To je Partizan čekao

Razlika nije velika, ali utisak je da se Partizan, pomalo paradoksalno, ove sezone više mučio kod kuće nego u gostima. Naravno da je paradoks, jer je poznato kakav domaći teren imaju crno-beli. Međutim, dešavalo se im se ove sezone da pritisak sa tribina ne veže samo ruke protivniku, već i njima samima. I zato ova pobeda nad Crvenom zvezdom, na onakav način, pred punim tribinama, sigurno ima posebnu težinu i važnost za klub i navijače. To je čekao Partizan.

Jeste imao neke bitne pobede kod kuće ove sezone (Turk Telekom - veoma bitan trijumf vredan TOP 16 faze, Alba i Budućnost), ali bilo je još više onih u kojima je podbacio i igrao ispod očekivanja.

Partizan je izgubio kod kuće prvi ovosezonski večiti derbi u ABA ligi. Pred punim Pionirom.

Pa je tu bio poraz od Cedevite kojim su crno-beli sebi drastično umanjili šanse za neko veće mesto na kraju ligaškog dela. Bilo je to evroligaška atmosfera, međutim, tim iz Zagreba je pre svega sjajnom igrom Eda Murića dobio taj duel.

U Evrokupu je Partizan imao još dosta poraza u sjajnoj atmosferi. Bodove su iz Beograda odneli i ne toliko kvalitetni Asvel , ali i sjajna Valensija.

U TOP 16 fazi evropskog takmičenja je bio onaj čuveni Monako i poraz u neizvesnoj završnici pred punim tribinama dvorane Aleksandar Nikolić (kasnije je Partizan tog istog protivnika dobio u gostima).

MOZZART kvote – majstorica: Zvezda je favorit

I na kraju, sećamo se Artsjoma Parahovskog i onog koša sa poludistance za pobedu Ritasa used Beograda. I kraj svih nada Partizana da može do četvrtfinala.

Da ne pominjemo verovatno nateži poraz ove sezone - pored onog od Zvezde u polufinalnoj seriji - protiv Zadra u Beogradskoj Areni. Tada se navijačima Partizana srušio svet na glavu. I sve su ove pomenute utakmice Partizana bile na terenu Parnog valjka. Gde je godinama dominirao i imao veliku prednost. Ove sezone nije bilo tako…

Zato su navijači čekali ovakav trijumf kod kuće… I to je on došao protiv najvećeg rivala Crvene zvezde. I to u polufinalu ABA lige. I to u situaciji - ako izgubiš, završio si svoje.

...

Zašto se Partizan mučio u pomenutim mečevima? Svakako da je glavni razlog to što je, mahom, igrao protiv kvalitetnih protivnika.  Protiv ekipa sa kojima, u ovom sastavu, nije mogao previše lako da izađe na kraj, pa makar oni bili ne znamo koliko manja imena od crno-belih.

Drugi razlog je što Partizan kao ekipa nije uspeo do kraja da iskoristi vetar u leđa koji daje pun Pionir. Već je dopustio da mu bude vetar u prsa. Cela energija koja se stvorila dolaskom Andree Trinkijerija je bila neverovatna, dogurala je Partizan ovako daleko od mesta na kom je bio, ali je u isto vreme više puta vezala ruke igračima crno-belih.

Pejdž se probudio u pravom trenutku: Samo sam isključio mozak i opustio se

Drugo, možda i bitnije - bilo je potrebno malo vremena da se Partizanovi igrači malo naviknu na atmosferu koja vlada kada je ovaj bivši prvak Evrope domaćin. Jer veliki broj igrača nije igrao ranije u dresu Partizana pre ove sezone - od Markusa Pejdža, do Nikole Jankovića, Ognjena Jaramaza, Amara Gegića, Dušana Tanaskovića, Radeta Zagorca, Aleksa Renfroa, Stefana Jankovića, Džoka Lendejla, Alekseja Nikolića...

Zapravo, jedan od igrača sa najvećim stažom je Vanja Marinković, pa su brojke i za njega govorile da pruža mnogo bolje igre u gostima nego kod kuće što je i sam donekle priznao. I zato je i iz njegovog ličnog ugla vrlo važno što je odigrao onakav derbi pred svojim navijačima. Povezao je dve odlične partije protiv najtežeg mogućeg protivnika. Navijači su to znali da nagrade. Iako su ga ranije, isto tako opravdano, malo “grdili” zbog loših poteza.

Neki novi Vanja Marinković: Čekao sam da mi dođe igra - i došla je!

Ali, juče je iz Partizanove vizure gledišta - sve leglo na svoje. Iako je i Trinkin tim imao mnogo grešaka, podlegao je donekle pritisku, a o tome svedoči i ona izgubljena lopta u poslednjim minutima koja je nedopustiva. To je, sinoć, prošlo nekažnjeno. A, moglo je. Pogurala je i Fortuna malo crno-bele ka 1:1.

U svemu ovome iskustvo ima veliki značaj, a kada izgovorima reč “iskustvo” naravno da prvi pred očima zaigra Novica Veličković.  

Novica o igranju u majstorici: Tu sam, sve bih uradio za njih, povreda je manje bitna

Po njegovom sudu, Partizan je dobio Zvezdu na odbranu i želju.
"Posle sedam-osam minuta rezultat je bio 5:2. Nisam mogao da verujem kada sam video, kao da je nešto bilo začarano. Najbitnije je da smo dobili. Zvezda je opasan tim iza linije tri poena, imaju odlične šutere i zaslužuju respekt. Ali, naša odbrana i želja su presudile. Samo borba i energija, nema tu mnogo taktike. Sve se svodi na želju, borbenost i htenje", kaže Veličković.

Imao je i Andrea Trinkijeri zanimljiv potez. Na satu je stajalo četiri sekunde, Zvezda je imala tajm-aut. Igrači oba tima su izašli na parket, i samo što su izašli, Trinkijeri je zvao novi tajm-aut. Zbunio je time malo protivničke igrače, a video je i kako su prvobitno bili postavljeni. Možda je i to odlaganje poslednjeg napada malo uticalo na Davidovca (koji je, opet, imao dobru situaciju) - to svakako nećemo uspeti da saznamo.

Šta god da je dovelo do uspeha, Partizan je došao do najveće pobede u sezoni. Izborio se za 1:1 u seriji i majstoricu. Izborio se sa ekipom koja je napravljena da se vrati u Evroligu. Pre svega sa njenim napadom. Izborio se sa pritiskom domaćeg terena u tako važnoj utakmici, što mu, kao što smo videli, nije mnogo uspevalo ove sezone. Izborio se generalno sa pritiskom važnosti meča. Izborio se sa svojim greškama koje ne bi smeo da pravi, a napravio je. Izborio se sa onim poslednjim napadom.

Pokazao je Partizan da može. U tome, u stvari, leži njegova veća “pobeda” od same pobede.

Foto: MN Pres, Star Sport