{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}
“Mogu da kažem da oko sebe imam kvalitetne ljude što je suština života. A dalje su sve sporedne stvari. Naravno, znamo da je fudbal najvažnija sporedna stvar”, kaži desni bek Orlića za MOZZART Sport
INTERVJU - Milan Gajić: Bek je nacrtan da pravi razliku
"Milan Gajić"

(Od specijalnog izveštača MOZZART Sporta iz Poljske)

Fudbaleri po predrasudama nisu preterano načitani, obrazovani i rečiti? Hm... Razgovarajte na pola sata sa Milanom Gajićem, fudbalerom mlade reprezentacije  Srbije pa ponovo razmislite. Milan bi vam razbio svaku predrasudu ako je imate.

U meču protiv Portugalije donosio je pametne  odluke, bio jedan od najboljih na terenu, pokazao je više nego dobru partiju. A možemo da vam potvrdimo da je i van terena je izuzetan mladić. Razborit, vispren, staložen, skroman.

Čita istorijske knjige o Prvom i Drugom svetskom ratu, radi na sebi, prati i voli da igra košarku, vozi karting sa Vuletom Jovanovićem, ima vezu iz gimnazijskih dana i planira da bude “moderan” desni bek za budućnost srpske reprezentacije. To mu je cilj i najveći san. Razlog zbog kog se bavi fudbalom.

O svemu tome razgovarali smo sa Milanom na terasi hotela u Bidgošču gde naša mlada reprezentacija odseda tokom Evropskog prvenstva u Poljskoj. A priču smo krenuli od početka. Kako bi stvari bile što jasnije.

Rođen je u Vukovaru, odrastao u Pančevu...
"Znate i sami u tom periodu je bilo rata… On je nažalost, ili na sreću, mene odveo ka Pančevu. Sa ove tačke gledišta, možda i na sreću. Tu sam imao familiju. Došao sam u Srbiju sa godinu dana, u Borovom selu sam živeo tačnije. Do dan danas smo u Pančevu".tokom intervjua sa Strahinjom Klisarićem

Bilo je i suza pri izboru sporta kojim će se baviti. Ali lopta je ta koja je povukla i odlučila.
"Sa šest godina sam počeo da igram fudbal u Dinamu. Prve poklone koje sam dobijao i sa čim sam se igrao bila je lopta. Ali majka je tada želela da idem na karate. I krenuo sam na prvi trening. Izašli mi iz kuće, spakovana torba. Majka me pogleda, ‘vidi koliko ima sati’ što ona kaže -  a ja sam složio grimasu i počnem da plačem. Rekao sam: ‘Neću da idem, nije to za mene. Hoću fudbal’. Sutradan su me upisali u školu fudbala. Tu sam bio do 13. godine. Lopta je bila glavna za mene“.

U OFK Beograd je stigao tako što je igrao dobro na prijateljskoj utakmici protiv Romantičara, znao je već da ga prate i imao je dva drugara iz kraja koja su ga zvala tamo. To se i dogodilo.

Zanimljivo, na Karaburmi je igrao zadnjeg veznog, a ne desnog beka.
Bio sam krupniji od ostale dece pa sam igrao štopera u Dinamu. A sada sam sitniji, to tako ide a-ha-ha. Posle sam igrao zadnjeg veznog što sam igrao i u OFK Beogradu. Generalno je mana u našem sportu je što se u ranom dobu odlučuje o tome kakav ćeš biti sa 20 godina. Imam drugare u košarci,  to je moj prvi hobi, i tako je i u tom sportu. Ako imaš 190 - ti si centar. Ali pitanje je da li ćeš izrasti u centra. Tako je u fudbalu. Ako si krupniji ti si štoper“, kaže Gajić koji je sa 18 godina počeo da igra beka. Ali, o tome malo kasnije.

Malo smo se duže zadržali na košarci... Gajićevoj drugoj sportskoj ljubavi.

