Snaga „septembarskog tima“ i potpuno nova petorka

Dan okupljanja košarkaške reprezentacije Srbije je iza ćoška, selektor Aleksandar Đorđević izabrao je šesnaest kandidata na čije kvalitete računa, ali će punu radnu snagu na raspolaganju imati tek negde oko 9. septembra, kada se treninzima naknadno bude priključio Dragan Milosavljević.

Gledajući iz ovog ugla, selektor na raspolaganju ima najjači sastav u dosadašnjim kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo, a nije strana ni škola mišljenja da je društvo sa spiska jače i od srebrne čete sa prošlogodišnjeg Evrobasketa. Pod sadašnjom pretpostavkom da će se pozivu odazvati svi i da će protiv Grčke u Heraklionu (13. septembar) i Estonije u Beogradu (16. septembar) zaigrati najjači sastav, ne ostavlja se mnogo prostora za polemiku.

Selektor Đorđević je iz nimalo jednostavne situacije izvukao maksimum. Mogao je ovaj septembar, istina, srpskoj košarkaškoj publici da zagolica maštu i omogući im da na delu vidi ekspediciju za Mundobasket u Kini, ili izvesnije Olimpijske igre u Tokiju. To se nije desilo, pošto je autoritet poglavara Los Anđeles Klipersa onemogućio Miloša Teodosića i Bobana Marjanovića da se pojave, dok je odluka Nikole Jokića da preskoči i ovo okupljanje teret koji će sam morati da nosi na svojim leđima.

Bilo kako, treba biti zadovoljan. Srbija za predstojeća dva okršaja, a posebno za važno gostovanje Helenima - koji ne mogu da računaju na Janisa Adetokunba, ali imaju podršku skoro svih kajli iz Evrolige (Kalates, Mancaris, Printezis, Slukas, Papanikolau,Papapetru... Te povratnik Papajanis, „Kinez“ Burusis, Dorsi iz Atlante...) - ima ekipu ojačanu praktično na svakoj poziciji. Bogdan Bogdanović, Nemanja Bjelica, Nikola Kalinić, Stefan Jović, Nemanja Nedović i Vladimir Lučić (potencijalno i Uroš Luković), debitovaće za Srbiju u ovim kvalifikacijama.

Tim ne samo da dobija na kvalitetu, već Đorđević i njegov stručni štab pred sobom imaju prostor da osmisle potpuno drugačiju dimenziju košarke i na teren izvedu petorku kakva se dugo čeka.

Sa Bogdanom Bogdanovićem Srbija rešava dva problema koja su znala da pomute računicu šefu struke tokom prethodnih utakmica - izostanak lakih poena i organizaciju igre. Dobija rasnog strelca, a pre svega stabilnog šutera, sposobnog da ekipi donese i mnogo više. Prošlogodišnji Evrobasket bio je prelomna tačka za Bogdana. Ne samo što je izrastao u pravog lidera srebrne generacije i tako otišao na stepenik više u reprezentativnoj karijeri, već se pelcer preneo i na debitantsku sezonu u NBA ligi. Kao igrač Sakramento Kingsa izrastao je u jednog od najboljih rukija sezone i strelaca kluba, ali i postao najkorisniji igrač susreta američkog tima i ostatka sveta na Ol-star vikendu. Iznad svega, BB brend postao je prepoznatljiv u najjačoj košarkaškoj ligi sveta i vrlo je cenjem u najvišim košarkaškim krugovima.

Višegodišnji napori, trud i uloženi rad isplatili su se višestruko. Bogdan je daleko od igrača jedne dimenzije, koji zna samo da raspali kada za to dobije priliku. Bogdan je „ceo paket“. Vera koju su godinama unazad imali Duško Vujošević, Dušan Ivković, Željko Obradović, Aleksandar Đorđević i na kraju Dejv Jerger stvorila je igrača kakvim malo ko danas može da se pohvali. Ono što je možda još važnije jeste da prostora za dodatno usavršavanje veština - ima.

