Kineske pare + Ronaldov menadžer = Premijer liga

Formula uspeha bila je prosta. Prošle godine, kada je Piter Kenjon, nekadašnji izvršni direktor Čelsija i Mančester Junajteda, a sada svojevrsna fudbalska lutalica, pristupio engleskom drugoligašu Vulverhemptonu sa predlogom da kineski konglomerat Fosun otkupi ovaj klub, imao je jasan cilj kako bi obe strane mogle da budu zadovoljne.

Fosun bi kupio klub spreman da se upusti u trku za plasman u Premijer ligu, klub sa ogromnom navijačkom bazom, prepoznatljivim brendom, dobrim profitom i što je najvažnije - ponosnom tradicijom. Jer, istorija Vulvsa je duga i bogata, ali poslednjih godina klub je više gledao unazad nego napred.

Vulverhempton je reprezentativni primerak uspavanog fudbalskog džina. Trostruki šampion Engleske iz 50-ih godina prošlog veka koji je od 1992. godine do danas samo dva puta igrao u Premijer ligi. Drugi period završio se 2012, a samo godinu dana kasnije Vulvsi su još jednom ispali, ovog puta iz Čempionšipa u treću ligu.

Od povratka među drugoligaše 2014. godine, sezone su im bile dobre, ali ne i spektakularne niti blistave. Retko su dostizali vrh u toj diviziji.
“Postali smo osrednji klub. Nismo dovoljno dobri”, primetio je prvotimac Konor Koudi, jedan od glavnih fudbalera u periodu tranzicije.

Kenjon je našao rešenje i za taj problem. Za Fosun, cena od 50.000.000 evra, koju je istakao tadašnji vlasnik Vulvsa Stiv Morgan, bila je samo kap u okeanu. Ni novac za trošenje na transfer pijaci nije bio problem, kao ni privlačenje fudbalera koji bi transformisali klub u ozbiljnog konkurenta za vrh Čempionšipa.

Fosunova glavna karta po tom pitanju bila je bliska veza koju su uspostavili i cementirali partnerstvom u Šangaju još u januaru 2016. sa čovekom za koga nema ko nije čuo u svetu fudbala. Kinezi su obezbedili Vulvsima pare, ali su im podarili i pomoć najboljeg svetskog agenta Žorža Mendesa.

ŠMINKANJE VUKOVA

Diogo Žota je osvojio Vulverhempton na prvu loptu. Posle samo nekoliko minuta prijateljskog meča sa čudesnim šampionom iz 2016. Lesterom prošlog leta, koji je bio i generalna proba pred start prvenstva, našao se na ivici šesnaesterca naspram krila Lisica Marka Olbrajtona. 

Zastao je za trenutak, lomio ga desno, pa levo i ostavio da nemo posmatra, što je podiglo na noge 12.000 navijača na čuvenom Mulinou, stadionu sa posebnim fudbalskim šmekom.
“Pa, igrao je za Atletiko Madrid, zar ne”, otelo se navijačima Vukova koji su aplaudirali Portugalcu.

Prvi put posle dosta vremena, vazduh na Mulinou odisao je nekim posebnim raspoloženjem. Vratio se, kako Koudi kaže, optimizam i to onaj koji ne detektuju samo fudbaleri na terenu već i publika na tribinama.

I to nije samo zbog Žote, 20-godišnjeg portuglaskog krila koji je u sezoni 2016/17. igrao za Porto u Ligi šampiona. Tu je i njegov zemljak Ruben Neves (19), takođe, jedna od najvećih zvezda čuvene Portove akademije i ujedno najmlađi fudabler koji je poneo kapitensku traku ovog kluba u Ligi šampina.

Vukovi su tokom leta doveli još dvojicu Portugalaca, Roderika Mirandu i Rubena Vinagrea, pridodali ih timu u kome su već bili zemljaci Elder Kosta i Ivan Kavaleiro. Još jedan nekadašnji Portista, francuski defanzivac Vili Boli, takođe je stigao, kao i trener - Nuno Espirito Santo koji je prošle sezone vodio Zmajeve sa Dragaoa posle epizode u Valensiji.  

Naravno, svima im Fosunove pare isplaćuju zarade, ali je pravi zov koji ih je primamio bio život u Engleskoj i fudbal, pre svega onaj koji se igra u Premijer ligi.
“Želeo sam oduvek da igram ovde. Svaki fudbaler sanja o Engleskoj i Premijer ligi”, kaže Žota.

Ali, Žorž Mendes (51) je čovek koji je omogućio da sve ovo nastane. On je isporučio Kinezima na tacni Nevesa, Žotu i naravno Espirita Santa, svog prvog klijenta, kojeg je zastupao mnogo pre nego što je postao superagent koji vodi računa o karijerama Žozea Murinja i Kristijana Ronalda.

