Šta Jokić mora da uradi da bi odveo Denver do pobede nad San Antonijom

Pisao sam jednom prilikom o tome šta sedma utakmica predstavlja, pa je najlakše da ponovim ono najvažnije iz tog teksta:

„Ne postoji ništa u sportu što bi se moglo uporediti sa sedmom utakmicom. I koliko god se zaljubljenici u fudbal, pogotovo oni koji s prezirom gledaju na američki sport jer „to nema dušu“, ne bi složili s ovom tvrdnjom, toliko nisu svesni šta serija „best of seven“ donosi. Da, definitivno ima draž da odluka o prvaku nečega padne u jednoj utakmici, ali, budimo realni, takav način odlučivanja ne donosi uvek pobedu onom boljem. Dosta toga u tom trenutku zavisi od (ne)inspiracije pojedinca, sreće, odluka sudija, krtičnjaku koji skrene loptu u mrežu ili ko zna kojim drugim faktorima. U seriji „na četiri pobede“ toga nema. Ako se i dogodi utakmica ili dve u kojoj je rezultat odlučen faktorima pomenutim u prethodnoj rečenici, uvek ostaje dovoljno vremena i prostora da se to preokrene i da na kraju pobedi bolji.

A u tome je poenta ovog načina igranja – ovde uvek pobeđuje bolji. Ne sećam se da je iko ikada rekao da je jedna ekipa „imala sreće“ pa slavila u seriji na četiri pobede. Ne možeš da imaš sreću četiri puta u tako malo vremena. Serija na četiri pobede briše sve spoljne faktore i ostavlja samo sport, samo borbu. Nakon dve nedelje nadigravanja i nadmudrivanja, kada se dogodi da odlučuje sedma utakmica, onda se sve svodi na tih 48 minuta. Treneri možda imaju još ponekog asa u rukavu, igračima je verovatno već dosta gledanja protivnika o kojem sada znaju gotovo sve, a umor i koncentracija su verovatno na izdisaju, bez obzira na činjenicu da su to sve vrhunski profesionalci.“

I šta, onda, u večerašnjoj sedmoj utakmici između Denvera i San Antonija mogu da naprave trener i igrači ovih timova? Svaki od aktera koji će od 4 sata biti na parketu ima svoje zadatke da odradi, a mi ćemo se ipak koncentrisati na Nikolu Jokića.

Srpski košarkaš nije baš najbolje otvorio svoju prvu plej-of seriju. Doduše, teško je napisati tako nešto kada se zna da je Jokić upisao tripl-dabl s 10 poena te po 14 skokova i asistencija, ali je bio prilično pasivan u napadu. Nismo videli njegovu agresivnost u nastojanju da postigne koševe i sve je rezultiralo sa samo devet šuteva iz igre – premalo za franšiznog igrača tima.

Kako je Denver tu prvu utakmicu izgubio, počela su se postavljati pitanja o tome može li Jokić da nosi svoj tim i u plej-ofu kao što je to radio u sezoni, a odgovor je brzo stigao. Već u drugoj utakmici Jokić je bio dosta agresivniji prema košu, ali nije pao ni u razigravanju saigrača, a tako je nastavio i u nastavku serije. Prosek u prvih šest utakmica plej-ofa mu je fascinantnih 23,5 poena, 11,7 skokova i devet asistencija uz 50,4% šuta. Jasno je da je Jokić odgovorio prvom izazovu. A sada mu sledi drugi.

Denver će noćas imati prednost domaćeg parketa što je za njih jako važno, jer zbog nadmorske visine i razređenog vazduha u Denveru gostujuće ekipe ne vole tu da igraju. S druge strane, San Antonio ima prednost u iskustvu, ali realno su Nagetsi talentovanija ekipa koja je imala jako dobru sezonu i favorit je u ovoj utakmici. Ali, psiha bi mogla da igra važnu ulogu u ovih (najmanje) 48 minuta. Većini igrača Denvera je ovo prva plej-of serija i to je jako važno naglasiti.

U takvoj situaciji, iako ni on nije prekaljeni veteran, Jokić mora od početka utakmice da nametne svoj ritam i to i kao strelac i kao asistent. Denver će nastaviti da igra svoju igru s puno uručivanja lopte na vrhu reketa odakle Jokić razigrava svoje saigrače, a biće zanimljivo videti hoće li se Greg Popovič odlučiti da srpskog centra „pusti“ na jednoj od tih opcija.

Siguran sam da će trener Sparsa narediti svojim igračima da budu agresivni u odbrani na Jokiću, ali i na drugoj strani parketa, jer Jokić nije sjajan odbrambeni igrač pa bi Sparsi napravili veliku stvar kad bi ga doveli u probleme s prekršajima. A, ne bi me čudilo da Pop večeras na parket pošalje small ball petorku u kojoj bi Lamarkus Oldridž bio klasični centar umesto Džejkoba Peltla, dok bi na „četvorci“ bio Rudi Gej.

To bi Jokiću sigurno otežalo posao u odbrani jer je Oldridž mnogo veća opasnost od austrijskog centra. U napadu bi Jokić dobio nešto više prostora, ali Lamarkus nije toliko loš u odbrani da bi ga Nikola „masakrirao“. Uz to, s Gejom u petorci, Oldridž bi imao dovoljno pomoći u odbrani –uz njega, tu su i Derik Vajt i Brajan Forbs, dobri odbrambeni igrači.

Jokić će morati da zna da odgovori na potencijalna iznenađenja. Njegov košarkaški IQ je visok i ne sumnjamo da će moći da izbegne moguće zamke. Treba samo da bude agresivan, da se čuva prekršaja i, naravno, da dobije pomoć saigrača koji moraju da pogađaju šuteve spolja. Dobar je Nikola Jokić, ali ne može sam.

PIŠE: Emir Fulurija