Ovo je Zvezda

(Od izveštača MOZZART Sporta iz Laktaša)

Košarkaši Crvene zvezde još nisu ni otškrinuli propisno vrata nove sezone, a klupske vitrine već su obogatili prvim trofejom!

U samo tri dana Milan Tomić i njegov tim prošli su put od onih anemičnih, gorkih petnaest minuta protiv Olimpije, do 57 ubačenih poena aktuelnom šampionu Jadranske lige i učesniku Evrolige. Za poluvreme! U susretu koji je ipak trebalo da predstavlja finale Superkupa.
„Da, poznajem Milana Tomića jako dugo i znam kakav je čovek. Želi da ovaj sastav igra s mnogo energije, jednostavno u napadu, s dosta brzih dodavanja i utrčavanja. Jako se trudi da svakodnevnim, predanim radom prenese svoju filozofiju, a pre svega viziju košarke na sve“, poručio je Stratos Perperoglu za MOZZART Sport u trenucima dok je čekao saigrače da završe s podelom autograma, fotografija, rekvizita...

Reči daleko najiskusnije kajle u rosteru Crvene zvezde predstavljaju odraz u ogledalu svega onog što je Milan Tomić za vrlo kratko vreme uspeo da postavi kao temelj potpuno nove generacije. Podigao je na stabilne noge. Stvorio jedinjenje sa glavom i repom. To je ono što je Crvenoj zvezdi tako nedostajalo prošle sezone. Ali sve što je bilo, treba i da ostane u koferu sećanja. Kao podsetnik i podstrek da se uvek ide napred, da se traže nova i bolja rešenja. Što Perperoglu reče - jednostavnija.

Sve što je Crvena zvezda uradila tokom nekoliko dana boravka u Laktašima nije moralo da se dogodi. Ali jeste. I dobro je što je tako. To je Zvezdi bilo neophodno - da povrati veru i podigne se iz nokdauna.

Posle one, donekle i košmarne finalne serije protiv Budućnosti Crvena zvezda je potpuno izgubila svoj put. Uostalom, kroz superligaške izazove videlo se da je ekipa ostala bez trunke energije i šampionskog sjaja, da su sve rezerve gotovo bile istrošene. To ni legenda poput Milenka Topića nije mogla da promeni...

Pričaće se tokom sezone i diskutovati o tome ko je najbolje pojačanje srpskog šampiona, ali čini se da je isto stiglo mnogo pre svih ostalih. Dolazak Milana Tomića zasad predstavlja pucanj u metu, pravo u centar. Hod u pravom smeru, ka izlazu iz lavirinta u kojem se Zvezda izgubila.

Nije ovaj pehar možda ni toliko važan s rezultatskog aspekta, koliko iz ugla bildovanja samopouzdanja. Superkup na kraju neće značiti ništa, ukoliko Crvena zvezda tu bude stala. Prerano je govoriti da li hoće, ali deluje da neće. Tačnije, da to nikako ne želi.

Dovoljno je bilo posmatrati sa strane gestikulacije i stav trenera Tomića u momentima kada je Crvena zvezda lomila Cedevitu sa 22 poena viška. Ili onako ponižavala Budućnost. Ta posvećenost detaljima, stalni razgovori sa igračima na parketu, okreti ka Boriši Simaniću i ukazivanje na to da posmatra Mohameda Fajea i upija nove trikove, energični pokreti kojim tera Nemanju Nenadića da „zagrize“ svog čuvara s loptom... To je odraz trenera sa autoritetom, idejom, stavom. Nekog ko ima jasnu viziju toga kako mora da izgleda njegov tim i šta sve treba da pokaže kroz četiri perioda. Od borbenog stava u odbrani zbog kojeg se pomuti razum napadaču, čitanja protivničkih ofanzivnih elemenata, pravovremenih istrčavanja kroz blok, do munjevite transformacije kroz kontru do snažnog finiširanja ili ispaljivanja povoljnih hitaca sa distance.
„Ako je otvoren šut, taj šut mora da se uzme. Košarka je igra - šta ti da protivnik, to se uzme“, poručio je Tomić posle onih 30 ispaljenih trojki protiv Olimpije, kada nimalo nije bio zadovoljan mnogim elementima.

Vratio je Crvenoj zvezdi šmek ekipe koja je pod trenerskom palicom Dejana Radonjića ostvario najveće uspehe u novijoj istoriji. Ali uobličio ga da izgleda onako kako je on zamislio. I to je u redu, jer niko ne voli plagijatore. Posložio je kockice baš onako kako je želeo. U one kojima najviše veruje usadio je tu, elementarnu želju da uvek budu bolji, da stalno nešto menjaju  i napreduju. Da rade na sebi, ali i jačanju kolektivnog duha. Da ne razmišljaju o trenutnom uspehu, već da se fokusiraju na više ciljeve. I sve tako, u krug...
„Da biste ostvarili velike stvari morate u svakom trenutku da budete spremni da popravite nešto u svojoj igri. Voleo bih da cele sezone pričamo jedno - još nismo dostigli maksimum i da onda budemo na vrhu kada bude najbitnije. Ima još dosta stvari koje možemo da popravimo, da napredujemo. Radićemo na tome“, jasno je istakao Majk Cirbes posle finala.

Ovaj sistem zasad funkcioniše. Crvena zvezda je pokazala da je u ovom trenutku najbolje odradila pripreme i da je maksimalno spremna za početak Jadranske lige. Biće zagovornika mišljenja da su crveno-beli prerano stigli u ovu fazu, mada izgleda kao da tek treba da se oformi ono čvrsto, stabilno, nepokolebljivo - MI. Da se usklade sve sitnice i detalji. Uzgred, sezona je toliko dugačka da stručni štab ima prostor da obara i podiže formu i tako skraja planove za nove velike bitke.

Mada mu je ovo prvi samostalni posao u karijeri, na Milanu Tomiću se vide godine rada sa Dudom Ivkovićem, Jonasom Kazlauskasom, Jorgosom Barcokasom... Ima pravu ideju šta želi da vidi na terenu, sada mora da istraje u nameri da implementira svoj pečat u DNK kluba.

Zvezda je na pravom putu...

Piše: Nikola STOJKOVIĆ (nikolaS_sN)