Rat koji traje već 24 godine: Dešan i Kantona na sudu, niko nije sasvim siguran kako je sve počelo

Prvi put je sevnulo 10. septembra 1996, pred utakmicu Juventusa Didijea Dešana  protiv Mančester junajteda Erika Kantone. Novinar koji je radio intervju za Gazetu delo Sport sigurno nije očekivao da će dobiti toliko zapaljive izjave. Kantona je doskorašnjeg saigrača iz francuske reprezentacije nazvao “večnim vodonošom”, igračem kakav može da se nađe na “svakom uličnom ćošku”. Skoro dve i po decenije kasnije Kantona i Dešan će razmirice rešiti na sudu.

Istina, ovog puta zbog mnogo oštrijih Kantonih izjava. Komentarišući to što Dešan sa mesta selektora Francuske nije u najbolju selekciju za Evropsko prvenstvo zvao Karima Benzemu i Hatema Ben Arfu Kantona je rekao…
“Dešan ima baš francusko ime. Možda je i jedini u Francuskoj sa istinski francuskim imenom. Niko u porodici mu se nije mešao sa drugima. Kao Mormoni u Americi… I nisam iznenađen što je iskoristio ovu situaciju da precrta Benzemu… Ben Arfa je jedan od najboljih francuskih fudbalera danas, ali ima svoje korene…. Dozvoljeno mi ej da se pitam”.

Kada je indirektno upitan da li to optužuje Dešana za rasizam Kantona je bio umereniji.
“Možda da, možda ne, zašto da ne? Sigurno je samo da su Benzema i Ben Arfa dva najbolja francuska fudbalera i da neće igrati na Evropskom prvenstvu. I da imaju poreklo iz severne Afrike. Tako da je debata otvorena”.

Dešan je mnogo puta do sada prećutao Kantoni, ali u zemlji sa prilično izmešanim stanovništvom kakva je Francuska jednostavno nije mogao da oćuti i na indirektne optužbe za rasizam
“Selektor sam, spreman sam da primam udarce sa svih strane, ali postoji granica koju ne smeš da pređeš”, rekao je Dešan i tužio Kantonu za klevetu i povredu ugleda.

Suđenje  počinje baš danas, pa su se lokalni mediji pozabavili i dugom istorijom sukoba Dešana i Kantone. Jer ono što je u svemu najaznimljivije jeste baš to što niko nije siguran kako su se tačno oni toliko zamrzeli.

Najrasprostranjenije mišljenje je da je ipak sve krenulo od Eura 1996. Kantona je do tada bio kapiten Francuske, ali ga Eme Žake nije zvao u tim nakon što je na onoj čuvenoj utakmici Mančester junajteda i Kristal Palasa mai-gerijem udario jednog navijača protivničkog tima na tribinama. Prema nepotvrđenim glasinama Kantona je uveren da je baš Dešan, koji je bio Žakeov čovek od poverenja, uticao na selektora da izbaci iz tima tada prvu zvezdu Francuske. Kao i Davida Žinolu. Kapitenska traka tako je završila baš na Dešanovoj ruci. Tu verziju zagovara i novinar Bernar Molino, autor nekoliko njiga o Kantoni i njegov bliski prijatelj. Iako priznaje da nikada o tome nije razgovarao sa Kantonom…
“Lično mislim da je Dešan iskoristio priliku da preuzme moć i skloni Kantonu, koji je tada upijao sva svetla reflektora. Sa dolaskom umetnika kakav je bio Zinedin Zidan, ekipi više nije ni bio neophodan”, kaže Molino za Ekip, koji se u opširnom tekstu bavio ovom problematikom.

