Najvažnija je reakcija

Najnovije vesti

Fudbal

Bogosavac, Ahmat i ispadanje iz lige za kraj?

Vreme čitanja: 5min | uto. 10.09.19. | 08:00

Srbija je izabrala teži put do medalje, ali istorijski nama je to uvek bio izazov. Znao je Nebojša Glogovac kroz ulogu Kaje u kultnom filmskom ostvarenju Ljubiše Samardžića "Nebeska udica" da objasni aktuelnu situaciju Orlova još na prelazu dva milenijuma: "Znaš kako se postaje pravi šampion? Izađeš na teren kad je najteže i - pobediš"

(Od specijalnog izveštača MOZZART Sporta iz Dongana)

Svaka akcija ima svoju reakciju.

Izabrane vesti

Akcija koju je Španija izvela u nedelju uveče dovela je do toga da se izduva balon euforije i prizemlje nerealna očekivanja nacije da svaki protivnik bude počašćen sa po 20 poena razlike. Srbija je doživela prvi neuspeh od momenta kada se tim okupio u predvorju hotela Kraun Plaza. Posle četrnaest uzastopnih pobeda Srbija je položila oružje jer nije uspela da parira rivalu energijom, željom, ali ni da odgovori na taktičku bravuru Serđa Skariola. Zato je u danu kada se protiv Argentine (RTS, 13.00 u Srbiji) tradicionalno igra najteži meč na jednom velikom turniru, onaj četvrtfinalni, od Plavih traži samo jedno - da pokažu reakciju. Jer, samo tako će svima da postane jasno da je Španija zaboravljena i da ovaj tim zaista može uspešno da završi takmičenje u Kini (čitaj: Sa medaljom oko vrata).

Na dešavanja iz dvorane u Vuhanu, koju su redari po oglašavanju sirene za kraj ekspresno vratili u stanje pre organizacije celog turnira, u ponedeljak ujutru i putu ka Donguanu nadovezala se tragična vest u porodici Micić. Saznanje da je majka Vasilija Micića preminula nakon duge i teške bolesti svima je teško palo. Tu se pokazalo pravo lice zajedništva ekipe, jer su svi s bolom proživeli težak gubitak i svog prijatelja jasno podržali čak i u odluci da napusti kamp kako bi se vratio u domovinu. Posle dosta spekulisanja u Srbiji o tome da li se već vratio ili je na putu ka Beogradu, Vasa je doneo veliku ljudsku i sportsku odluku - da u najtežem porodičnom trenutku ipak pomogne saigračima da se domognu postolja. Bar protiv Argentine, za dalje ćemo videti... Zbog toga zaslužuje veliko poštovanje nacije. Uprkos tome što, iz opravdanih razloga, nije dosad bio na visinama najbolje klupske sezone u karijeri, Vasilije Micić je potreban Srbiji i njegov talenat može da napravi razliku.
“Moramo da igramo mirno, da vratimo smirenost, da igramo zajedno, kada lopta ide. U nekoliko situacija rekao sam igračima da moraju da veruju u onog do sebe, ne samo u sebe, već i da će onaj do njih pronaći dobro rešenje. To je bila naša snaga dosad i mora da bude i dalje“, poručio je Aleksandar Đorđević posle Španije.

Argentina nije Španija, ali je po mnogo čemu slična Crvenoj furiji. Gaji izuzetnu košarkašku tradiciju, a ekipa predvođena legendarnim Luisom Skolom nastavlja da čuva i održava duh nekih prošlih vremena. Selektor Serhio Ernandez je igrački besprekorno ukomponovao roster, tako da svako ima jasno istaknutu ulogu kako bi se pravilno uklopio u celinu i taktičke zamisli. One su vrlo proste. U osnovi je tim, ne pojedinac. Iz toga se kristališu agresivna odbrana, pikovi na visokom postu i brza krila kao dodatna opasnost.
„Idemo da damo sve od sebe jer želimo da se izmerimo koliko smo jaki. Još nismo svesni koliko možemo i šta je naša najbolja verzija. Do sada smo igrali odlično ceo turnir, tako da verujem u naš DNK koji nas je karakterisao godinama. Ali kada govorino o protivniku kao što je Srbija, onda smo svesni da moramo biti na 100 odsto fizičkih i mentalnih kapaciteta. Ipak, verujem da možemo u finale ako budemo maksimalno fokusirani. Nadamo se da nismo dostigli vrhunac jer godinama igramo zajedno za ovakva takmičenja. Luis Skola je lider grupe koji nas vodi na pravi način. Igrali smo dobru košarku protiv dobrih protivnika i pokazali da je timska igra iznad svakog individualnog učinka“, smatra prvi plejmejker Fakundo Kampaco.

