Kad pauci poispadaju… Do poslednjeg atoma snage, do poslednje kapi krvi, do smrti!

Verovatno ste mnogi od vas čuli za Garru Charuu i urugvajski stil fudbala. U prevodu, to znači „Kandža Čarue“. Čarue su bile drevno indijansko pleme na prostorima Urugvaja, poznato po neustrašivosti i hrabrosti. Urugvajci su u ovom veku baš lepo pronosili slavu Čarua.

Paragvaj ima nešto slično, ali malo drugačije...

„Garra Guarani” posvećena je paragvajskoj fudbalskoj reprezentaciji i u prevodu predstavlja „Kandžu Gvaranija” – domorodačkog naroda i jezika kojim se služi više od polovine stanovništva. U fudbalskom smislu, „gara Gvarani” označava fanatičnu borbu do poslednjeg atoma snage i svest da svi tehnički nedostaci mogu da se nadoknade borbenošću i trčanjem. Njene osnove su srčanost, beskompromisnost, lavlja snaga i nesalomivi duh. Paragvajci nikoga neće napasti, ali će spremno dočekati svakog ko to pokuša da uradi njima i naneće mu štetu. Bez obzira na to ko je preko puta, oni ulaze u utakmicu sa svešću da je 0:0 početak koji može da bude i kraj. Bitno je ne izgubiti, a šansu za pobedu iskoristiti.

Za razliku od komšijskih fudbalskih sila poput Brazila, Argentine, pa i Urugvaja, čak i Kolumbije i Čilea, Paragvaj nikada nije odskakao u južnoameričkom fudbalu atraktivnošću i talentom, iako je imao neke sjajne ofanzivne igrače poput Hulija Sezara „Romerita”, „Tora” Akunje, Rokea Santa Kruza, Oskara Kardoza, nesrećnog Salvadora Kabanjasa… Svi uspesi Paragvaja prožeti su maestralnom defanzivom.

Pa i oni najveći, 1953. i 1979. godine, kada su osvojena jedina dva Kopa Amerika trofeja. Prvu titulu Paragvaj je osvojio preko Brazila sa Didijem, Ademirom, Niltonom i Đalmom Santosom, Peleovim idolom Zizinjom... Taj turnir se pamti po defanzivnoj klinici Eriberta Erere koji je pohapsio brazilske zvezde i bio izabran za igrača turnira. Drugi put su Gvaraniji prvi prošli kroz cilj u konkurenciji „Žoga bonito” Brazila sa Zikom, Falkaom, Sokratesom, na prvom velikom turniru koji je Maradona igrao za Argentinu. Tada su saigrači iz Olimpije Alisio Solalinde i Roberto Parades telepatskim razumevanjem formirali defanzivni bedem za pamćenje. Leteli su vazduhom, klizali u meso, odnosili lopte srcem ispred majstora fudbala i odveli Paragvaj na vrh. Iste godine su sa Olimpijom osvojili Kopa Libertadores i pamte se kao jedan od najboljih defanzivnih tandema u istoriji južnoameričkog fudbala.

To je neka dalja istorija, ali ni u bližoj se paragvajski DNK nije menjao. To što Zinedin Zidan ima titulu prvaka sveta i što su Francuzi na svom terenu ’98. konačno osvojili fudbalsku planetu, ima veze i sa Paragvajcima. Ta osmina finala bila im je najteži meč na prvenstvu. Ludi Čilavert na golu i „tornjevi blizanci” Gamara i Ajala tog junskog popodneva u Lansu dovodili su francusku naciju do ludila. Ništa im Galski petlovi nisu mogli, penali su bili na vidiku, a onda je Loran Blan prvim zlatnim golom u istoriji svetskih prvenstava slomio srca Paragvajaca i svih onih ljubitelja fudbala širom sveta koji su uvek uz autsajdere.