GLEDAM EVROLIGU, VOLIM RADONJIĆEVU ODBRANU I EKPEA JUDA

Gajićeva velika ljubav  je košarka. Ubrzo smo shvatili da je veoma dobro poznaje i prati. Evroliga mu je omiljeno takmičenje i  gledao je pomno ovu sezonu.
Sad gledam Zvezdu, gledao sam i ranije Partizan, nisam nešto strastven u navijanju ni za jedne ni za druge, ali generalno pratim Evroligu. Ove godine mi je Zvezda bila odlična, volim timsku igru. Ta odbrana Radonjićeva koja je fenomenalna. Iz toga ide dobra tranzicija. Naš Fener sam gledao, dobro ‘naš’ a-ha-ha. Ko me je recimo impresirao? Ovaj Judo, centar. Čudno kako su uspeli da ga dovedu, igrao je u NBA. On i Veseli su baš fizički jaki i tu je bila njihova prednost”.

Sada će i Evropsko prvenstvo u košarci, počinje  31. avgusta.
Baš kod vas na MOZZART Sportu čitam oko toga. Vidim Jokić će jako teško da igra. Videćemo”.

SVAKO IMA MOMENAT U ŽIVOTU KADA MU NEŠTO KLIKNE U GLAVI I KAŽE  SEBI - SAD ILI NIKAD!protiv Anhela Di Marije

Ogroman uticaj na razvoj Gajićeve karijere imao je Veljko Paunović. Bivši selektor Srbije koji je vodio Orliće do osvajanja Svetskog prvenstva za igrače do 20 godina na Novom Zelandu.
"Igrao sam sve vreme zadnjeg veznog  i onda je pred Evropsko u Mađarskoj 2014. godine Veljko (Paunović) došao u klub (OFK, prim.aut) i rekao da nemaju rešenje u reprezentaciji za poziciju desnog beka. Igrom slučaja se desilo da je tada OFK imao problem sa dovođenjem desnog beka i da sam ja igrao na toj poziciji na pet mečeva. Prvi put u životu. Veljko je to gledao i rekao da me vidi tu i da bi me pozvao. Praktično me je on postavio na tu poziciju. Kroz reprezentaciju sam stasao na toj poziciji, ne kroz klub, zanimljivo. Posle su me oni u klubu stavljali tu po inerciji".

Posle odlaska u Bordo usledio je period navikavanja. Gajić je morao da pokaže od čega je sazdan. Kaže, kada je ugledao priliku rekao je sebi - sada ili nikada.
"Osvojili smo Svetsko prvenstvo, ali to je dečji fudbal. Realno gledano. Kada odeš u profesionalno jaku ligu kao što je Francuska, gde ima dosta snažnih tamnoputih igrača, koji su fizičko jaki, teško im je parirati na tom planu. Trajala je adaptacija dugo, imao sam i povredu. Mogu reći da sam dosta naučio  i pokupio stvari od Sabalija, dosta mi je pomogao, i onda se on nažalost povredio, ali to je bila šansa za mene. Svako ima moment u životu kada nešto klikne u glavi i kažeš sebi  - sad ili nikad! Moraš da pokažeš da si spreman za ovaj nivo. Kako? Ne znaš, ali moraš. Pokaži ili u odbrani ili u napadu da si sposoban da igraš na tom nivou".

Sa Gajićevim igrama su se poklopili izuzetni rezultati Bordoa.
"Namestilo se da baš tada nismo gubili. Sačuvali smo mrežu šest ili sedam utakmica zaredom. I ja sam u tom aspektu bio jedan od onih koji su najviše doprineli. Provlačilo se u novinama da sam sazreo, pre svega u odbrani. Igrao sam dva puta kao levi bek i bio dva puta u timu kola. A nikada kao desni nisam bio a-ha-ha”.

KAD PRORADI SRPSKI INAT! VOZIMO KARTING VULE I JA, ON JE “SEJFTI KAR”Vule Jovanović i Gajić

Samo je nama Srbima poznat taj naš inat. E baš je on bio od velike pomoći našem dvojcu iz Bordoa.
"Treneri u Francuskoj kažu da su videli kod mene i Vuleta nešto što njihovi igrači nemaju. Da neko sa 21 godinom ima toliko motiva i želje da se nametne. To je upravo zbog našeg mentaliteta. To je ono što kažemo - kada proradi srpski inat. Nešto što drugi nemaju. Kada su teške situacije, mi smo najbolji. To su oni zavoleli. Takmičari smo".