Vulvsi nikada nisu krili činjenicu da je Mendes bliski saradnik Fosuna, kako obično kaže izvršni direktor Louri Dalrajmpl, iako klub konstantno poriče da im upravo superagent nadgleda transfer politiku. Tim Vulverhemptona će ove sezone, prema navodima direktora, angažovati nekoliko fudbalera koji nisu klijenti Mendesove menadžerske agencije - Gestifute. 

Takođe, i Fudbalska liga je utvrdila u decembru da Mendesova uloga na Mulinou nije nikakav razlog za brigu, uprkos jasnim propisima koji kažu da fudbalski menadžeri ne mogu da kontrolišu klubove i utiču na njihovo poslovanje. Iako pojedinci iz Fosuna imaju manji udeo u holding kompaniji Gestifute, Fudbalska liga je utvrdila kako ne postoji nikakav sukob interesa.

Ono što je nepobitno, međutim, je da je Vulverhempton sada deo onoga što Pipo Ruso, italijanski profesor sociologije i autor knjige o uticaju ovog superagenta u fudbalu zove “Mendesov sistem”. To je kompletna mreža klubova - nekih velikih, nekih malih, nekih i u senci - širom Evrope, klubova koji se formalno ili neformalno obraćaju Mendesu za savet, pomoć i fudbalere.  

Ta mreža je napravila od Mendesa, kako Ruso kaže, u poslednjoj studiji “najmoćnijeg čoveka u fudbalu, i to ne samo onoga koji radi na fudbalskoj pijaci, već nekoga ko tu pijacu kreira”.

Portugalac nije prvi menadžer koji je postao glavna adresa za mnoge klubove, ali nijedan od njegovih rivala i kolega ne može da se meri po bogatstvu s njim. Većina od stotina njegovih klijenata prošlo je u nekom trenutku kroz ovu mrežu klubova, ponekad samo u prolazu, a ponekad fiktivno. 

Točak fudbalske pijace se konstantno vrti, okreće se na svakih šest meseci, a prilikom svakog okretaja Mendes i Gestifute zarade novu proviziju ili menadžersku komisiju.

MENDESOVA MREŽA

Malo ko bi se u fudbalu usprotivio Rusoovom opisu Mendesa kao najmoćnijeg menadžera u sportu. Aleks Ferguson, nesumnjivo zahvalan Portugalcu za način na koji mu je svojevremeno doveo Kristijana Ronalda u Mančester Junajted, opisuje ga kao “najboljeg agenta sa kojim je imao kontakt, bez ikakve sumnje.”

Migel Anhel Hil, izvršni direktor Atletiko Madrida, ispričao je Migelu Kvesti, autoru knjige “Mendešov ključ” u kojoj se objašnjavaju Žoržove metode rada, kako superagent “sam postavlja figure na šahovskoj tabli i pomera ih od kluba do kluba.”
“Lojalan je svima i nikada vas neće prevariti”, uverava Hil.

U suštini, Mendes ima reputaciju da - za razliku od svojih rivala - ne juri odmah da brzo završi transfere, već da savetuje svoje klijente da sačekaju pogodan trenutak za pravi posao. Njegovo prvo pitanje svakom novom klijentu je - “gde hoćeš da igraš?”, a u najčešćim slučajevima samo izdiktira klijentu plan njegove karijere uz poruku: prati ovaj put i stižeš gde god poželiš.

To je pristup koji je njegove najbolje igrače - Ronalda, Anhela di Mariju, Radamela Falkaa i ostale - učinio svetski poznatim igračima, a oni su mu osim priznanja i zahvalnosti omogućili i da stekne silno bogatstvo, dovoljno da bude drugi najplaćeniji agent u sportu iza Skota Borasa koji se proslavio u bejzbolu. 

Ali, Mendesov uspeh nije izgrađen samo na planiranju i savetima, njegova mreža je zaslužna za sve.

Žila kucavica te mreže je, naravno, u njegovoj rodnoj Portugaliji. Prema brošuri koju je 2011. izradio Kvaliti Sports Investment, fond osnovan od strane Mendesa i ranije pomenutog b da otkupljuje ekonomska prava fudbalera, tvrdi se da je taj fond posredovao u 68% svih transfera u tri najpopularnija tamošnja kluba - Benfiki, Sportingu i Portu u periodu od 2001 do 2010. 

To je, međutim, bio samo početak. Postoji i dugačka lista manjih klubova u kojima, prema tvrdnji profesora Rusoa, Mendes odvodi fudbalere iz Južne Amerike nakon što prvi put dođu u Evropu. To su potezi koji njegovim mladim klijentima omogućavaju da igraju i stiču iskustvo, ali i superagentu pomažu da zaobiđe FIFA pravila o zabrani investicija sa strane, takozvanog vlasništva treće strane.

Tih klubova je toliko da je, nakon što su portugalske poreske vlasti pre tri godine započele istragu Mendesovih transfer aktivnosti, utvrđeno da ih ima 13.
“Saradnja sa Mendešom daje klubovima kao što smo mi pristup boljim igračima od onih koje bismo imali da ne sarađujemo sa njim. Ne postoji klubu Portugaliji koji ne sarađuje s njim”, objasnio je Antonio Silva Kampos, predsednik Rio Avea, prvoligaškog kluba koji profesor Ruso naziva i FK Mendeš.

