Zvezdina konstanta

Početak polufinalne serije plej-ofa Superlige Srbije doneo je ubedljivu igru Crvene zvezde protiv nervoznog i povredama oslabljenog Partizana, strašno poluvreme Tejlora Ročestija i igru koja braniocu titule daje pravo da se nada završetku kompletnog posla već u sredu uveče. 

Osim šuterske klinike Tejlora Ročestija i njegovih 20 poena u prvom poluvremenu, koji su Crvenoj zvezdi trasirali put ka trijumfu, igru crveno-belih obeležio je i Alen Omić. Slovenački centar vodio je rovovsku borbu protiv Đoka Šalića i Đorđa Gagića u obe faze igre, a iz istih izašao je kao suvereni pobednik. Na kraju je skupio petnaest poena, šest uhvaćenih lopti, dve asistencije, blokadu i čak sedam iznuđenih faulova i uz Ročestija bio prvo ime na usnama malobrojnih navijača koji su prošle večeri bili na tribinama dvorane Aleksandar Nikolić. Mnogo više od čiste statistike, Omić je ostavio prilično jak utisak svojim ponašanjem na terenu. Stavom da je reket njegov i da kroz isti nema lakog prolaza na koš. 
„Motivaciju moraš da imaš uvek kada igraš derbi. Nisam, iskreno, gledao koliko je navijača na tribinama, čuo sam samo da su sve vreme bili uz nas, od prvog do poslednjeg minuta i znam da su najbolji u Evropi i da će uvek biti uz nas. To što nije bila baš puna hala? I do toga će doći“, rekao je Omić posle utakmice.

To se možda i najbolje videlo na samom ulazu u završnicu meča, u trenutku kada je Crvena zvezda vodila sa ubedljivih 74:58. Đorđe Gagić je krenuo na zakucavanje, ali ga je spremno dočekao Omić koji je s dosta autoriteta sprečio rivala da ispuni zacrtani cilj. Uhvatio je loptu i od Gagića izvukao još i faul za kasnije realizovana dva slobodna bacanja, posle čega je teren napustio uz velike aplauze zadovoljne publike. Pre ovog trenutka na terenu je proveo punih šest minuta u kojima je imao dva snažna zakucavanja na asistencije Filipa Čovića i Tejlora Ročestija, a onda donedavnom plejmejkeru FMP uzvratio uslugu i proigrao ga za akciju koja je završena trojkom.
„Ne bih govorio samo o sebi, uzeću celu ekipu. Polako se penjemo, idemo ka pravoj formi. To što ja igram dobro je zasluga moje ekipe. Oni su uz mene, oni me podržavaju u svemu i hvala im na tome. Bitno je samo da mi kao tim igramo dobro. Nije bilo ničeg ličnog u duelima koje sam imao. To je možda tako zaličilo sa strane, ali sve je u redu“, napominje Slovenac.

Pre te, šestominutne sekvence, iza sebe je ostavio još 22 minuta u kojima se ozbiljno porvao s protivničkim igračima, zbog čega je bilo i određenih čarki baš sa Gagićem, a u momentima pre nego što je otišao na zasluženi odmor videlo se na njegovom licu da ga je umor sustigao.

Proveo je najviše minuta na terenu, jedino je još Ročesti imao preko 23 minuta na parketu. Razlog tome nalazi se u lošoj formi Matijasa Lesora, oko koga lebdi veo misterije - o čemu je i Milenko Topić govorio posle utakmice - ali i činjenice da Nikola Jovanović i dalje nije zaslužio dovoljno poverenja stručnog štaba da bi dobio veći prostor za igru u važnijim utakmicama.

Ipak, Omićeva dobra igra nije novost. Ni za Crvenu zvezdu, ni za njene navijače. Odnosno, bar onaj deo koji nije mario za nacionalna i verska obeležja, niti prošlost Omićeve porodice i poželeo da pređe nekakvu zamišljenu granicu kome treba dati podršku, a kome ne, i pogledala šta to Slovenac bosanskohercegovačkih korena ima da ponudi.

