Iz krajnosti u krajnost

Kada je na poslednjem treningu pred odlazak u Lombardiju najavljivao utakmicu protiv Breše, trener Crvene zvezde Milan Tomić govorio je o dva izuzetno bitna faktora - odbrani i pre svega koncentraciji na igru u 40 minuta, ni sekund manje. 
„Moramo da budemo maksimalno oprezni, da igramo kvalitetno svih 40 minuta. Jer neće nam biti dovoljno da igramo dobro samo 35 minuta“, bile su tačne reči Zvezdinog trenera pred tek nekoliko pripadnika sedme sile u dvorani Aleksandar Nikolić u utorak po podne. 

Ono što se dogodilo u sredu uveče u dvorani PalaLeonesa može se najlakše opisati onom, starom - iz krajnosti u krajnost. Igrači su uradili sve suprotno od onoga što je trebalo da bude plan utakmice. Nisu imali petominutno odstupanje od dobre igre, već su van svih okvira bili bezmalo trideset minuta. Kao da su Tomićeve reči na jedno uho ušle, a na drugo izašle. 

Ipak, ako je poraz trebalo da se dogodi, bolji momenat od ovog nije postojao. Nema prostora za dizanje uzbune, već za pravovremenu analizu. Ona je počela još na sastanku posle meča, a nastaviće se tokom dana na samom mestu prvog ovosezonskog pada, pošto Zvezdina ekspedicija iz Italije stiže tek u četvrtak kasno uveče. Poraz nije zanemarljiv, jer iz istog može dosta toga da se nauči. Za početak, da se pronađu uzroci nedopustivog pada koji se dogodio posle onih 24:2 u samo 294 sekunde. Odnosno, bezmalo pet minuta Zvezdinog terora nad Brešom.

Dovoljno je samo videti da je Crvena zvezda u prvoj četvrtini ubacila 31 poena, u naredna tri perioda - samo 30! Loše šutersko veče dogodi se svakom (6/23 za tri), mada u oči upadaju čak osam neiskorišćenih penala (13/21), najviše iz razloga što je čak pet šansi ispušteno u poslednjoj četvrtini. Promašaj u važnom momentu imao je dosad odlični Mohamed Faje posle onog nesportskog faula Džeralda Beverlija kod vođstva domaćina rezultatom 64:59, na tek nešto manje od dva minuta do kraja susreta. Atipično za ono što smo mogli da vidimo od crveno-belih u proteklih deset pobeda, Crvena zvezda je pokazala određenu dozu nervoze, izostanka prave ideje, zbog čega je tim izašao iz Tomićevih okvira igre po principu „svi za jednog, jedan za sve“. To se videlo već u sledećem izvođenju auta posle Fajeovih slobodnih bacanja. Džo Regland se u verovatno prelomnom napadu na utakmici odlučio za individualno rešenje i šut za tri poena, iako je prvo utrošio nekoliko driblinga u mestu. Pokušao je da reši akciju i tako baci pritisak na Brešu, ali je njegovu nameru pročitao spremni Džordan Hamilton i vrhovima prstiju skratio putanju lopti. Dakle, pokazalo se da odstupanje od pravila nije uvek plodonosno, iako je Regland želeo najbolje. Samo, izbor šuta bio je loš. 

Uostalom, Crvena zvezda je tokom cele utakmice loše birala pozicije i šuteve za realizaciju. Nešto slično dogodilo se protiv Olimpije u prvom poluvremenu četvrtfinala Superkupa u Laktašima. Dakle, u prvoj zvaničnoj utakmici u sezoni.

Protiv Breše se to ponovilo. Mnogo nesigurnosti, nepotrebnih raspucavanja posle individualnih pokušaja, čemu je najviše doprineo izostanak pravog organizatora na terenu. Regland nije bio u svom elementu, a prirodnu zamenu na terenu nije imao. I to je jedna od tema o kojoj će na Malom Kalemegdanu sigurno razmišljati... To je uslovilo da napadi ne budu čisti kao ranije, bez pravog protoka lopte jer su igrači uglavnom bili statisti na parketu. Odnosno, nisu se dovoljno kretali da bi opteretili rivala. Bar ne kao u onih furioznih pet minuta na početku. Kao rezultat toga stoji čak 18 izgubljenih lopti.

Ako se setimo Fajeovih reči pred susret s Brešom, iskusni Kamerunac je naglasio koliko je važno da igra Crvene zvezde počinje od dobre odbrane, te da će se poeni u napadu nekako „izmisliti“. Ovog puta je odbrana bila u leru. Majk Cirbes se dosta mučio sa svojim čuvarima na obe strane terena, Majkl Odžo i Dušan Ristić nisu mogli da ga odmene za po pet minuta na terenu, Stratos Perperoglu nije doneo željenu sigurnost u napadu i iskustvo u odbrani, jer je i sam bio dosta nervozniji nego obično... Zato je, valjda, i imao tek 2/13 iz igre (1/8 za dva, 1/5 za tri). Bili Beron je možda trebalo da preuzme i veću odgovornost, pošto je bio praktično jedina raspoložena šuterska opcija na terenu. Ali nije ni njegova krivica što je Zvezda izgubila. Ceo tim je, generalno, podbacio.

To u perspektivi uopšte nije loša stvar. Crvena zvezda je dobila potreban šamar čim je spustila gard, što bi trebalo da bude prava lekcija za nastavak sezone. Neuspeh protiv Breše neće ugroziti Zvezdinu bitku za TOP 16 fazu, uneće dozu neizvesnosti u borbi za prvo mesto u grupi jer i Monako sada ima tri pobede i poraz. Pre svega, ovaj meč poslužiće kao šok-terapija za naredne izazove, jer deluje da su se Zvezdini košarkaši opustili i uljuljkali u lepotu onih deset pobeda s početka sezone. 

Zvezda je kad-tad morala da stane. Ovo je bio odličan momenat za to. Najbezbolniji. Uz pravu reakciju gostovanje FMP u Železniku (subota, 18.30) i psihički težak duel protiv Galatasaraja u dvorani Aleksandar Nikolić (utorak, 19.00) pokazaće da li je i koliko Zvezda naučila iz ovog poraza. 

Piše: Nikola STOJKOVIĆ (nikolaS_sN)
Foto: Star Sport