Bogdanovićeva uloga ne bi trebalo samo da se ogleda kroz broj ubačenih poena ili upućenih šuteva ka košu. On će, nesumnjivo, biti lider „septembarskog tima“ i neko oko koga će se vrteti kompletna timska filozofija. Ukoliko bude potrebe biće ispomoć Stefanu Joviću i Vasiliju Miciću u organizaciji napada, što je već radio u Istanbulu pre ravno godinu dana. probudi stare, klupske veze kako bi eksploatisao saradnju s Raduljicom i Milutinovim (možda i Lukovićem), te novim saigračem u Sakramentu - Nemanjom Bjelicom. Samo prisustvo igrača Bogdanovićevog kalibra donosi ugao kakvom, nažalost, Srbija nije mogla da se okrene u prethodna tri okupljanja.

Ako bismo vas sada pitali - ko vam je prethodnih godina najviše nedostajao u nacionalnom timu? - uvereni smo da bi skoro jednoglasno odgovor bio: Nemanja Bjelica.

Koliko je reprezentativna, donekle i klupska karijera propatila zbog povreda u protekle dve-tri godine... Ostao je bez odličja koja mu, nesumnjivo, s pravom pripadaju... Olimpijsko i evropsko srebro (možda i zlato, da je bio u timu). Opet, daleko od toga da karijera jednog od najkompletnijih evropskih košarkaša dosad nije bila izvrsna. Zato je povratak košarkaškog Profesora veliki plus za srpski tim i velike zasluge idu na račun Sakramentovih prvih operativaca - Vlada Divca i Peđe Stojakovića.

Ako je ulogu defanzivnog mastermajnda odlaskom Stefana Markovića preuzeo Stefan Jović, u patike Nemanje Bjelice malo ko je mogao da se ukalupi. Ne zato što kvaliteta nije bilo, već zato što Bjelica poseduje nešto što malo ko ima... Nikad vam niko sa sigurnošću neće reći koje tačno mesto pokriva na parketu, ali znate da ga njegova smirenost, iskustvo, inteligencija i taj neverovatni spoj visine, elegancije i čiste, urođene veštine svrstava u red onih košarkaških „babaroga“. Za njih malo koja odbrana ima rešenje, a on će vam dati - sve. I pokriće - sve.

Zbog toga, ali i zbog odlaska čuvenog Flipa Saundersa - koji je za Belog imao velike planove - u Večna lovišta, Nemanjina uloga u Minesoti tokom godina nikada nije bila iskristalisana. Dolaskom u Sakramento stvari bi trebalo da se promene nabolje. Njegova atipičnost, činjenica da se podjednako dobro snalazi u nekoliko varijanti, da zna da raširi protivničke odbrane kad treba, ali i da se zavuče do samog koša iz dva koraka, čini ga dodatnom pretnjom po svakog takmaca i defanzivni zid.

Svaki košarkaški zaljubljenik reći će da su nedostajali njegovi hici sa distance, pogoci u najvažnijim momentima (setite se Nemačke 2015. ili Brazila, Grčke, Francuske 2014), njegov dvokorak kojim osvaja veliki prostor... Ali i energija koja je iz te, novobeogradske mašine kipela kad god je trebalo.

Zajedno sa Stevanom Jelovcem, pa u nekim varijantama Nikolom Kalinićem i Markom Simovićem (pa, čak i Vladimirom Lučićem), pozicija krilnog centra više neće biti deficitarna.

Jedan od faktora koji je Srbiji nedostajao i u Istanbulu, ali i tokom dosadašnjih kvalifikacija je - Nikola Kalinić. Momak koga mnogi vide kao „lepak“ svakog tima, odnosno čoveka koji drži visoki nivo borbene gotovosti u svakom trenutku i odličnu hemiju, konačno je iza sebe ostavio nezgodnu povredu leđa zbog koje je propustio najveći deo prošle sezone i sada je spreman da Srbiji da celog sebe.

Nije lako igrati bez Nikole Kalinića, ako već imate opciju da ga koristite. To je na svojoj koži osetio Željko Obradović lane, onda i Aleksandar Đorđević na Evropskom prvenstvu. Njegova prepoznatljiva energija uvek je igri srpskog tima donosila neku novu mogućnost i neretko je pokretala saigrače kada dođu prazni minuti.

