PET NA PET – IGOR MILANOVIĆ: Podjednako se radujem golovima večitih rivala, ali sam ipak čovek Partizana

Malo je reći da je bila velika čast i zadovoljstvo razgovarati sa legendarnim vaterpolistom Igorom Milanovićem.

Beogradsko, decembarsko, dete na početku sportske karijere obožavalo je basket. Tu ljubav Igor je gajio i godinama kasnije kao dvostruki olimpijski šampion. Pored dva zlata sa OI, u vitrinama ima i dva najsjajnija odličja sa Svetskih šampionata, jedno sa kontinentalnog prvenstva…

Smatra se da je Milanović jedan od najboljih svetskih vaterpolista svih vremena. Ako ne i najbolji. Član je Vaterpolo kuće slavnih od 2006. godine.

Kao klupski igrač osvojio je sve što se moglo osvojiti. Bio je prvak Evrope sa zagrebačkom Mladošću, Katalunjom. Višestruki šampion države sa Partizanom, Zvezdom, Mladošću, Budvanskom rivijerom…

Ništa manje uspehe nije postigao ni kao trener. Sa Partizanom i Pro Rekom je pokorio Stari kontinent. Sa “crno – belima” je bio prvak države, osvajač kupa i još mnogo toga.

U životu najviše ceni iskrenost. Upravo nam je dao krajnje iskrene odgovore…

1. Da li ste svojevremeno trenirali još  neki sport osim vaterpola i koji?
“Voleo sam i igrao fudbal, ali košarku sam jednostavno obožavao. Moram priznati da sam bio solidan basketaš. Naravno, kao i svi dečaci ‘ložio’ sam se na košarku, non – stop igrao ispred zgrade. Igrali smo dva na dva, tri na tri. Dobro se sećam, stigao sam iz Seula u Beograd, te 1988. godine, sa drugom zlatnom olimpijskom medaljom. Prvo što sam uradio izašao sam na košarkaški teren, u mom bloku 29, na Novom Beogradu, i odigrao basket. Uh, tad sam shvatio da sam basketaški puno propustio tokom olimpijade jer sam izgubio neke mečeve”.

2.Ko vam je bio sportski uzor, idol, u tinejdžerskim danima?
“Prvo, moji divni roditelji su mi govorili da su vaterpolisti delije. Zgodni, spremni, ljudi koji završavaju fakultete…Sebe nisam doživljavao kao zgodnog, a ni fakultet nisam završio, ali sam ipak uplovio u vaterpolo vode. E sad, dvojicu ljudi izdvajam kao uzore. Prvo, Milivoj Bebić, bio je iskreno impresivan. Međutim,  pred jednim čovekom ustajem i stojim mirno, to je Tomas Farago. Što neki rekoše, vaterpolo Majkl Džordan”.

3. Koji sportski klub nosite u navijačkom srcu?
“Naravo, VK Partizan. E sad, moj otac, kao Zvezdaš, svojevremeno me je vodio na sve Zvezdine utakmice. Iskreno, ja se podjednako radujem golovima oba tima, ali sa petnaest godina sam ušao u prvi tim crno – belih i naravno da sam čovek Partizana”.

4. Sportski događaj koji je ostao u sećanju i koji ćete pamtiti celog života?
“Događaja za pamćenje je zaista bilo puno, ali izdvojiću jedan. Te, 1981. godine, u julu mesecu, održavao se u Herceg Novom turnir ‘Bratstvo – jedinstvo’. Učesnice su bile republičke reprezentacije bivše SFRJ. Takmičilo se 1963. godište, a ja sam bio dve godine mlađi. Tih godina dominirala je Hrvatska jer je imala sijaset velikih klubova poput Juga, Jadrana, Primorja, Mladosti…Ipak, Srbija je stigla do finala u kome je savladala Hrvatsku sa 11:10. Čak sam postigao i odlučujući pogodak, ali i ostao bez jednog zuba kog mi je namerno slomio protivnički igrač. I pored toga mojoj sreći nije bilo kraja."

5  Životni i sportski moto?
“Iskrenost, i samo iskrenost”.

Bonus pitanje za našeg gosta: Šta u MOZZARTU odigrati na revanš meč Lige šampiona, DINAMO ZAGREB – JANG BOJS. U Švajcarskoj nije bilo pobednika, 1:1. Istorija je skromna, 0-1-0. Modri su pre remija sa Jang Bojsima imali pet trijumfa, a dobili su i Lokomotivu sa 1:0. Gosti nisu bili sentimentalni protiv Ksamaksa, 5:2.

“Pokušajte sa kombinacijom jedinica, uz gol, gol”.

Foto: Mnpress