Da li se čuo sa Vuletom Jovanovićem pre nego što je ovaj došao u Bordo?
"On je došao poslednjeg dana prelaznog roka. Nisam znao da će doći. Pozvao me je dva tri dana pre toga i pitao me da li je pravi potez? Rekao sam mu da ako iole ima šanse da dođe, da je dobra stvar. Nema previše pritiska, a guraju mlade igrače, daju im šansu. On je razmislio. I zove me predsednik i kaže da dolazi moj zemljak".

Koliko se družite, kako provodite slobodno vreme?
"Išlo nam je dobro, igrali smo dobro u paru. Trener je vodio dosta razgovora, kaže da mu se sviđa kako funkcionišemo. Nismo cimeri tamo jer tamo svako ima svoju sobu. Nekada izađemo s našim devojkama u četvoro, družimo se, provodimo vreme zajedno. Kada smo sami igramo igrice, idemo dosta na karting".

Ko je brži?
"Vule je kao sejfti kar a-ha-ha. On vozi čisto da bi išao, a ja vozim".

OSETILI SMO DA IMAMO PORTUGALCE, VISIO JE GOL U VAZDUHU

U prvom meču Evropskog prvenstva nije sve pošlo onako kako je planirano. Portugalija je pokazala da je snažan protivnik, ali je ukupan utisak da ni Srbija nije bila loša. Samo nije iskoristila ono što je mogla.  I tu je bila razlika.
"Ima utakmica kada te ekipa nadigra da se ne pitaš ni za šta fudbalski rečeno. Kada te toliko nadigraju da nemaš šta da tražiš na terenu. Kada su bolji.  E, ova utakmica je bila potpuno drugačija. Ti si tu. Imaš posed,  šanse. I posle 37 minuta u najboljem momentu za tebe primiš gol. I onda nekako ti padne samopouzdanje. Na poluvremenu smo rekli sebi: ‘To je to, nemamo dalje. Nastavljamo kao što jesmo. Napadamo, igramo naše, ne bojimo se nikoga’. Osetili smo da ih imamo, visio je gol u vazduhu. Bilo je pitanje hoćemo li ga mi dati ili će oni zatvoriti utamicu. Nažalost, bilo je ovo drugo. Odigrali smo muški, nemamo za čim da žalimo".

Ima li šansi za prolaz u polufinale?
"Matematički ima. Dokle god ima, nas dve pobede mogu da odvedu dalje. Možda čak i sa prvog mesta ako se napravi krug sa tri ekipe. Možda deluje teško s ove tačke gledišta, ali mi smo kroz istoriju dobijali i izbacivali Špance. Fudbal je čudo".

Mnogo propuštenih prilika je bilo u prvom meču?
"To su momenti. Detalji. Veliko je takmičenje, pritisak, nema prava na grešku. I te velike ambicije mogu da te sputaju. Fudbal je takav danas. Promašiš šanse, sledi kazna".

Kakva je atmosfera u ekipi. Jesu li igrači malo u “daunu” dan posle meča.
"Ova reprezentacija nikada nije bila u daunu. I kada smo gubili i kada je delovalo nemoguće. Pokazali smo i na Novom Zelandu kada smo izgubili prvi meč pa osvojili. Ne postoji daun. Mentalno smo jaki. Imamo šanse. Koliko su realne - nama jesu. Da li su drugome, to nas ne zanima. Dokle god smo u igri niko ne treba da nas otpisuje. Svi koji su nas otpisali su nam doneli motiv više. Kada nas otpisuju, tada smo najjači".