Osim što je vrsni defanzivac, Kalinić je značajno unapredio i ovako dobru igru u ulozi „lažne četvorke“, a kvalitetna leđna tehnika i solidan šut omogućili su mu da ne bude samo napadač iz drugog plana, već nosilac i heroj nekih velikih utakmica. Setimo se samo sezone Fenerovog pokoravanja Evrope, gde bi verovatno on ili Bogdan bili izabrani za MVP završnog turnira da nije bilo Ekpea Judoa. Sada će Đorđević na raspolaganju konačno imati asa kojeg je lansirao u reprezentaciju na Mundobasketu pre četiri godine. Opet, vredi podsetiti Grke kako je to Kalina radio još one 2014. u Madridu i kako je tada svoje ime lansirao na evropsku košarkašku mapu.

Mesto plejmejkera takođe će dobiti željenu nadogradnju. Neće biti Miloša Teodosića, ali povratak Stefana Jovića trebalo bi da donese igri Srbije mirnoću koja je možda u nekim momentima nedostajala u proteklim utakmicama.

Vasilije Micić, sa njim i mladi Stefan Peno, dobili su veliko iskustvo kao prvi i drugi organizatori igre u uvodnom delu kvalifikacija. Ali, njihovo vreme vreme tek dolazi. Ono što je Miciću, kao igraču u čijim rukama je bila velika odgovornost, nedostajalo jeste podrška iskusnijeg plejmejkera. Zbog toga donekle i treba razumeti momente poput onih protiv Nemačke u Novom Sadu, kada je hteo da pokaže da je on taj i da mu treba verovati. Jovićeva ili Teodosićeva pomoć u tim momentima bila bi od velikog značaja. Sve što je bilo u prošlosti, ostalo je u prošlosti.

Ukoliko ne bude nepredviđenih dešavanja, Jović i Micić trebalo bi da podele kolač protiv Grčke i Estonije. Baš kao na Evropskom prvenstvu, ranije i u opremi Crvene zvezde. Znaju se odlično, jedan drugom skrivaju mane i svako na svoj način iznosi svoje vrline. Jović je spreman, iza sebe je ostavio sve povrede i intervencije koje su ga onemogućile da povede Srbiju do pobede u Novom Sadu u julu. Trebalo bi da vodi Orlove do, svi se nadaju, dve bitne recke. Svojim defanzivnim kvalitetima, dobrim pregledom igre i tipično nesebičnim odnosom prema lopti, utakmici i saigračima, te nepredvidljivim karakterom, uneće svežinu i pre svega - mirnoću. To će protiv rivala grčkog kvaliteta, s mnogo iskusnih kajli i asova, biti možda i od presudnog značaja.

Nemanja Nedović sam po sebi donosi mnogo toga. Ono što je Aleksandar Đorđević svih ovih godina više nego dobro radio jeste da je znao kako da iskoristi sve individualne kvalitete celog rostera, da sakrije mane kada je trebalo i pretoči ih u dobar rezultat. Nemanja Nedović je neko čiji je potpis bio jasno utkan u svetsko i olimpijsko srebro. Malo je u ovom delu sveta košarkaša prema kome je majka priroda bila tako darežljiva. Ta eksplozivnost, brzina, prvi korak, atletika, fizika... To je NBA model igrača!

Kao mnogi njegovi saborci, rešio je klupsko pitanje, arhivirao povrede i sada konačno može da se posveti reprezentaciji i bar u dve kvalifikacione utakmice sebe podredi konačnom cilju - Svetskom kupu u Kini. Budite sigurni da će njegov kvalitet mnogo značiti u meču sa Grčkom, gde bi moglo čak da se dogodi da za čuvara ima kao „buvu“ dosadnog i energičnog Tanasisa Adetokumba, iako prirodno nisu ista pozicija.

