Zvezdina misija - novi trener: Ko je (bio) u mislima, koje su (ne)realne opcije i gde je tu Topić?

Dušan Alimpijević više nije trener Crvene zvezde, Milenko Topić je dobio poverenje klupske uprave, a u prekomandi dosadašnjeg pomoćnika ključna fraza je - do daljeg.

Kako smo još u ranijem tekstu, posvećenom miljeniku publike i igračkoj legendi, zaključili - nije jasno da li će saradnja trajati samo nekoliko utakmica, do kraja sezone ili na nešto duži vremenski period. Na to će uticati nekoliko faktora - počev od dostupnosti određenih trenerskih imena, rezultata koje će Milenko Topić ostvariti u narednom periodu, pa čak i strukture klupske uprave po završetku sezone.

Nije tajna da su se vodeći ljudi Crvene zvezde već po ozvaničenju sporazumnog raskida sa Dušanom Alimpijevićem posvetili skeniranju tržišta. Bez Evrolige na repertoaru krug potencijalnih rešenja je sužen. Tako će verovatno biti skrajan i tim za narednu sezonu - shodno ostvarenim rezultatima u ovoj godini, u dosluhu s platnom moći kluba. Finansijski momenat u klubu sa Malog Kalemegdana ne ostavlja mogućnost za dovođenjem nekog inostranog trenerskog uma, koji ipak zahteva veće platne izdatke, iako je po Alimpijevićevom odlasku u zvezdaškim krugovima odjeknula želja da na klupi od leta vide Sašu Obradovića ili Andreu Trinkjerija.

Prvi je tiha patnja i neko koga verne pristalice crveno-belih sanjaju praktično još od trenerskih početaka Dejana Radonjića u Zvezdi. Ni Obradović nije krio da voli Crvenu zvezdu, da tu ima mnogo starih prijatelja i da mu je voljeni klub podario mnogo radosti u životu, ali kako mu se karijera razvija poslednjih godina teško je da će nekadašnji reprezentativac Jugoslavije u skorije vreme svraćati u ove krajeve. S druge strane, činjenica da italijanski košarkaški trener vuče korene s prostora nekadašnje Jugoslavije (mama iz Hrvatske, baba iz Kotora) i da tečno govori srpski jezik svakako bi nekadašnjem strategu Bamberga olakšala eventualni dolazak u Beograd. Nema angažman, ali kako se na kraju sezone očekuje trenerski "domino efekat" u košarkaškoj Evropi, izvesno je da Trinkjerija čeka siguran posao. 

Kao jedno od mogućih solucija u ovom trenutku nameće se Igor Jovović. Crnogorski stručnjak bio je u mislima Zvezdine vrhuške i prošlog leta posle odlaska Dejana Radonjića, ali je na kraju ipak odlučeno da se poverenje ukaže Dušanu Alimpijeviću. Jovović je u među košarkaškim kritičarima tada viđen kao idealno rešenje. Radonjićev je učenik, bio mu je pomoćnik punih šest godina (2007-2013), a posle Dejanovog transfera na Mali Kalemegdan preuzeo je klupu Budućnosti i doneo crnogorske titule 2013, 2014. i 2015. godine. Iznad toga, radi po sistemu kojim je Radonjić Zvezdi doneo istorijske uspehe poslednjih godina. 

Uprkos jednogodišnjem eksperimentu koji Crvenoj zvezdi nije doneo željene rezultate, Jovović bi ponovo mogao da postavi temelje starog, sistemskog rada, gde bi čvrsta odbrana i igra u tranziciji bili ključ svega. Nepovoljna okolnost za Crvenu zvezdu je da Jovović sa Miteldojčerom, gde je praktično u finišu sezone sa četiri uzastopna poraza izgubio trku za nešto višim plasmanom, ima aktivan ugovor koji bi od crveno-belih zahtevao da plati određeno obeštećenje. 

Među potencijalnim kandidatima za uvek vrelu klupu Crvene zvezde mogli bi da se nađu i treneri dobro poznati i poštovani u među navijačima. Mihailo Pavićević, Aleksandar Trifunović i Luka Pavićević.