I četiri godine kasnije su doveli Nemce na rub suza u osmini finala, ali su prekid Bernda Šnajdera i snalažljivost Olivera Nojvila u 88. minutu opet slomili borbeni duh Paragvajaca. Spirala srceparajućih eliminacija nastavila se u Južnoj Africi 2010. kada su sa samo tri postignuta gola došli do četvrtfinala, gde ih je zaustavio srećan gol Davida Vilje u 83. minutu. Pre toga je Kasiljas odbranio penal Oskaru Kardozu u 57. minutu. Da je tada Paragvaj poveo…

Te generacije su otišle u istoriju, porazi su ostali da se pamte i ponosno oplakuju, a stigle su neke nove, manje kvalitetne, zbog kojih Paragvaja nije bilo na svetskim prvenstvima 16 godina. Do sada.
"Dovođenje Gustava Alfara na selektorsku funkciju je očigledno bio najveći mogući preokret koji je Paragvaj mogao da dobije. Nakon loše Kopa Amerike, uspeo je da podigne ekipu koja je u šest utakmica imala samo jednu pobedu i samo jedan postignut gol, do toga da u narednih 12 mečeva doživi samo jedan poraz. To je neverovatna transformacija! Povrh toga, pobeđivali su južnoameričke velesile poput Argentine, Brazila i Urugvaja, dok su uzimali bodove na teškim gostovanjima u Ekvadoru, Urugvaju, Kolumbiji i Boliviji. Alfaro je vratio veru timu i mislim da su zbog toga i stigli do Svetskog prvenstva”, kaže nam jedan od najuticajnijih paragvajskih fudbalskih novinara Roberto Rohas.

Gustavo Alfaro je ugledan argentinski trener čija lična karta je stroga defanziva. "Mreža mora ostati netaknuta”, često je Alfaro ponavljao kroz karijeru tokom koje je vodio velikane poput Boke Juniors, San Lorenca, ali i Arsenal Sarandija, sa kojim je defanzivnom perfekcijom šokirao južnoamerički fudbal 2007. godine i osvojio Kopa Sudamerikanu.

Uživa u formaciji 4-4-2 sa kojom je imao najviše uspeha u Arsenalu i Boki i koja podrazumeva visoki i srednji blok. Ekipa ne stoji uvek duboko na svojoj polovini, već igra agresivan presing na sredini terena kako bi presekla pasove protivnika i naterala ih na greške u ranoj fazi napada. Tako i poslednja linija dolazi do stabilizacije, pa je u prvih 11 utakmica na klupi Paragvaja zabeležio čak šest bez primljenog gola.
"Nacionalni heroj! Kao što sam ranije rekao, naterao je ljude da ponovo veruju, a njegove konferencije za medije i način na koji motiviše svoje ekipe su nešto na čemu bi svi trebalo da mu budemo zahvalni”, kaže nam Rohas.

Zašto baš konferencije?

Alfaro je u južnoameričkom svetu fudbala poznat kao veliki mislilac. Nadimci Profesor i Filozof najbolje opisuju jedinstven pristup vođenja tima. Psihologija mu je bitna podjednako koliko fizika, taktika, talenat… Tačnije, za njega psihologija igra ključnu ulogu. Alfarova obraćanja medijima i govori u svlačionici mnoge podsećaju na univerzitetska predavanja zbog dubokih metafora i zanimljivih citata. On veruje da se zakoni života i uspeha mogu prepisati iz dela velikih umova, pa u svojim motivacionim govorima koristi citate Alberta Ajnštajna, argentinskog pisca Horhea Luisa Borhesa i njegove misli o uspehu i porazu („Pobeđujemo i gubimo manje nego što verujemo”) kako bi oslobodio igrače pritiska i straha od neuspeha. Često se oslanja na Aristotela i njegove teze o nadi („Nada je san budnog čoveka”) kako bi vratio veru timovima koji su izgubili samopouzdanje.

