Igrači ginuli za Srbiju pod injekcijama, to mora da se poštuje

Dragan Stojković Piksi pred medijima kako bi javnost od selektora čula razloge neuspeha u Kataru. Selektorov utisak i dalje isti: fizička sprema igrača, izazvana zdravstvenim problemima, osnovni je uzrok ispadanja u grupnoj fazi.

“Ako bi se utakmice igrale 60 minuta, mislim da bismo bili prvi u grupi. Nažalost, utakmice se igraju 90 minuta. Nismo bili na nivou da možemo da odgovorimo. I u drugim reprezentacijama je slično stanje, taj neki umor je bio primetan. Belgija je, recimo, izgledala kao izduvani balon u fizičkom smislu… Zašto je to tako, za dublju je analizu... Očigledno smo od 60. minuta padali što se tiče svežine u igri. Istrčali smo 117 kilometara na dve utakmice, to je iznad svakog nivoa. Ali nismo imali tu vrstu pripremljenosti za ovakav izazov”, rekao je Stojković.

Ne kao kritiku igrača. Njima samo pohvale.

“To požrtvovanje, igranje pod injekcijama, rizikovanje karijere da bi igrali za Srbiju, u smislu da su rizikovali da mnogo duže pauziraju. Ginuli su za ovu zemlju. To mora da se poštuje. Ovo je jedan maksimum, a i u toj situaciji bili smo blizu da prođemo dalje".

Kaže selektor da nije smeo da o tome priča javno, ali da je već na okupljanju 14. novembra znao da neće sve teći onako kako je zamislio.

“Dan posle odlaska u Bahrein sedam ili osam igrača je bilo van stroja. Nisu mogli da treniraju. Za mene je to bio šok. Ne možete trening koji ste osmislili da odradite. Ja sam znao da ne valja, da neće biti dobro. Onda čekate sutrašnji dan, da vidite ko će moći, ko ne, pa se opet pokazuje ista slika. Kako da budem srećan i nasmejan i da mi bude svejedno? Nemoguće”.

Konkretnije…

“Aleksandar Mitrović nije imao takmičarski ritam. Nosio je longetu desetak dana. Prvi dodir s loptom 22. ili 23. novembar. I on u takvom stanju kaže: mogu! To je za svako poštovanje. Situacija sa Vlahovićem ista takva. To su naše udarne igle, šta god mi pričali. Ovo što su oni dali gol ili dva, to je ništa šta bi dali da su bili 100 odsto spremni”.

I nije samo do napadača…

“Ne bi bilo ni taktičkih grešaka da nam se (protiv Kameruna) dvojica štopera nisu žalili na povredu. Remeti se ne defanzivna linija kao linija, nego cela ideja igre. Potpuno druge izmene su planirane, igrali bismo mnogo defanzivnije, čekali možda taj treći gol… Ali prinudno smo morali da menjamo nešto. Možda tu leži razlog što smo dozvolili vrlo naivno da Kamerun izjednači”.