Riki Rubio - izazov za pravog čoveka

(Od specijalnog izveštača MOZZART Sporta iz Vuhana)

Dugo se u košarkaškoj Srbiji i reprezentativnim krugovima za pojam “Ministar odbrane“ vezivao Stefan Marković. Savršeni odbrambeni Jin za čarobni napadački Jang Miloša Teodosića. Stefan Jović je tu još bio samo da uči, stiče iskustvo, upija znanje i čeka svoju šansu. Bio je treći čovek organizacije igre na Mundobasketu 2014. i Olimpijskim igrama 2016. godine. U Berlinu i Lilu ga nije bilo zbog povrede. Sticajem okolnosti, odnosno Markovićevim odlaskom u penziju i Teodosićevih zdravstvenih problema Jovića je jednog jutra tokom priprema Srbije za Evrobasket u Istanbulu dočekala poruka s natpisom: “Od danas si ti prvi plejmejker Srbije“. Tu je i ostao.

Nije samo dobio čast kakva se kroz istoriju ukazivala samo probranim šampionima i učiteljima ovog delikatnog zanata, već je i od Markovića dobio tu lentu za posebne defanzivne zasluge na kojim je, između ostalog, gradio svoju karijeru. Takav Stefan Jović potreban je Srbiji za meč istine sa Španijom (RTS, 14.30 u Srbiji). 

Furija na megdan sa Srbijom izlazi predvođena jednim od najboljih plejmejkera na turniru - Rikijem Rubiom. Nova zvezda Finiksa, svojevremeno najtalentovaniji organizator igre svoje generacije iza sebe ima strahovito reprezentativno iskustvo i pregršt medalja u ličnoj riznici. Od debitantskog nastupa na Olimpijskim igrama u Pekingu 2008, kada je postao najmlađi učesnik finala najvećeg sportskog turnira, do danas na deset velikih takmičenja drži čak šest medalja - dve zlatne, jednu srebrnu i tri bronzane! Odličje nije pokupio samo sa Mundobasketa 2010, Olimpijskih igara 2012, Mundobasketa 2014. Evrobasketa 2015. Od toga u rosteru ga nije bilo pre četiri i sedam godina. 

INTERVJU - Bogdan Bogdanović: Cilj je da pobedimo Španiju, hoću da im ubacim 30 poena

U Kini zajedno s Markom Gasolom predstavlja udarnu silu Španije i na primeru utakmice sa Italijom videlo se u kakvom je ekipa problemu kada Rubio uđe u seriju promašaja, a pogotovo kada ga lopta ne sluša i “beži“. To je šansa za Stefana Jovića. Riki Rubio je izazov za pravog čoveka. Jer, igračem takve visine, građe, kretnji na parketu, odbrambenog žara i lucidnosti može da se pohvali samo šaka timova na prvenstvu. 

Riki Rubio je klasa, ali ima problem zbog kojeg nije postao dostigao visine kakve su mu se predviđale u vreme kada je sa 14 postao najmlađi debitant u istoriji ACB lige (2005) ili postao prvi igrač rođen devedesetih godina prošlog veka koji je zaigrao u Evroligi (2006) - šut. Ili, da stvari postavimo na svoje, Rubio je uvek bio prepoznatljiv po visokoj košarkaškoj inteligenciji i kreativnim sposobnostima, nego po šuterskim karakteristikama. Zato u NBA ligi postoji ustaljeno pravilo da se momak rođen u predgrađu Barselone brani tako što ga rivali puste da raspali sa distance i čuva prostor bliži košu. Znao je to često da koristi i tako s većom slobodom dođe do lakših asistencija, a kako mu mozak radi tako da je često korak ispred protivnika imao bi spremnu akciju ili reakciju na situacije u oba polja. 

Rubio je, ipak, poslednjih godina uspeo da podigne prosek ubačenih šuteva iz igre. Prošlu sezonu, poslednju u dresu Jute završio je na 40,4 odsto, dok je najbolji učinak imao godinu dana ranije, kada je bio na 41,8 realizovanih situacija što je za njega vrh planine. S većim učinkom u šutu, opale su njegove brojke u asistencijama i broju ukradenih lopti. U odnosu na rekord karijere iz sezone 2016/17 i preko devet završnih dodavanja, prošle godine bio je za cele tri asistencije “kraći“, te prosečno jednu ukradenu loptu manje.

U Kini se trenutno nalazi na 42,5 odsto realizovanih pokušaja (17/40), što nije impresivno, ali nije ni tako strašno. Dobar utisak s početka turnira pokvario je protiv Italije, kada je bio na 4/11 s parketa, 3/8 za dva poena. Italija je dobrim odbrambenim reakcijama, igrom na ivici faula i čestim preuzimanjima navela Rubija na čak sedam izgubljenih lopti, što mu je jedan od najlošijih učinaka u reprezentativnom dresu. Zato će Jović biti na posebnom zadatku, a samim tim i Bogdan Bogdanović na strani pomoći, u izostanku Dragana Milosavljevića koji bi bio idealan za ovakav meč. Rubio se neće ustručavati da zapuca i napadne kada bude ostao sam i ako Srbija dozvoli Španiji da kontroliše igru, razmenjuje dodavanja brza čak i za oko prosečnog gledaoca. Zato Plavi moraju prvi da napadnu, priđu i postave stvari jasno na svoje mesto. Baš kao i Stefan Jović. A kada je rođeni Nišlija u pitanju znate da će sigurno isporučiti svoju dozu asistencija i odraditi posao u odbrani možda uz minimalne propuste.

Mnogo je detalja na koje će se obraćati pažnja u derbiju s mnogo naboja. Kako će Srbija reagovati na defanzivnu postavku Španije, da li će Bogdan Bogdanović dostići željeni cilj od 30 poena i biti meč-viner Orlova, kako će se Nemanja Bjelica snaći pored Viktora Klavera i Pjera Oriole, ko će teren napustiti s osmehom u duelu Nikole Jokića i Marka Gasola...

Joviću, naravno i Vasi Miciću, ostaju Rubio, Ribas, Ljulj...

Piše: Nikola STOJKOVIĆ (nikolaS_sN)
Foto: FIBA Basketball