Važno je poverenje! Šef mi veruje, za momke sam deo porodice... U glavama nam je samo reč - pobeda!

Nijedan početak nije lak. Ali, kada te kroz život vode pravi, iskreni, neiskvareni motivi, nema te prepreke koja može da te zaustavi. Tako je Alen Omić, poput kule od karata, srušio zid predrasuda onih čiji je pogled na svet drugačiji. Onih što na silu žele da sprovedu politiku koja odavno ne važi. Najbitnije je da si čovek. Nacionalnost i vera ne mogu da se biraju, zato ih treba poštovati.

Od prvog trenutka kada je kročio na Mali Kalemegdana Alen Omić je dobio veliku podršku navijačke većine, celog tima, trenerskog kadra i uprave. Zajedno su postali jači, a slovenački reprezentativac ekspresno je postao neizostavni deo mašine kojom rukovodi Dušan Alimpijević.

Protiv milanske Olimpije prethodne večeri pokazao je zašto u njegove kvalitete veruju svi. Kvalitet, koji Omić neosporno poseduje, sam je isplivao na površinu. 
„Svi su pomalo imali svoju ulogu. Učinili su toliko da odmah postanem deo jedne velike porodice, da budem njihova familija. Tu su mi svi pomogli, od prvog do poslednjeg, zaključno s našim šefom“, iskreno počinje Omić.

Zato smo i pitali 25-godišnjeg centra - kako mu izgleda dosadašnje iskustvo u Crvenoj zvezdi?
„Mogu da kažem - odlično. Neke momke sam poznavao od ranije, još iz vremena dok sam igrao za Olimpiju. Super se osećam ovde, dobro sam se smestio, prilagodio na nove uslove. Klub je super, ekipa, treneri, sve. Ja kao igrač ne mogu da tražim ništa više od toga. Bitno je da se dobro radi, da dobro treniramo, da su svi momci dobri, da nam je trener odličan i da veruje u nas. To nam je svima jako važno“.

U vreme kada moderna košarka prolazi kroz novi period tranzicije, kada je treninga sve manje, a utakmica nikad više, najteže je promeniti klub usred sezone i brzo se uklopiti u novu sredinu. Kod Crvene zvezde to je prvo učinio Dilan Enis, sada Alen Omić. Zaključak je da su obojica ekspresno našli svoje mesto u sistemu i dalje čuvara tri najveća pehara. 
„Kad imaš želju - možeš sve da ostvariš. Ja imam želju da napredujem uz ovu ekipu i pobeđujem. Kada sam seo u avion iz Tel Aviva za Beograd imao sam samo jedan cilj - da napredujem. Sa tim i da pobeđujemo. Kad god imamo vremena posle utakmica mi treniramo, radimo dobro i trudimo se da ispravimo sve greške kojih eventualno bude. Razmišljamo non-stop samo o pobedama i dobrim utakmicama“.

Tokom samih utakmica može se videti da Omić često razgovara sa trenerom Alimpijević, da upija njegove savete i traži način da kroz samu igru napreduje i pomogne ekipi da ostvari novu pobedu. Zato nas je interesovalo: Kakvi su odnosi na relaciji trener - igrač?
„To vide svi. Verujemo jedan drugom, to je najvažniji element dobre saradnje. Zna on šta ja radim, ja se trudim da svakodnevno odem korak napred, da radim još bolje i da skupim iskustvo, još veće poverenje trenera. Tu sam da slušam trenera, zna se ko je gazda i pratimo njega. Uz njega smo svi, bitno je da vlada dobra atmosfera, da se poštujemo svi međusobno, da zajedno radimo, borimo se. Svi moramo da radimo za celu ekipu, ceo kolektiv“.

Crvena zvezda je protiv Olimpije ostvarila i deveti evroligaški trijumf, a iz novinarskog ugla izgledalo je - lako. 
„To smo i sami želeli. Iako je bilo malih grešaka koje smo morali da progutamo, išli smo u našem ritmu i pokazali smo da možemo da pobedimo u svim okolnostima. Trudimo se oko te odbrane. Radimo, stvarno, mnogo da taj deo igre poboljšamo, jer samo dobra odbrana vodi do pobede“.

Četvrtfinale je i dalje kilometrima daleko, ali nada i dalje postoji...
„Iskreno, cilj nam je da gledamo svaku sledeću utakmicu, ne tako daleko. Ne treba razmišljati o četvrtfinalu, već šta će doneti dan, a šta noć. Sada nam dolazi Zadar i samo o tome mislimo. Nije dobro ako preskačemo dane i idemo tako daleko. Naš je posao da slušamo trenera i da pratimo njegovu ideju“, zaključio je Omić.

PIŠE: Nikola STOJKOVIĆ (nikolaS_sN)