Pavićević je bio pominjan kao Alimpijevićev naslednik još posle Zvezdinog poraza u Čačku. Mada su određena saznanja crnogorskih medija išla toliko daleko da je praktično bio postavljen za novog trenera, istina je da Crvena zvezda nije tada ni razgovarala sa iskusnim stručnjakom. Ali, posle najnovijih dešavanja - mogli bi. Čovek koji je Zvezdi doneo poslednju titulu šampiona Jugoslavije pre velikog posta koji je gotovo dočekao punoletstvo ove sezone pokazao je sa Mornarom da mu veliki budžet nije potreban kako bi napravio određeni rezultat. Odveo je tim iz Bara do polufinala Jadranske lige, bio čak i blizu da Zvezdu eliminiše čak u toj fazi takmičenja, ali je na kraju morao da pruži ruku boljem. Još se pamte slike s onog dočeka koji je Pavićević dobio u dvorani Aleksandar Nikolić, kada su mu se ljudi iz kluba zahvalili za sve što je uradio u Crvenoj zvezdi pre ravno dve decenije, a i publika ga je pozdravila velikim aplauzom. Ipak, pitanje je šta bi Crvena zvezda dobila eventualnim njegovim dolaskom. Filozofija igre bila bi donekle slična sadašnjoj, s mnogo šuteva za tri poena, ali i dosta rešenja iz pik'n'rol situacija. Ukoliko bi do kontakta došlo, verovatno ne bi bilo problema da Pavićević promeni klupske boje i vrati se u Beograd. 

Za Acu Trifunovića navijače vezuju uspomene na neka ambiciozna (2002-2005), ali opet kasnije i malo teža vremena (2009/10). Između njega i tribine postoji veliko uzajamno poštovanje, koje takođe može da bude bitan faktor u biranju novog trenera. Trifunović već osam godina radi u Evropi i vodio je Lijetuvos Ritas, Žalgiris, Astanu, Ješilgiresun i sada radi u Karšijaki sa kojom nije uspeo da izbori plej-of. Sa klubom ima ugovor do kraja sezone, pa bi teoretski bio slobodan da se vrati na mesto prvog trenera Crvene zvezde, gde je poslednji put bio u sezoni 2009/10, kada su tim, između ostalih, činili Nemanja Bjelica, Vuk Radivojević, Vladimir Štimac, Elmedin Kikanović, Tadija Dragićević, Majk Tejlor...

Kao trener popularni Trifa voli košarku s dozom atrakcije, mnogo trčanja, brzih kretnji i takva igra najviše prija oku prosečnog gledaoca. U prethodnim mandatima u Zvezdi nije uspevao da napravi značajniji rezutlat pre svega zbog finansijske krize kluba, ali možda bi ovog leta kockice mogle da se poklope. 

Luka Pavićević je krugu onih čiji bi angažman predstavljao veliko iznenađenje. Ne zbog trenerskih kvaliteta, koji nisu sporni, već zbog toga što je Pavićević svoj trenerski mir posle nekoliko turbulentnih godina pronašao u Japanu gde je od decembra 2016. godine. Ima stabilan, dobar ugovor sa reprezentacijom iz Zemlje izlazećeg sunca i nije za očekivati da bi tog posla mogao tek tako da se odrekne. 

Imena poput Milana Tomića (Zvezda ga zvala prošle godine, on se zahvalio i ostao u Olimpijakosu) ili Zorana Lukića u ovom trenutku ne dolaze u obzir pre svega jer imaju stabilne poslove u Olimpijakosu, odnosno Nižnjem. Prvi se čak stidljivo pominje i kao naslednik Janisa Sferopulosa na klupi pirejskih crveno-belih u slučaju rastanka s dugogodišnjim stručnjakom, dok drugi ima veliko poverenje uprave Nižnjeg, gde je jedno vreme tokom sezone bio sportski direktor, da bi potom postao prvi trener i sada vodi tesnu borbu za plej-of. Klub ima stabilne finansije, dobre uslove za rad i nije realno očekivati njegov dolazak u Srbiju. 

Na kraju ostaje pitanje - da li je Milenko Topić Zvezdin čovek za duže staze? Veliko je pitanje, pošto mu je ovo prvi ozbiljni trenerski angažman u karijeri i tek treba videti kakvu će igru Zvezda pokazati pod njegovim vođstvom. Odnosnom, kojom filozofijom će se Topić voditi. Treba uzeti u obzir da je vreo krompir uzeo u ruke uprkos tome što nema mnogo vremena za uigravanje, što je dobio tim koji on nije krojio, niti je moguće u ovom momentu znati šta će Zvezda dobiti s njim. 

Opet, negde u malom mozgu treba ostaviti i to kako će rukovodstvo Zvezde izgledati posle ove sezone. Prvi čovek Nebojša Čović je nedavno sam izjavio da razmišlja o odlasku, ali da će o tome naširoko govoriti po završetku Superlige. Mada je mnogo protivnika njegovog rada u Crvenoj zvezdi, objektivno njegov dolazak u klub vratio je veru među onima koji su je odavno izgubili. Izmireni su nagomilani dugovi, a postavljeni su i temelji Zvezde koja je pet godina igrala Evroligu, uzela po tri Jadranske lige i srpska prvenstva, uz još četiri pehara Kupa Radivoja Koraća, polufinale Evrokupa (2013/14) i četvrtfinale Evrolige (2015/16).

Pred Crvenom zvezdom je još jedno leto prepuno izazova, praktično na svim frontovima. 

Piše: Nikola STOJKOVIĆ (nikolaS_sN)
Foto: Star Sport, MN Press