©Reuters

Odmah po dolasku u reprezentaciju Paragvaja, doveo je specijalizovanog psihologa u stručni štab. Svaki fudbaler ima individualne psihološke sesije prilagođene njegovom trenutnom mentalnom stanju i ulozi u timu. Istovremeno pravi konekciju sa navijačima i medijima, pošto je majstor u prevođenju kompleksnih psiholoških tema u jednostavne, upečatljive slike koje igrači i navijači lako razumeju.

Nakon istorijske pobede Paragvaja nad Brazilom, mediji su ga pitali kako je uspeo da preporodi ekipu koja je bila na dnu tabele, a on je odgovorio: "Sve što je trebalo da uradim je da malo protresem drvo kako bi paukovi popadali, a mi shvatili da je to drvo zapravo puno zrelih plodova”.

PARAGVAJ ĆE SE PLASIRATI U OSMINU FNALA - KVOTA 3,50!

Utakmicu protiv jednako borbenog i kvalitetom jačeg Urugvaja opisao je rečenicom „Majka svih bitaka”, pripremajući igrače da taktika u tom meču ne znači ništa ako ne pokažu tradicionalni paragvajski ratnički duh („Garra Guarani”). I tako je izgradio kult ličnosti u Paragvaju, pošto je tim iz depresije sa dna kvalifikacija doveo do Mundijala posle 16 godina. Navijači tetoviraju njegov lik, obični ljudi na ulici i u prodavnicama ga zaustavljaju i plaču od sreće, zahvaljujući mu što je vratio ponos nacije.

Alfaro i paragvajski fudbalski kod su zapravo bili savršen spoj.
"Da, mislim da Paragvaj može da bude defanzivno veoma čvrsta ekipa na Svetskom prvenstvu. To su dokazali tokom kvalifikacija sa dvojicom izvanrednih štopera kao što su kapiten Gustavo Gomez i Omar Alderete, tako da očekujem tim koji će biti veoma kompaktan pozadi. Uglavnom će se oslanjati na kontranapade sa naglaskom na krilne igrače Hulija Ensisa i Migela Almirona, koji bi zbog brzine i tehnike mogli da budu veoma opasni za svakog protivnika na Mundijalu”, kaže nam Roberto Rohas.

Nažalost, Ensiso se povredio tokom prijateljskog susreta sa Nikaragvom (razgovor sa kolegom Rohasom obavljen je ranije), teren napustio u suzama, no detaljni pregledi pokazali su da nije došlo do potpune rupture mišića. Tako bi, prema poslednjim informacijama, ofanzivac Strazbura trebalo da bude spreman za treću utakmicu u grupi protiv Australije...

Nije Gustavo Alfaro izmislio neku novu generaciju, već je samo prilagodio kvalitete tradicionalnom stilu igre i svom poimanju fudbala.
"Stariji igrači poput Gustava Gomeza, Žuniora Alonsa, Migela Almirona, Fabijana Balbuene i Roberta Fernandeza bili su deo prethodnih mundijalskih ciklusa, ali nisu uradili mnogo da pomognu svom timu da se kvalifikuje. Alfaro je i to promenio i izvukao iz njih ono najbolje”, smatra Rohas.

Stub cele reprezentacije je Gustavo Gomez. U Milanu ga nisu procenili kako treba, ali je u Palmeirasu izrastao u džina južnoameričkog fudbala. Nenadmašan u vazduhu, oštar na zemlji, pronicljiv u čitanju igre sa liderskim sposobnostima pravog vođe.

Evo vam jedan ludački podatak. Otkako su 2023. počele mundijalske kvalifikacije u Južnoj Americi, pa do danas, Gomez je fudbaler sa najviše vremena provedenog na terenu. Na svetu! Od tada je proveo na terenu 19.032 minuta u 219 utakmica i ostavio iza sebe Fedea Valverdea i Bruna Fernandeša. Čovek od čelika.

Ono što su nekada bili Ajala i Gamara, sada su Gomez i Omar Alderete iz Sanderlenda. Ako treba, počistiće i igrača, i loptu, i „kubik zemlje”… Sve da zaštite gol.