Ne treba zaboraviti da je Đorđević Nemanju, baš kao i Bogdana, znao da koristi kao pomoćnog plejmejkera, a ako bude imao pametan izbor šuteva, možda izraste u jednog od heroja nadolazećih utakmica.

E sad, šta reći za poziciju krila? Kalinić, Simonović, Todorović i - Vladimir Lučić! Toliko kvalitetnih izbora, toliko opcija... Koga god da Đorđević izabere - neće pogrešiti. Vladimir Lučić je svoje reprezentativne kvalitete demonstrirao prošlog leta, kada je izrastao u jednog od heroja srebrnog Evrobasketa, ali i omiljenih likova u srpskim košarkaškim krugovima. Setite se samo one, tako upečatljive fotografije s polufinalne utakmice protiv Rusije, na kojoj popularni Luča puca od samopouzdanja i zrači strašnom energijom. E, takav je bio praktično celo prvenstvo, čim je probio onu početnu, opet razumljivu barijeru na startu turnira. I to je ono što Srbiji treba - uvek! Takva energija, fanatizam, posvećenost, kvalitet, želja... Igrači poput Vladimira Lučića! Pre svega je odlično što je prebrodio nezgodni lom metatarzalne kosti, izvadio šrafove, odavno je u trenažnom procesu i spreman je.

Što se ostalih tiče, nema mnogo dileme. Dragan Milosavljević je posle solidnog Evrobasketa uradio koliko je mogao u Novom Sadu i njegov defanzivni pristup, uz dobra rešenja sa distance i kroz ubacivanje iz drugog plana daće opciju više na oba kraja terena. Stevan Jelovac je takođe nosio Srbiju koliko je znao i mogao, tako pokazao da ima kvalitet da se bori za dres nacionalnog tima. Zato će zajedno sa Bjelicom verovatno deliti minute na krilnom centru.

Marko Simonović je starosedelac i njegovo bogato iskustvo uvek dobro dođe i gotovo sigurno ponovo će deliti kapitensku traku sa uvek raspoloženim Miroslavom Raduljicom, koji je zbog povrede propustio određeni deo kvalifikacija. Nikola Milutinov je pun pogodak prošlog kvalifikacionog okupljanja i konačno je i on dobio svoju šansu da zablista u dresu Srbije. Bio je sjajan, autoritativan, pokretan... Ništa drugo ne treba reći osim - centar za narednu deceniju! Za Dejana Todorovića smo već napisali - predstavlja ravnopravnu konkurenciju onima s mnogo više iskustva i to je dokazao mnogo puta dosad!

Videćemo još šta će biti sa Aleksom Avramovićem, Ilijom Đokovićem i Urošem Lukovićem, ali je za njih svakako velika stvar što su se ponovo našli na radaru selektora i njegovih saradnika. Ovo je za Avramovića i Đokovića neki vid zahvalnosti za ono što su uradili dosad, dok bi Luković mogao da dočeka i prve minute u reprezetativnom dresu, ako se kockice poklope i za to bude potrebe.

U ovom trenutku nazire se petorka - Jović, Bogdanović, Kalinić, Bjelica, Milutinov / Raduljica. U dvanaest, ako sve bude kako treba, naći će se još Nedović, Milosavljević, Lučić, Jelovac, Micić i Simonović.

Ali, pustićemo selektora da izabere...

Na spisku su sledeći igrači:

Bogdan Bogdanović (Sakramento)
Nemanja Bjelica (Sakramento)
Nemanja Nedović (Armani Milano)
Dragan Milosavljević (Unikaha)
Nikola Kalinić (Fenerbahče)
Stefan Jović (Bajern)
Vladimir Lučić (Bajern)
Stevan Jelovac (Bamberg)
Marko Simonović (Zenit)
Miroslav Raduljica (Đengsu Dragons)
Nikola Milutinov (Olimpijakos)
Vasilije Micić (Anadolu Efes)
Aleksa Avramović (Vareze)
Dejan Todorović (Mursija)
Uroš Luković (Mornar)
Ilija Đoković (Borac)

Piše: Nikola STOJKOVIĆ (nikolaS_sN)
Foto: FIBA Basketball, MN Press