Karlos Baka - balada o siromašnom ribolovcu koji je za koru hleba govorio: Karte, molim! (VIDEO)

Sve najlepše priče imaju težak početak. A život Karlosa Bake, novog heroja fudbalske planete, materijal je koji bi mogao da se pretoči u vanvremenski roman. Život siromašnog momka, koji je već sa sedam godina morao da nauči da peca kako bi mogao da preživi, godine gladovanja, straha i tuge zbog nemogućnosti da svoje posveti jedinoj ljubavi - fudbalu. 

Njegov otac bio je prvi i jedini navijač, koji je suznih očiju posmatrao kako njegovo čedo sanja kako će u svojim rukama držati pravu fudbalsku loptu, a ne "krpenjaču" kojom je špartao po livadama rodnog sela. Život nije mazio heroja ove priče i činilo se kao da će fudbal ostati zauvek samo san. Ako mu je okrutni svet branio da živi fudbal, niko nije mogao da golobradom Baki oduzme pravo da sanja fudbal...
"Sa 20 godina živeo sam u svom selu, Puerto Kolumbija, gde sam radio kao kondukter. Život je bio jako težak. Vrlo rano sam morao da počnem da radim, zato što sam dolazio iz siromašne porodice i morao sam da pomognem roditeljima da zaradimo novac za hleb", otkrio je Baka na dan kada je potpisao ugovor sa Seviljom – 9. jula 2013. godine. Karlos Baka postao je zvezda.

Kako je sam rekao, nije mogao ni da zamisli da će mu se pružiti šansa da napravi nešto veliko...
"Vrata fudbala bila su zatvorena za mene, a u mojim godinama, teško je bilo uopšte pomisliti da bi mogao da zaigram kao profesionalac. Ali te 2006. godine sam odlučio da pružim sve od sebe i pokušam. Otišao sam na probu i prošao".

Ali ni fudbalski počeci nisu bili laki. Baka je potpisao ugovor sa ekipom Atletiko Žunior, u kojoj ga treneri nisu cenili previše. A ni saigrači. Kao momka koji je tek do skoro govorio – Karte, molim! – i nekog ko je tek sa 20 godina osetio čari života u velikom gradu, fudbaleri Atletika ga nisu smatrali delom "porodice", Treneri su bili ubeđenja da će golobradi seljačić brzo odustati. Ali nije se predao!

Koračao je Karlos Baka putem kojim se ređe ide i sa navršenih 20 leta svoju karijeru gradio praktično od temelja. Prve tri godine proveo je na pozajmicama u nižerazrednim, amaterskim klubovima Barankilji i Minervenu, koji su mu pružili "utočište" i fudbalsku sreću. A Baka nije ostao dužan – na ukupno 75 utakmica za nepune dve godine protivničke golmane matirao je ukupno 38 puta, čime je zagolicao maštu uprave Atletika. Valjda su i oni shvatili da u svojim redovima imaju nebrušeni biser...

I zapravo je Baka svoju prvu profesionalnu sezonu odigrao sa 23 godine, kada je konačno obukao dres Atletika i pokazao svima, od saigrača, preko trenera, do vrhovnih vođa kluba da su se ogrešili o njega. Baka je munjevitom brzinom počeo svoj fudbalski razvoj i džinovskim koracima "gazio" sve godine koje je proveo u siromaštvu, bedi i nemaštini. Godine koje je proveo kao kondukter u autobusu i ribolovac koji samo želi da prehrani porodicu.

Nije mu mnogo trebalo da "rezerviše" svoje mesto u prvoj postavi, a još brže stigli su i golovi koji su ga izbacili u prvi plan. Postao je najbolji strelac Kupa Kolumbije sa 11 pogodaka, uprkos tome što je Atletiko takmičenje završio još u četvrtfinalu. U naredne dve sezone njegova karijera doživela je vrtoglavi uspon, koji ni sam nije mogao da zamisli. Sa 18, odnosno 20 ligaških pogodaka utabao je put do zvezda, postao golgeter kojeg se plašila cela Kolumbija, a Atletiku podario dve titule nacionalnog šampiona i "prešao prvi nivo"! Na 130 utakmica mrežu je pocepao 73 puta i svima u klubu postalo je jasno da će najbolji igrač postati želja daleko moćnijih poslodavaca.