Ključ u celom sistemu (bio on 4-4-2 ili ređih 4-2-3-1 kada se Alfaro malo više otvori) su dvojica klasičnih zadnjih veznih ispred odbrane. Jedan je rođeni Argentinac i bivši reprezentativac mlađih selekcija Gaučosa, Andres Kubas. Po majci je Paragvajac i obećao joj je da će prihvatiti poziv njene domovine ako stigne. On je “sidro” na sredini i prvi koji patrolira ispred poslednje linije. Radilica i neopevani heroj kvalifikacija. Uz njega će najverovatnije igrati momak na kojeg posebno treba obratiti pažnju. Znate i sami šta poslednjih godina znači kada Brajtonov skauting namiriše nekoga i dovede ga…
"Dijego Gomez! Iza njega je prva kompletna sezona u Evropi nakon odlaska iz MLS lige i mislim da će ga ono što donosi kao „all-round” vezista učiniti vrednim za mnoge timove širom sveta, a njegova sposobnost da postigne gol i upiše asistenciju čini ga ekstremno važnim za Paragvaj”, prognozira Roberto Rohas da će mladi vezista biti paragvajski „X” faktor na Mundijalu.

Moguće je da Kubas igra i u paru sa Bobadiljom što je najdefanzivnija moguća postavka, a da Gomez bude pomeren malo napred radi plejmejkerskih sposobnosti. Kreacije će i te kako biti potrebno ovom timu.

Dijego Gomez (©Reuters)

Ima skupljih i iskusnijih, ali nema dileme u koga će biti uprte sve oči paragvajskih navijača. Migel Almiron je u Atlanti bio jedan od najboljih igrača MLS lige i kao takav, sa ozbiljnim pedigreom, postao najskuplje pojačanje u istoriji Njukasla, ali i najskuplja prodaja u MLS ligi svih vremena. Godinama je sa uspehom igrao za Svrake i vremenom postao lider i oslonac paragvajskog tima. Vratio se u Atlantu prošlog leta, a u reprezentaciji je već godinama igrač oko kojeg se sve okreće.

Možda više nije brz kao nekada, ali pregled igre i sposobnost da poveže odbranu i napad čine ga ključnim igračem Paragvajaca. S obzirom na to da ekipa često igra u defanzivnom bloku, on je referentna tačka za transformaciju iz odbrane u napad jer ima dribling, potez i pas. Radna etika u fazi odbrane donosi mu sposobnost da brzo oduzme loptu rivalu i da još brže misli šta će sa njom. Taktički je polivalentan ofanzivac koji može da igra na oba krila, kao polušpic, desetka... Pride, jedan je od retkih sa značajnim iskustvom igranja evropskog fudbala na vrhunskom nivou.

Ali nije jedini koji nepredvidivim potezima može da nanese štetu protivniku. Ima Paragvaj još jednog jako talentovanog ofanzivca.
"Što se mene tiče, očekujem da eksplodira Hulio Ensiso. Smatram da je kvalitet koji poseduje u tako mladim godinama nešto čime retko ko raspolaže u ovom timu, a njegov njuh za igru i tehnika pri šutu mogu ga učiniti veoma zanimljivim igračem na Svetskom prvenstvu, posebno nakon dobre sezone u Strazburu“, kaže nam paragvajski novinar.

I nije čudo što su paragvajski navijači preplavili društvene mreže sa trojicom igrača sa brojem 19. Jedan je Leo Mesi koji je taj broj nosio na početku karijere u reprezentaciji. Drugi je Lamin Jamal, ponajveća zvezda evropskog fudbala danas. Treći je, pogađate... Ensiso. Tako oni gledaju na njega.

