Teško ide posle Duleta

Teško ide posle Duška Vujoševića. Da li svi nose njegov teret, ili je nešto drugo u pitanju, ali gledajući od 2015. godine do danas, možemo da kažemo da je samo Andrea Trinkijeri uspešno odradio posao. U isto vreme, Parni valjak je već brzo “potrošio” svoju decu u vidu Petra Božića, Nenda Čanka i Vlade Šćepanovića.

Prošlo je pet godina, a Partizan je uzeo samo tri nacionalna kupa i jedan ABA Superkup. Malo je za renome tako velikog kluba…

Vujošević je čovek koji je svakako obeležio 21. vek u Partizanu, jedan je od najvećih trenera u istoriji kluba i pitanje je da li će se ikada ponoviti takav trener u redovima Parnog valjka. On je otišao sa funkcije 2015. godine posle čega je štafetu preuzeo Petar Božić. Nije se dugo zadržao, pa je umesto njega stigao Aleksandar Džikić. Božić je prvi sin Partizana koji je brzo "potrošen".

Foto: MN Press

Aleksandar Džikić je podigao nivo igre, digao je spremnost igrača, ali nije uspeo da dođe ni do jednog trofeja. Došlo je do rastanka i sa njim.

U sezoni 2017/2018 Partizan je prvo vodio Miroslav Muta Nikolić, da bi po njegovom odlasku stigao novi mladi talenat, Nenad Čanak. On je uspeo da donese prvi trofej crno-belima u postduletovoj eri, osvojio je Kup i sebi tako kupio vremena, ali je potom uradio zaista moralnu i stvar za poštovanje, sam je dao ostavku posle čuvenog poraza od Zadra u Beogradskoj Areni. Video je sam šta se sprema i učinio je nešto zbog čega ga i dalje poštuju navijači Partizana.

"Pozdravio sam se sa igračima. Jedini sam odgovoran za pet uzastopnih poraza. Nije mi jasno da na 20 razlike kod kuće nema reakcije protiv ekipe koja nikog nije pobedila. Kao neko ko voli Partizan, bolje je da dođe neko drugi. Nema nikakve reakcije u odnosu na prethodne utakmice. Bio sam ubeđen da će Zadar biti prekretnica, međutim, ovo je bila poražavajuća slika. Vreme ide, smatram da što ranije presečem, bolje ću pomoći Partizanu. Čist sam pred sobom, dao sam maksimum, ali to nije dovoljno za ono što Partizan zeli. Ovo je normalan potez", rekao je tada Čanak.

Andrea Trinkijeri je neko ko je jedini uspeo da na pravi način nasledi Vujoševića, uz dodatak da je to prilično dobro radio Vlade Jovanović od 2010. do 2012. godine posle prvog odlaska Vujoševića.

Sećamo se Trinkinih reči u intervjuu za naš sajt kada je rekao da njemu Dule nije izazov, već "master". I uspeo je da donese Partizanu dva trofeja Kupa Radivoja Koraća, te ABA Superkup. Kada je trebalo da “poentira”, te da u plej-ofu napadne ABA ligu i Evrokup, te da kroz ta takmičenja proba da vrati Partizan u Evroligu, dogodilo se to što se dogodilo.

Zatim je otišao nedvoršenog posla, sada uspešno vodi Bajern u Evroligi. Sigurno najuspešniji trener Partizana posle Vujoševićevog odlaska.

Na kraju, Partizan je po treći put stavio svog “sina” na klupu, a ishod je bio isti kao i sa Božićem i Čankom. Na klupu je seo Vlado Šćepanović, još jedan bivši košarkaš koji je ostavio pečat igrajući za Parni valjak. I ponovo ista priča. Nažalost po sve navijače koji su mu dali podršku, nije dugo izdržao teret klupe Partizana. Pa se na kraju Partizan i sa njim oprostio.

Tako da je Vlado stao u niz koji su započeli Božić i Čanak, a može se reći da je slično bilo i sa Miroslavom Berićem kao funkcionera i potpredsednika kluba, te Nikolom Pekovićem kao direktorom kluba.

"Nemam čega da se stidim, nisam više u mogućnosti da radim na način koji mislim da odgovara interesima kluba. Ponosan sam na neverovatnu podršku navijača klubu u tako teškoj situaciji. Pune hale i ubedljivo najveća gledanost u ligi zaslužuju poštovanje. Niko nema tako odane i strasne navijače", rekao je 2016. godine Berić.

Vratimo se trenerima.

Posle Božića stigao je iskusniji Džikić, posle Čanka iskusniji Trinkijeri, a posle Šćepanovića će doći iskusniji Sašo Filipovski. Možemo da kažemo da su i Džikić i Trinkijeri popravljali krvnu sliku Partizana svojim dolaskom posle Božića, odnosno Čanka, pa se sada crno-bela javnost nada da će dolazak Filipovskog dati sličan efekat po Šćepinom odlasku.

Filipovski je u karijeri radio u Olimpiji, Turovu, Lokomotivi Rostov, CSKA (kao asistent Duška Vujoševića), Romi, Zijelonoj Gori, Banvitu i Monaku od 2018. do 2019. godine.

Sama činjenica da je imao priliku da radi sa Vujoševićem donekle govori da je mogao donekle da pokupi taj DNK koji je bio prepoznatljiv kada je Partizan igrao pod Duletovim komandama.

Partizan je promenio dosta trenera u poslednjih pet godina, a nada navijača je da će Filipovski biti taj koji će se duže zadržati na klupi i doneti ono što Partizanu nedostaje ove sezone, a što je imao protekle.

Agresivnost, odbranu, samopouzdanje.

Sve ono što je Vujošević instalirao kao osnovu kluba koji je vodio kroz tolike godine. Posle njega, usledio je pad.