Zaludeo je čelnike moskovske Lokomotive i Kjeva, koji su na sve načine jurile Bakin potpis. Na kraju je Klub Briž iskoristio neodlučnost dva kluba, iskeširao 1.500.000 evra i početkom 2012. godine doveo napadača od kojeg se očekivalo da unese živost u igru kluba. No, to se nije desilo. Baka je doživeo svojevrstan "deža vi", u kojem nikako nije mogao da se uklopi, ali poučen prethodnim iskustvima brzo je pronašao sebe i vratio se stazu pobednika. U plej-ofu belgijskog šampionata pokazao je da barut u njegovim nogama nije mokar i se od njega mogu očekivati vrhunske partije. Tako je i bilo.

U svojoj prvoj punoj sezoni, tačnije odmah po odlasku Josepa Akpale, trenera koji ga je i doveo u Briž, desila se Bakina eksplozija, u kojoj su stradali svi koji su mu se našli na putu. Novi šef struke Žorž Lekens udario je u žicu prve violine, koja je proizvela magični zvuk - 28 "blistavih tonova" na 44 utakmice. San je postao stvarnost!

Godine tuge, gladi, besanih noći zbog nemogućnosti da pronađe mir u svoja četiri zida pretvorile su se u bajkovite dane, u kojim je Karlos Baka izrastao u pravog junaka! A najbolje je tek usledilo, u dresu Sevilje - onog trenutka kada je u oko sportskog direktora Monkija zapao dečak u telu 27-godišnjeg golgetera. 

Verovatno nijedan detalj ne bi mogao da opiše besprekornu nit u poslovanju Sevilje kao Karlos Baka. Dok je Luj van Gal pokušao dovođenjem drugog Kolumbijca (čitaj: Radamela Falkaa) da podigne letargične Đavole, jedan od klubiva sa najblistavijim poslovanjem u poslednjih deset godina je u svojim redovima već imao najboljeg napadača iz redova Kafeterosa. Falkao je bez sumnje veliki fudbaler, kojem svake nedelje "kapne" nekoliko stotina hiljada evra, ali Baka je budućnost kolumbijskog i evropskog fudbala! Junak koji je u Varšavi počeo da živi san.

Sportski direktor Sevilje Monki nikada nije otkrio metode uspešnog poslovanja, ali je postavio standarde zbog kojih biznismene u najmoćnijim evropskim kluboviva boli glava. Od dečaka koji nije imao ni koru hleba u 29. godini je napravio 30.000.000 evra vrednog asa. Heroja koji je naterao blistava svetla pozornice da se usmere upravo ka njemu.
"Baka je fudbaler neverovatnih veština u kvaliteta. Veliki profesionalac neverovatnog duha. Na svakom treningu želi više i njegova glad za golovima i uspehom tera ga da raste na terenu i bude bolji. On želi da dođe do krova, a potencijal koji poseduje može ga odvesti upravo tamo. Želi da bude najbolji igrač Lige šampiona naredne sezone i dobro je što će imati priliku da u tome i uspe. Kada želi da napravi korak napred, on zapravo ode dva", rekao je trener Sevilje Unaj Emeri. 

Fudbalski svet podsetio je na hladnokrvnost koju je Samuel Eto imao u godinama kada je terorisao mreže, navijače Sevilje setno vratio u vreme kada je njihov miljenik Luis Fabijano doneo prva dva evropska trofeja polovinom prve decenije 21. veka.

Dva gola u Varšavi bila su samo šlag na torti savršene sezone koju je Baka imao do tog trenutka. Samo su trojica fudbalera u Primeri imala bolji učinak od kolumbijskog majstora, ali su i Kristijano Ronaldo i Leo Mesi i Nejmar sa divljenjem posmatrali kako Baka uživa u svojih pet minuta slave. 

Momenat kada je Martin Etkinson odsvirao kraj vrlo uzbudljivog finala protiv Dnjepra uneo je eksploziju emocija u život Karlosa Bake, čije su suzne oči govorile više od 1.000 reči. Ogrnut kolumbijskom zastavom i u zagrljaju ćerki usledila je erupcija kojom je svoje ime zlatnim slovima upisao u klupske almanahe i još jednom potvrdio da san zaista može da postane stvarnost... 

(FOTO: Action Images)