Već na debiju protiv Olimpijakosa - samo šest dana pošto je potpisao ugovor - kada ga je tvrdo jezgro navijača dočekalo uz uvrede i poruku da mora da ode, pokazao je da od njega može da donese ono što je Zvezdi u tom trenutku nedostajalo: prisustvo klasičnog centra u reketu i stabilnost u tom segmentu igre. Potrošio je celog sebe u limitiranoj minutaži i naterao većinski deo navijača da mu s velikim oduševljenjem aplaudira i pozdravi kao veliko pojačanje.

Kako je sezona odmicala, tako je postajao sve bolji. I dalje se pamti njegova igra protiv Reala u Beogradu, kada je postavio nove lične rekorde u Evroligi - 25 poena, 30 indeksnih poena, pet defanzivnih skokova, 25 odigranih minuta. Ali tada je Luka Dončić sunarodniku pokvario utakmicu iz snova onim hicem koji je odlučio meč. Odigrao je odličnu seriju protiv Mornara, a u haotičnom finalu ABA lige protiv Budućnosti bio Zvezdin najbolji igrač i jedini koji je zaslužio velike pohvale. Ključni igrač pobede u drugoj utakmici, odmah posle onog šokantnog poraza na startu borbe za titulu. Pokazao je i tada snažnu emociju, terao saigrače da budu bolji, pokušao da ih trgne i povuče ka trofeju, ali letargija u timu jednostavna je bila prevelika. Bio je najbolji i protiv Zlatibora, Tamiša, Borca, Vršca u četvrtfinalu (drugi meč)... Praktično u celoj Superligi, gde je Zvezda dugo izgledala kao razbijena grupa građana...

Ne treba podsećati i da je prošao kroz nezahvalan period prilagođavanja na novu sredinu, klub, pritisak (rezultata i javnosti) - sve to usred sezone. U Zvezdinu igru uneo element „igre dole“, prisustvo napadačke pretnje u reketu i nešto van filozofije šutiranja čim se nađe slobodan prostor. Doneo je kvalitet u segmentu koji je dotad postojao samo kroz neka individuana rešenja Milka Bjelice i one akrobatske poteze i skokove Matijasa Lesora. Igru klasičnog centra mladi Francuz nije imao. Doduše, Omić se jeste uklopio u Zvezdino odbrambeno sivilo sa iskakanjem kod pik'n'rol situacija i znao je da utroši previše energije u situacije koje nisu bile dovoljno dobre, ni jasno izgrađene. Ali kroz kakav je period prolazila Zvezda poslednjih meseci, vredi zaključiti da je jedina konstanta kluba s Malog Kalemegdana od dolaska. Dok je svima forma išla silaznom putanjom, on je rastao i išao prema boljim igrama. Čak i kada mu kolona sa ubačenim poenima nije bila zadivljujuća, on je ekipi dao ono što je trebalo u energetskom i fizičkom aspektu. Tako je polako, gotovo neprimetno, od Lesorove zamene postao prvi centar, a sada i praktično jedina legitimna opcija na mestu klasičnog centra. 

To je pokazao i protiv Partizana. Snažnu emociju, veliku energiju i želju da se nadmeće protiv svakog protivnika, evroligaškog, regionalnog ili superligaškog kvaliteta. 
​„Kada izađemo kroz tunel, zaboravljamo sve - i pobedu i rezultat. Znamo koliko su derbiji važni i treba ovu utakmicu zaboraviti. Pobedili jesmo, ali treba da razmišljamo samo o sredi“.

Bio najbolji ili ne, on svoj posao odradi najbolje što zna. Nije ni čudo što postoji škola mišljenja da je „pravi čovek u pogrešno vreme“...

Piše: Nikola STOJKOVIĆ (nikolaS_sN)
Foto: Star Sport