​

Međutim, mnogi svedoci tih vremena ističu da se tada još nije osećalo nikakvo neprijateljstvo sa Dešanove strane. Doduše, Alan Roše, reprezentatiac iz perioda od 1988. do 1996. priznaje da je sasvim moguće da je Dešan prvi čuo da je Kantona proglašen za višak. Jer Dešan je bio Žakeovo uvo u svlačionici. S druge strane, Žano Vert, koji je punih 20 godina bio Dešanov menadžer, prosto smatra da je Kantona bio ljubomoran, jer nije učestvovao u kasnijem pohodu na titule prvaka sveta i Evrope.
“Da ga Dešan nije voleo sigurno bih čuo”.

Opet, Mundijal 1998. i Euro 2000. je došao tek kasnije. Kantona je, ponovimo, Dešana uzeo na zub odmah posle Evropskog prvenstva 1996. Ima zato i onih koji misle da Žakeova odluka nema nikakve veze sa aktuelnim selektorom. Štaviše, ima ih da svu krivicu svaljuju na Kantonu. Jer nekoliko meseci pre Evropskog prvenstva Žake je navodno od Kantone tražio da igra klasičnu devetku, ali ovaj to nije hteo. Priseća se bivši portparol Trikolora Filip Turno.
“Tražio mu je da igra devetku. Kantona je odgovorio da mu je potrebna sloboda na terenu, da hoće da igra ‘devet i po’ ili čak desetku, da ima loptu u nogama, da dodaje… I Žake je odbio”, rekao je Turno za još 2016. u dokumentarnom filmu “Generacija Zidan”, a njegove reči za Ekip potvrđuje i novinar Filip Okler, autor biografije “Kantona: Pobunjenik koji je postao kralj”.
“Žake se češao po glavi pokušavajući da razume zašto Erik nije želeo da dođe. Ali Kantona je duboko u sebi uvek bio glumac. S tim da je uvek želeo da bude režiser, da piše sam svoj tekst, replike, a ne da igra po scenariju drugih”.

Na kraju, postoji tu još jedna “teorija zavere”. Dešan i Kantona su svlačionicu delili i Olimpiku iz Marselja. S tim da je kontroverni Bernar Tapi, čim je preuzeo vlast, trenirao strogoću na Kantoni. Na humanitarnom meču protiv moskovskog Torpeda Erik je nezadovoljan sudijskim odlukama bacio dres i već u 27. minutu izašao sa terena.

Kantona je uvek optuživao Dešana da je bio veoma blizak sa Tapijem – i danas je – a Erik prvom čoveku Olimpika nikada nije oprostio što ga je oterao na pozajmicu u Monpelje. Jeste pogrešio na tom humanitarnom meču, ali je i reakcija bila preoštra. Međutim, Tapi je tek stigao i želeo je da pokaže ko je gazda. Kako bilo, Kantona je i ovde Dešana smatrao za “špijuna” u svlačionici. A Tapija je posebno mrzeo kad se na kraju ispostavilo da je nameštao utakmice.
“Didije uvek glumi sveštenika, monaka, glumi moralist, a na kraju će probati sve poroke sveta”, govorio je Kantona septembra 1996.

Ima tu istine, ako ste revolucionar u duši. Dešanu je “politika” uvek išla bolje nego Kantoni. Umeo je da prećuti kad treba. Kantona je funkcionisao po principu “što na umu, to na drumu”. Nikad nije imao skrivene namere, možda zato nikad baš nije ni bio omiljen u krugovima u kojima se odlučuje.
“Dve potpuno različite ličnosti. Kantona je bio eksplozivan, Dešan političan. On je pazio šta priča, kontrolisao reakcije, znao kako da manevriše. Imao je taj talenat i nekima je tog smetalo. A možda ga Kantona jednostavno nije voleo kao čoveka, to samo njih dvojica znaju. Činjenica je samo da Dešan ima rezultate iza sebe, a to se jedino računa”, kaže Roše.

Sam Kantona pak nije hteo da otkrije pozadinu cele priče. Na Ekipov upit samo je rekao: “To je jednostavna i u isto vreme komplikovana tema… Ne bih o tome”.

Na sudu će ipak možda i morati.

(FOTO: ©AFP)