Krajiški ponos u punom zanosu: Nokaut faza nadohvat ruke, zato se ovaj klub zove Borac

Krajina podrhtava kao nikad ranije. Banjaluku trese najveća euforija. Neverovatnim preokretom protiv LASK-a, Borac je došao nadomak istorijskog prvog plasmana u nokaut fazu nekog evropskog takmičenja. Sve dobija na težini ako se zna da je na Gradski stadion u Banjaluci stiglo čak 19 novih igrača i to bez plaćenog obeštećenja. Unikatan slučaj u fudbalu.

Mnogi klubovi bi u tim okolnostima kaskali za konkurencijom, prosipali bodove, a trener bi tražio još vremena da se ekipa uhoda. Za Borac ta pravila ne važe. Od početka sezone, na 26 mečeva, tim Mladena Žižovića poražen je samo šest puta.

Pobeda protiv tima iz Austrije predstavlja samo još jednu u nizu ogromnih pobeda, možda i veća od one protiv APOEL-a na Kipru. Sve je krenulo od meča sa Panatinaikosom. Svi su smatrali da će atinski velikan bez većih problema protutnjati kroz Banjaluku, ali desilo se suprotno. Ne samo da je Borac ostao neporažen, nego je bio barabar. Najlepši mogući nastavak divne priče desio se u još jednoj kišnoj novembarskoj noći.

“Malo ko je očekivao da ćemo pobediti, a još ređe na način na koji smo pobedili. Apsolutno smo od prvog do posednjeg momenta kontrolisali utakmicu, osim te jedne situacije kada smo lošije izašli nakon auta, a oni su napravili kontranapad. Zaista bi bila fudbalska nepravda da ovo večeras Borac nije dobio po svemu prikazanom. Po energiji, kvalitetu igre, svemu...Na kraju nas je i sreća pogledala, a nju treba zaslužiti. A mi smo je itekako zaslužili", rekao je posle utakmice trener Mladen Žižović za portal Mondo.ba

Šef struke Banjalučana je na klupu seo ove sezone, reč je o čoveku koji gde god da je radio – pravio je dobre rezultate. Najpre u Radniku iz Bijeljine, kasnije Škupiju iz Skoplja. Na red je došao i Borac, s tim da je ovaj uspeh po svim merilima poseban i najveći. Ekipa ima identitet ratnika, kakva god da je situacija, oružje se nikada neće položiti, ko god bio sa druge strane.

“Zato se ovaj klub zove Borac. Nikad neće odustati, nikad se neće predati i to ime ovim momcima pokazuje da se bore do kraja, a večeras je to urodilo plodom. Realno, objektivno, fudbalska javnost i ljudi koji su blizu nas, ovo nisu očekivali što nam je dalo motiv više, možda probudilo i mali inat da pokažemo da mi to možemo i na kraju smo bili u pravu u odnosu na većinu. Drago mi je da je to tako".

Ostale su još dve utakmice, prvo protiv Šamroka na gostovanju, a onda na Gradski stadion stiže Omonija, taj meč bi mogla da bude još jedna zvezdana noć u ovoj, već sada, nezaboravnoj sezoni.

“Želimo da uživamo, želimo da se izmerimo s drugim klubovima naše grupe, da vidimo gde smo. Da vidimo kako je protiv favorizovanih, kao i sa nama podjednakim klubovima, da se na kraju saberemo. Zasad imamo sedam bodova, ako nam to bude dovoljno za prolaz grupe, slavićemo, ako ne bude, pokušaćemo sledeći put. Međutim, sad nam se realno otvorila prilika da prođemo. Prema projekcijama jeste sedam bodova, međutim, matematički to nije sigurno. Trebaće nam još poneki bod da bi potpuno bili sigurni u prolaz", svestan je Žižović da je posao još daleko od završenog.

Posebnu notu celoj stvari dala je izjava trenera golmana Siniše Mrkobrade.

“Znam da se mnogi danas ježe na termin bratstvo-jedinstvo... Ali primećujem da su za moj Borac večeras, u jednoj od najvećih pobeda u istoriji slučajno nastupali igrači iz svih 6 bivših jugoslovenskih republika. I to jako uspešno“, napisao je Mrkobrada na društvenim mrežama.

Naravno u celoj priči, nije zanemarljiv ni finansijski momenat, a tu je Borac tek dobro prošao. Za svaku pobedu dobio je 400.000 evra, a za remi 133.000. Od osvojenih bodova zaradio je 933.000 evra, a kad se sabere dobitak od ulaska u Ligu konferencije i novac od TV prava – Borac je zaradio 5.500.000 evra, što je apsolutni rekord kluba, dok je trenutni koeficijent kluba 10.500, najveći u istoriji bosanskohercegovačkog fudbala.