INTERVJU - Dejan Todorović: Moje srce pripada Srbiji

Od trenutka kada je selektor Aleksandar Đorđević objavio spisak od 35 kandidata za dres Srbije uoči početka kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u Kini 2019. godine, pored standardnih i dosta novih imena, jedno je zasluženo privuklo najviše pažnje. U pitanju je Dejan Todorović, koga su svetla pozornice obasjala zbog odličnih partija u dresu Bilbaa. 

Trenutno najbolji strelac kluba iz Baskije u Evrokupu s prosekom od gotovo 15 poena, četiri skoka i dve asistencije, na šta je dodao još 12 poena po utakmici u ACB ligi, momak iz Mrkonjić Grada je ove sezone izrastao u prvu iglu Bilbaa i očigledno ne namerava da se tu zaustavi. 

Zato smo sa Dejanom Todorovićem govorili o njegovim košarkaškim počecima, odlasku u Unikahu, prelasku u Bilbao, Partizanu, predstojećim izazovima sa reprezentacijom Srbije, ali i iskustvu u Letnjoj ligi, gde je nosio opremu Čikago Bulsa. 

Razgovor smo započeli u laganom ritmu - o tome kako izgleda njegov život sada, kada se o njemu priča gotovo svakodnevno?
„Prija mi, jer to znači da uloženi rad i trud počinju da se isplaćuju. Drago mi je što su ljudi počeli da primećuju moje partije, to mi samo daje dodatni podstrek da nastavim dalje i radim još jače kako bih dostigao nešto više“, kaže Todorović na početku razgovora za MOZZART Sport.

Koliko si zadovoljan trenutnim stanjem stvari, odnosno – kako se one razvijaju?
„Jako. U ovom momentu i želim samo da napredujem i igram još bolje, to mi je glavni cilj“.

Pre početka sezone imao si priliku da obučeš dres Čikago Bulsa i zaigraš u Letnjoj ligi?
„Neko novo iskustvo, nešto potpuno drugačije od onoga na šta sam navikao. Značilo mi je da vidim, osetim i zaigram neki novi tip košarke, da naučim nešto novo. Izuzetno mi je bilo drago što sam otišao tamo, posle Letnje lige sam mogao da dobijem potvrdu gde sam u ovom trenutku u odnosu na košarku 'preko bare'. Imao sam priliku da igram sa NBA igračima, video sam kako stvari tamo funkcionišu“.

Koliko se stvarno razlikuje sve ono što si imao prilike da iskusiš tamo, u odnosu na ono što imaš u Evropi?
„Moram prvo da kažem da sam ja već dosad imao mnogo sreće. Sa nepunih 18 godina sam zaigrao u inostranstvu i imao priliku da delim svlačionicu s nekim zaista velikim igračima. Stekao sam lepa prijateljstva i kontakte, a mnogi od njih igraju Evroligu ili NBA. Tu su, između ostalih, Aleks Abrines i Mindaugas Kuzminskas, Dragan Milosavljević, Nemanja Nedović, Ognjen Kuzmić… S obzirom na to u Letnjoj ligi me nije preterano iznenadio nivo kvaliteta u Letnjoj ligi. Drugačije je, jer nisam imao priliku da igram protiv najvećih zvezda poput Lebrona Džejmsa, na primer, tako da nisam još upoznao taj pravi, najviši nivo NBA košarke. Svakako, ako budem mogao da ponovim – rado ću otići da iskusim sve opet“.

Da li posle svega razmišljaš da u budućnosti zaigraš u NBA ligi?
„Svakako, ali ne žurim nigde. Ako budem zdrav i moja karijera se bude razvijala u pravom smeru“.

Vratimo se malo na tvoje početke. Kada si došao u Unikahu, sa tobom je bio i Ognjen Kuzmić. Koliko je vama dvojici, a posebno tebi značilo prisustvo sunarodnika u ekipi?
„Ognjen je sjajan tip i mi smo praktično zajedno došli u Malagu, a kasnije se priključio i Kenan Karahodžić. Kuzma i ja smo se poznavali od ranije, pošto smo imali istog agenta, pa smo čak i zajedno trenirali leti i dobro smo se upoznali i mnogo mi je značilo što smo zajedno u istom timu. Imali smo čak i priliku da igramo zajedno, pre nego što je on otišao na pozajmice, onda u NBA. Imali smo malo prilika da igramo zajedno, ali mogu da kažem da smo delovali jako dobro kada smo zajedno na terenu“.

 

Ko kaže da Srbi ne umeju da skaču? Najbolja zakucavanja Evrokupa (VIDEO)

Tvoja razvojna priča nije tipična za većinu talentovanih igrača. Jako mlad si otišao u inostranstvo i praktično nemaš „radni staž“ u domaćim okvirima…
„Istina je, od kuće sam otišao sa 15 godina, kada sam doputovao u Novi Sad u privatnu školu Janka Lukovskog. Tu sam proveo dve godine koje su mnogo uticale na moj dalji razvoj karijere, ali i ljudski razvoj. Tada sam upoznao Kostu Jankova, a on me je upoznao sa njegovim kumom Božidarom Maljkovićem. Dopalo im se kako igram i onda sam bio redovan gost njihovih trening kampova. Njih dvojica su bili ključ mog odlaska u Unikahu. Odatle je krenula moja profesionalna karijera“.