Luis Skola je sinonim za odanost reprezentativnom dresu i grbu, pa kao takav predstavlja idealnog lidera i neko kome igrači bezrezervno veruju. Iako je sedam meseci daleko od punih 40 godina, na parketu se to ne oseti. I dalje zrači neverovatnom energijom, a rutina stečena tokom više od dve decenije profesionalnog bavljenja košarkom omogućila mu je da rasporedi snagu i ne potroši svoje telo previše. U tandemu sa svojim kreativnim plejmejkerima Fakundom Kampacom ili Nikolasom Laprovitolom terorisao je protivničke odbrane iz pika, dok su Patrisio Garino i Gabrijel Dek tu da odrade najprljaviji deo posla, ali i da podignu nivo borbene gotovosti i daju još napadačkih opcija. Kampaco i Laprovitola drže loptu u svojim rukama i od njih polazi svaka akcija. Obojicu krasi razvijena košarkaška mašta, opasni za svaku vrstu odbrane, jer su podjednako dobri asistenti i u realizaciji akcije. Luka Vildoza je tu da podigne energetsku komponentu i vrlo je zahvalan jer ume da podigne tim u praznim minutima.

Glavni problem Argentine je visinski deficit. Markos Delija je prvi centar ekipe, dok od Tajaveka Galicija ne dobija mnogo. S obzirom na snagu srpskog tima upravo pod košem, Argentina će imati velikih problema da zaustavi Nikolu Jokića, Nikolu Milutinova, Miroslava Raduljicu i Bobana Marjanovića kome bi ovaj protivnik trebalo više da prija od Španije. Osim toga, Argentina se prvi put sreće s protivnikom nalik Srbiji. Koreja i Venecuela su košarkaški liliputanci, Nigerija se pokazala kao tvrd orah. Oslabljena Rusija nije mogla da se ravnopravno suprotstavi nekadašnjem olimpijskom šampionu, a dotad vrlo korektna Poljska raspala se pod udarom argentinske gerile.

Dobra vest je da Srbija lošije izdanje od onog protiv Španije ne može da pruži. Argentina je od Španaca dobila apsolutno sve potrebne taktičke crtice, pa se očekuje da će i oni pokušati da probaju s odbrambenim pritiskom već na polovini terena, da preuzimaju igrače i udvajaju ih po potrebi, te da nateraju Srbiju na šut sa zonama "2-3", "3-2" ili specijalom "box&one", gde su četvorica u zoni, dok se onaj peti kao flaster "zalepi" za najboljeg igrača, što je protiv Španije bio Bogdan Bogdanović. Ovo je najbolja šansa da se iznese pravi odgovor. Veliko je pitanje da li Argentina ima resurse kao Španija da se svih 40 minuta bori u jednom, visokom ritmu. Srbija ima talenat, individualni i timski kvalitet, a protiv Španije je dobila strašnu košarkašku lekciju iz kojeg su se verovatno izvukle jasne pouke.

Srbija je izabrala teži put do medalje, ali istorijski nama je to uvek bio izazov. Znao je Nebojša Glogovac kroz ulogu Kaje u kultnom filmskom ostvarenju Ljubiše Samardžića "Nebeska udica" da objasni aktuelnu situaciju Orlova još na prelazu dva milenijuma:
"Znaš kako se postaje pravi šampion? Izađeš na teren kad je najteže i - pobediš".

Mnogima se te reči vrte u glavi još od nedelje, jer u njima se kriju svojevrsna emocija, simbolika i istina. Neka igračima i kompletnom stručnom štabu Srbije one budu lajtmotiv do kraja prvenstva...