Ederson, novi brazilski golman iz redova Mančester Sitija, pravi je primer kako funkcioniše Mendesova mreža. Momak je proveo neko vreme u Rio Aveu pre nego što je prešao u Benfiku. Agencija Gestifute, a to je potvrdio i sam Silva Kampos, posedovala je 20 odsto ekonomskih prava za njega kada su ga prodavali.

Takođe, prema Rusou, postoje klubovi koje Mendes obilato koristi kao “prolaznu stanicu” za svoje igrače. Takvi su Bešiktaš, Dinamo Moskva, Valensija, Deportivo La Korunja, Atletiko Madrid i ranije Monako.
“Igrači često uopšte ne igraju za njih već samo odlaze na pozajmice”, kaže Ruso.

Primer za to je i već pomenuti Diogo Žota koji je i dalje pod ugovorom sa Atletikom, a nakon što je prošle sezone igrao za Porto kao pozajmljen igrač, ove godine je fudbaler Vulverhemptona takođe na zajam. 

Za druge igrače, ovi klubovi su prolazna stanica na putu ka većim destinacijama.
“Klub ima koristi jer ih ti igrači približavaju eliti, a potom ih preprodaju po znatno većoj ceni. Primer za to je i Andre Gomes, portugalski vezista koji je prešao iz Benfike u Valensiju, a potom za neverovatnu svotu završio u Barseloni”, kaže profesor Ruso.

Na vrhu piramide, pak, nalazi se svetska elita, klubovi kojima Mendes prodaje samo najbolje fudbalere po visokim cenama. Čak i tamo, međutim, njegov uticaj može da bude jako veliki u odnosu na većinu dugih rivala.

Kada je njegov klijent Žoze Murinjo recimo bio trener Reala iz Madrida, Mendes je najopuštenije koristio njegovu kancelariju u klubu kao bazu odakle je vodio poslove Gestifutea, uključujući i sastanke sa potencijalnim investitorima u druge klubove, čak i sa novim gazdama Vulverhemptona.

NADA I CENA

Godinu i po dana posle ulaska u Mendesov sistem Vulvsi moraju da vide gde su u celoj toj priči. 

Klub koji je trenutno ubedljivi lider na tabeli Čempionšipa sa 12 bodova prednosti u odnosu na prvog pratioca Derbi, mogao bi da mu bude idealna šansa da stekne uticaj u samom centru svetskog fudbala u Premijer ligi! To bi bilo mesto u kojem bi njegovi klijenti sticali iskustvo i "lomili zube", čeličili se pre nego što ih bude skupo prodavao bogatim engleskim klubovima.

Više od svega, navijači Vukova treba da se zapitaju da li je cela priča sa Mendesom dugoročno dobra stvar za njihov klub. Dosta je klubova koji su se nalazili u ovoj mreži kao njen deo, a koji su doživeli finansijski krah, što nam govori da je sam sistem možda dobar za superagenta, ali ne i za njih same. 

Primera radi, kada je Fikret Orman preuzeo funkciju predsednika Bešiktaša 2011. godine klupske finansije su bile toliko očajne da je zaveo politiku “žrtvovanja” podstičući fudbalere da se odriču velikih plata kako bi se smanjili klupski dugovi. Pre Ormanovog dolaska Bešiktaš je samo u jednoj godini doveo šest Mendesovih igrača!

Sličan je uticaj Portugalac imao i u Dinamu iz Moskve sada već daleke 2005. koji je kasnije pratilo izgleda neizbežno finansijsko posrtanje Policajaca, mada su nedavno ovaj klub i Mendesova agencija Gestifute opet potpisali “memorandum o saradnji i razumevanju”.

U Valensiji su se na primer navijači okrenuli protiv trenera Nuna Espirita Santa. Videli su ga kao Mendesovu marionetu, a protestovali su i protiv vlasnika Pitera Lima, još jednog bliskog prijatelja superagenta.  

Ipak, za one ljude koji dolaze na Mulino svake druge subote i gledaju sjajni Vulverhempton kako lomi rivale u Čempionšipu nije vereme da razmišljaju o problemima. Sezona se zahuktala, a kako se trenutno odvija, izuzetno je obećavajuća i mogla bi da se okonča plasmanom u Premijer ligu. Vulvsi su čak i u Liga kupu u novembru dobrano namučili Mančester Siti (ispali na penale) i to sa drugim timom što dovoljno govori da su vrlo jaki.

Bio je to meč na kojem su navijači skandirali ime trenera Nuna Espirita Santa. Iz sveg glasa. Za njih je sada najvažnije da imaju uspešnog trenera i dobar tim. A kako su do toga došli i koliko će ta priča da traje, to su pitanja za neku drugu priliku.

(FOTO: Action Images)