Posebno se jedna stvar očekuje od njega i Almirona. Šutevi sa distance, pošto imaju fenomenalnu tehniku udarca, plus prekidi. Za Alfara je prekid svetinja i ozbiljno ofanzivno oružje. Detaljno uigrava kretanja defanzivaca i vezista tokom slobodnih udaraca i kornera, što njegovim timovima donosi ključne golove u tvrdim utakmicama. Po broju centaršuteva su u južnoameričkim kvalifikacijama bili drugi, a iz prekida su postigli četiri gola. Ako se zna da su ukupno dali 14 golova na 18 mečeva, onda je jasno koliko pažnje poklanjaju prekidima i kakva opasnost mogu da budu. Pogotovo kada se Gustavo Gomez preseli pred gol rivala i napravi paniku...

To su vrline Paragvajaca, ali naravno da poseduju i mane. Za stil fudbala koji gaje, dobar golman, poput nekada Čilaverta ili Viljara, biće neophodan.
"Nedostatak konstantnosti na golu, gde situacija deluje potpuno otvorena između Roberta „Gatita“ Fernandeza, Orlanda Hila i Gastona Oliviere, može da bude problem. Kao i prilična nesigurnost na levom beku, gde Žunior Alonso igra po sistemu toplo-hladno. Takođe, problem je i pouzdan centarfor, posebno jer Antonio Sanabrija nije postigao nijedan gol u Seriji A sa Kremonezeom“, smatra Rohas.

Na gol će verovatno pomenuti „Gatito“ („mala mačka“, „mače“), sin mnogo poznatijeg Roberta „Gata“ Fernandeza, poznatog po nadimku „Mačka“, koji je branio za Paragvaj na Svetskom prvenstvu... Pre 40 godina u Meksiku! I imao ozbiljnu klupsku karijeru u brazilskim velikanima Palmeirasu i Internasionalu.

Paragvajci imaju razloga i da brinu, ali i da se nadaju uspehu. Na poslednja četiri učešća su tri puta izašli iz grupe i tamo na jedvite jade padali protiv Francuske (prvak), Nemačke (finalista) i Španije (prvak).
"Pošto nismo bili na Svetskom prvenstvu još od 2010. godine, ovo je neistražena teritorija za sve ove momke. Grupa sa SAD, Turskom i Australijom je definitivno nezgodna, ali nisu to ekipe kojih se treba plašiti. Mislim da je prolazak grupe apsolutni minimum, posebno zato što i trećeplasirani timovi idu dalje. Nakon toga, u zavisnosti od mesta na kom završimo, mislim da bi dostojanstvena osmina finala bila dovoljna za milione Paragvajaca, kojih neće biti mnogo u SAD jer smo jedna od retkih južnoameričkih zemalja bez velike dijaspore“, za kraj nam je ispričao Roberto Rohas, koji radi za ESPN.

Nikome od rivala u izjednačenoj grupi neće biti prijatno protiv Paragvaja. Amerikanci i Australijanci gaje fizički jak i dinamičan stil igre, Turci moderan i tehnički doteran, ali i mnogo jači su lomili zube o paragvajski zid.

Gvaraniji su spremni. Pre svega, da pate. Zajedno. Kao nacija. I da gutaju knedle dok se budu branili... Reklama za pivo u Paragvaju uoči Svetskog prvenstva lepo opisuje šta se očekuje i kako će nacija kolektivno da se raduje, tuguje i pati sa fudbalerima.

Spremite se za Garra Guarani. I poštujte je…

GRUPA D

Prvo kolo

13. jul, 03.00: (2,00) SAD (3,35) Paragvaj (4,00)
14. jul, 06.00: (4,90) Australija (3,50) Turska (1,77A)

Drugo kolo

19. jun, 21.00: (1,78) SAD (3,50) Australija (4,80)
20. jun, 05.00: (2,25) Turska (3,20) Paragvaj (3,40)

Treće kolo

26. jun, 04.00: (2,25) Paragvaj (3,20) Australija (3,40)
26. jun, 04.00: (2,75) Turska (3,30) SAD (2,60)