Ruki godine? Ili dvojica? Četvrti put u istoriji NBA lige

NBA regularna sezona bliži se kraju što znači da će sve više i više priča ići u smeru dobitnika individualnih priznanja. Jedna od kategorija gde se vodi izuzetno izjednačena bitka između dva imena je nagrada za rukija godine, odnosno najboljeg novajliju u NBA ligi.

Pitanje je samo Ben Simons ili Donovan Mičel? Nije nimalo jednostavno. Svaki put kad se učini da Simons tripl-dable prosekom u nekoliko utakmica rapidno kreće prema titulu rukija godine Donovan Mičel doda gas pa je tako u poslednjih pet utakmica iznad 23 poena. U poslednjoj je Spursima ubacio 35.

Mladić se ne boji, uzeo je puno toga u svoje ruke i postao svojevrsni lider Jute Džez, a ukupno je ove godine na proseku od 20,3 poena, 3,7 skokova i 3,6 asistencija uz 43,5 odsto realizacije iz igre. Juta je trenutno osma na Zapadu i u velikoj je borbi za plej of što znači da Mičel nogu s gasa verovatno neće pustiti sve do poslednje utakmice regularnog dela. Izbore li plej of Mičel će definitivno biti jedan od zaslužnijih za to.

S druge strane taman kada se Mičel zahukta i počne opasno da pritiska Simonsa, Australijanac momenentalno odgovori, pa je tako u poslednjih sedam utakmica upisao čak četiri tripl-dabl ostvarenja što nikako nije mala stvar pogotovo za nekoga ko je u ligi tek jednu sezonu bez obzira na to što je biran godinu ranije. Simons možda nije toliko košgeterski dominanta, ali svejedno prosečno beleži 16 poena po meču što je sasvim pristojno.

Za razliku od Mičela koji je rođeni strelac, Simons je sa svojih 208 centimetara rođeni plej, na proseku je od osam asistencija, a uz to ima i 7,9 skokova i 1,7 ukradenih lopti što dovoljno govori o njegovoj igri u odbrani. Prosek mu je 53,8 odsto šuta iz igre zahvaljujući koncentraciji na ulaske pod koš, a njegova je Filadelfija trenutno četvrta na tabeli Istočne konferencije što je i bolje od očekivanog. Zanimljivo, obojica su pokazali veliku zrelost i obojica igraju izuzetno puno minuta, Simons 34, a Mičel 33 u proseku.

Realno, obojica imaju “ono nešto” i obojica su pravi odgovor na pitanje ko je ruki godine. Prvi put posle dugo godina imamo pravu, relevantnu trku. Obojica igraju u ekipama koje su dobre i u kojima imaju ključne uloge. Obojicu su 1996. godište, a izgledaju kao da tu u NBA ligi već sezonama. Samo je pitanje ukusa.

Bez obzira na Denisa Smita juniora, prava krađa prošlogodišnjeg drafta je baš Mičel kojeg su Džezeri izabrali kao 13. pika. Ispred njega su bili igrači poput Ntilikine iz Njujork Niksa, Ajzaka iz Orlanda, Portlandogovog Kolinsa ili pak Luka Kenarda iz Detroita. Mičel je dokazao kako je već sada jednostavno na nivou iznad. Simons je sasvim druga priča, prvi pik drafta 2016. godine propustio je celu prošlu sezonu zbog teške povrede.

Ako gledamo samo utakmice iz prošle nedelje, a finiš sezone će biti i te kako važan pri odlučivanju ko je ruki sezone Simonsu nedostaje jako malo do tripl-dabl proseka. Ubacuje 12,8 poena, hvata 9,5 skokova i deli 11,5 asistencija, a neki dan je protiv Hornetsa imao 15 asistencija bez izgubljene lopte što je vrhunsko ostvarenje. Mičel je još efikasniji: 26 poena u proseku uz 4,3 skoka, 3,7 asistencija i dve ukradene lopte.

Jednostavno, obojica su toliko dobri da to nije fer prema Džejsonu Tejtumu koji u Bostonu takođe igra vrhunsku sezonu, u protekloj nedelji ima prosjek od 18 poena i osam asistencija, ali on jednostavno nije toliki bitan za svoj tim da bi ova trka  dobila i trećeg učesnika. Tu su još i igrači poput Džoša Džeksona, Kajla Kuzme, Denisa Smita junior, Lonza Bola, ali Simons i Mičel su klasa za sebe.

Kome onda dati nagradu? Svaki je odgovor dobar, pa možda i onaj koji smo videli samo tri puta u istoriji NBA lige. Toliko su puta nagradu podelila dvojica košarkaša: 1971. Džef Petri i Dejv Kovens, 1995. veliki Džejson Kid i Grant Hil, a 2000. Elton Brend i Stiv Frensis. Možda je red da se to desi i četvrti put. Jeri  Mičel i Simons su je zaslužili.

Rukiji godine u 21. veku:

2000/2001: Majk Miler (Orlando)
2001/2002: Pau Gasol (Memfis)
2002/2003: Amari Studemajer (Feniks)
2003/2004: Lebron Džejms (Klivlend)
2004/2005: Emeka Okafor (Šarlot)
2005/2006: Kris Pol (Nju Orleans/Oklahoma)
2006/2007: Brendon Roj (Portland)
2007/2008: Kevin Durent (Oklahoma)
2008/2009: Derik Rouz (Čikago)
2009/2010: Tajrik Evans (Sakramento)
2010/2011: Blejk Grifin (LA Klipers)
2011/2012: Kajri Irving (Klivlend)
2012/2013: Demijan Lilard (Portland)
2013/2014: Majkl Karter Vilijams (Filadelfija)
2014/2015: Endrju Vigins (Minesota)
2015/2016: Karl Entoni Tauns (Minesota)
2016/2017: Malkolm Brogdon (Milvoki)

Preuzeto sa sajta: Germanijak.hr
Foto: Action Images