta nije bilo skandiranja ‘Bravo devojke’. Navijači su izgleda prihvatili kao realnost da više nije nikakvo čudo da Čukarički drži fudbalske lekcije Crvenoj zvezdi.

Šta se od tada promenilo? Mnogo toga. U Crvenoj zvezdi na gore, u Čuki na bolje.

Za godinu i po dana je velikan sa Marakane promenio ceo tim i trenera. Samo jedan igrač koji je u oktobru 2013. godine igrao protiv Čukaričkog je i dalje u klubu. Reč je o Aleksandru Kovačevću koji sinoć nije igrao. Dakle, Zvezda je promenila startnih 11 plus tri izmene koje su ušle.

Na drugoj strani. Čukarički je od tada nastavio krupnim koracima da grabi napred i pokazao kako normalan klub funkcioniše. Iz tog tima koji je pre godinu i po dana pobedio Zvezdu, sinoć su na terenu bila šestorica od startnih 11. Zanimljivo je da su trojica od njih šestorice zapravo Zvezdina otpisana deca. A dodajmo da je sa klupe ušao i sedmi fudbaler, Ivan Todorović. Naravno, trener je isti.

Prve zvezde Čukaričkog su igrači, a ne glomazan upravljački aparat koji ne radi ništa već se krije iza saopštenja. Čukarički ima gazdu, direktora i trenera. Sasvim dovoljno. Nisu im potrebni ljudi na izmišljenim funkcijama koji ne rade ništa. Zato Zvezda ima predsednika, počasnog predsednika, trojicu potpredsednika, alfu i omegu Zvezdana Terzića koji je u međuvremenu došao kao veliko pojačanje, zatim celu plejadu članova UO koji su tu da se predstave javnosti samo kada je neko saopštenje u pitanju. Kao i razne komisije i potkomisije…

Zvezdina prva postava

Čukarički je zapravo slika kakvu sanjaju Zvezdini navijači. Osim stadiona i navijača, sve ostalo je na strani Čukaričkog. Tim koji je na okupu dve godine, koji napreduje, igrači koji se ne prodaju “na kilo“ menadžerskim agencijama i fondovima na prvu ponudu i za koje navijači imaju vremena da se vežu. Kada igrač dođe u Čukarički, on zaista predstavlja pojačanje. Poput Regana, Rendulića ili Bojića. Oni donose kvalitet na terenu i to se vidi.

U Zvezdi je potpuna suprotnost. Igrači ne dolaze kao pojačanja, već kao “zakrpe” koje pokrivaju rupe. Ili da odigraju neki minut pošto su do tada grejali klupe. Tako se, na primer, razigrava Katai za kojeg se zna da Zvezda nema novac da ga otkupi i da neće zaraditi na njemu. A, na terenu taj isti igrač ne pravi nikakvu razliku.

Dok Čuka profitira od svojih pojačanja i na njima će u budućnosti ostvariti zaradu, Zvezda već posle šest meseci ne zna šta da radi sa svojim “pojačanjima”. Za to su najbolji primeri letošnja pojačanja: Antić, Despotović, Planić i Đorđević. Neki su bili želja Terzića, neke je tražio Lalatović, a neki su došli po ko zna čijem diktatu. I čak nisu ni dobili šansu. Jer Zvezda valjda ima luksuz da potpisuje igrače i drži ih na tribinama. Posle šest meseci su napustili klub. Ništa bolje procene Zvezda nije imala ni u zimskom prelaznom roku pošto već sada ne zna šta da radi sa egoztičnom akvizicijom Parkerom.

Zato više nije nikakvo čudo kada Crvena zvezda dobije lekciju od Čukaričkog. A decibeli na tribinama posle golova Čukaričkog u poređenju sa onima od pre godinu i po dana, govore da ovaj klub polako dobija i poverenje ljubitelja fudbala koji su dugo čekali na zdravu sportsku priču u Srbiji.

(FOTO: Star sport)

Najnovije vesti


×