"A" REPREZENTACIJA SRBIJE JE DOBILA MODERNOG BEKA ZA BUDUĆNOST. KONAČNO…

I ozbiljni poznavaoci fudbala i laici su saglasni u činjenici da je Gajić protiv Portugalije odigrao na vrhunskom nivou. Mnogi ga vide kao prvog desnog beka A reprezentacije u narednoj deceniji.
"Bilo bi glupo kada bih sa ove tačke rekao da ne vidim sebe kao prvog beka A reprezentacije. To mi je cilj od prvih fudbalskih koraka. Da igram za svoju zemlju i da za A reprezentaciju dam sebe. I da sa reprezentacijom odem na neko veliko takmičenje. Da li to bilo sutra ili za 10 godina. To nije toliko važno. Imam veliku želju".

Deluje jednostavno na terenu. Radi ni više ni manje nego što treba. Kaže, to je naučio u Francuskoj.
"U Francuskoj sam naučio, a prvi mi je trener bio bek, Vili Sanjol, kao i njegov pomoćnik kasnije, moderan bek mora da doprinese napred. Bekovi danas prave razliku. Na sredini se poklopi tri na tri, borba oko lopte. A bekovi, i to mene krasi, to je igra iz drugog plana. I to se najteže brani. Niko njega ne očekuje. Pozicija beka je nacrtana za to. Svi brane krilo, a meni se otvara mesto da dolazim i tu ne treba mnogo filozofije. Da nameštam golove, centriram, na tome sam radio skoro svaki dan u poslednjih godinu dana. Moram da donosim puno napred. Jesam bek, ali volim i da idem da dam gol. Zašto da ne?", pita se Gajić.

Da zaključimo, imaćemo popularnim rečnikom modernog beka za budućnost u seniorskoj reprezentaciji?
"Daće Bog. Voleo bih zbog sebe, zbog svoje  nacije. Malo smo u poslednjem periodu imali velika očekivanja, nekada i nerealna. Naša reprezentacija zaslužuje da bude na velikim takmičenjima.  I u Rusiji, i na svakom sledećem. Sa igračima koje imamo i sa ovima koji dolaze tome treba da se teži. Sve ostalo treba da se zanemari. Srbija tamo zaslužuje da bude i treba da bude. Voleo bih da budem deo tog projekta. Neće biti zime za ljubitelje fudbala u Srbiji".

INTERESUJE ME DRUGI SVETSKI RAT, VOLIM KNJIGE

MOZZART se čita i u Poljskoj

Na kraju - koliko Gajić ima slobodnog vremena i kako ga provodi?
Fudbal oduzima dosta vremena, ali ima i onog slobodnog sasvim dovoljno. Čitam knjige, sve zavisi od perioda godine. Svaki period mi promeni interesovanje. Prošle godine sam čitao istorijske knjige, Prvi i Drugi svetski rat. Posebno me interesuje Drugi. Sada sam se okrenuo ka čitanju o ishrani i preventivi, higijeni. Popravio sam ishranu. Sve što radim težim ka tome da usavršim sebe i svoje telo. Osećam se fizički bolje, zdravije”.

Jesi li imao ideju da ideš na fakultet?
Završio sam gimnaziju. Hteo sam na DIF s obzirom da mi je tata profesor Fizičkog vaspitanja. Uvek je to bila alternativa. Nikada škola i fudbal kod  mene nisu mogli odvojeno. Sve dok nije bilo jasno da ću u Bordo. Inače, uvek sam morao i jedno i drugo da pazim i divim se sada zbog toga odluci mojih roditelja”.

Velika podrška u životu mu je verenica sa kojom je od gimnazijskih dana…
Sedeli smo u klupi celu srednju školu. Ona me uvek u teškim situacijama smirivala i savetovala u odlukama. Ja jedno zamislim, ali mi ona da i drugo mišljenje, alternativu, da pogledam stvari i iz drugog ugla. Mogu da kažem da oko sebe imam kvalitetne ljude što je suština života. A dalje su sve sporedne stvari. Naravno, znamo da je fudbal najvažnija sporedna stvar”.

(FOTO: Star Sport, Action Images, MOZZART Sport)

×