Kako je izgledao početak u Malagi?
„U Unikahi sam proveo tri godine, gde sam naučio i prošao mnogo toga. Mnogo lepo iskustvo, divan grad… Nisam imao sreće da igram u prvoj postavi, bilo je tu raznih okolnosti o kojima ne bih govorio. Ali, uspeo sam da nađem neki svoj put i on me je naveo da dođem u Bilbao. A tu su, eto, počeli da se isplaćuju moja upornost i rad“.

Koliko ti je teško palo to što nisi dobijao šansu, posebno kao mlad i talentovan igrač u potpuno novoj sredini, zemlji?
„Bilo je teško. Ne želim da hvalim sebe, ali sam u mlađim kategorijama imao veliko poverenje trenera i oni su me gledali kao važnog igrača u svojim sistemima. Eto, kod čika Janka (Lukovskog) dešavalo se da na utakmicama ubacim neverovatno veliki broj poena i saigrači su me gledali kao jako važnog igrača. E sad, kada ste mladi i nedovoljno iskusni, teško možete da shvatite da odete u novi klub i ne dobijate šansu. Ne možete u trenutku da shvatite da, kada dođete na viši nivo, tu ima i drugih igrača najvišeg kvaliteta. I tu onda naletiš na igrače čije su godine košarkaškog iskustva jednake tvojim godinama. Bilo mi je teško, ali navikao sam se na sve. I stalno se nosim onom našom – što te ne ubije, ojača te“.

Sada, ipak, imaš nešto potpuno drugačije u Bilbau?
„Sve ono što mi se dešava je velika zasluga kluba, trenera, saigrača i posla koji moji agenti rade. Kada smo pregovarali sa Bilbaom, došli smo do zajedničkog razmišljanja – da klub vidi mene kao igrača budućnosti i da na kraju završim sa ulogom koju imam sada. Klub je odradio vrhunski posao i mnogo mi je pomogao u dve godine pre ove, u kojoj sam napravio određeni proboj u igri. Svi su imali mnogo strpljenja sa mnom“.

Zbog svega što ti se dešava sada postao si tema razgovora košarkaških poznavalaca u Srbiji, a sada si i ozbiljan kandidat za reprezentativni dres uoči početka kvalifikacija?
„Kada dobiješ priliku da braniš boje svoje zemlje, to je nešto posebno. Jako sam zadovoljan što sam dobio poziv i stvarno se nadam da ću moći da pomognem reprezentaciji, zemlji, selektoru i saigračima da zajedno odemo na Mundobasket bez ikakvih problema“.

Da li si stigao da razgovaraš sa selektorom Aleksandrom Đorđevićem oko toga šta te čeka u Beogradu?
„Iskreno, još nisam pričao sa selektorom. Razgovarao sam sa ljudima iz Saveza i dosta smo posla uradili na papirologiji. Ako sve bude dobro i budem zdrav, naći ću se na okupljanju reprezentacije 21. novembra i onda ću saznati mnogo više, pa možemo da razgovaramo o tome“.

Bilo je mnogo priče oko toga da praktično možeš da biraš između Srbije i Bosne i Hercegovine. Da li je kod tebe bilo neke dileme oko toga čiji dres bi voleo da obučeš?
„Nisam nikad imao neku dilemu u vezu toga. Moj san je oduvek bio da zaigram za Srbiju i beskrajno sam zahvalan ljudima iz Saveza BiH što su me ispoštovali i što mi nisu pravili problem. Uvek sam bio opredeljen prema Srbiji“.

Početak kvalifikacija za Mundobasket tema je o kojoj se priča sve više, posebno kako se približava vreme prve utakmice. Svi znamo u kakvom su problemu evroligaški i NBA igrači, a kakva je bila situacija kod tebe?
„Što se tiče mene i mog odnosa sa klubom nisam imao nikakvih problema. Ljudi su izašli u susret, a u Evrokupu i ACB ligi imamo dve sedmice pauze. Odlično su reagovali svi. Što se tiče ostalih, dosta pričam sa prijateljima, oni što igraju Evroligu ili NBA imaju ogroman pritisak i odgovornost. Teško je da se bilo šta uradi. Jako mi je žao zbog svega toga, jer tu najviše trpe igrači, košarka i reprezentacije. Ja se nadam da će Fiba i Evroliga da reše taj problem i da će se rešenje pronaći što pre. Svima je interes da se ovaj problem reši u najkraćem roku“.

Šire narodne mase u Srbiji nisu imale prilike ranije da upoznaju i vide Dejana Todorovića na delu. Znamo tvoje kvalitete i to da obožavaš efektna zakucavanja, ali – šta je ono što publika može da očekuje od tebe u predstojećim utakmicama?
„Nadam se da će videti Dejana Todorovića kakav jeste. Nisam imao priliku dosad da se pokažem našoj publici, ali nadam se da svojim partijama u Evrokupu i ACB ligi, ali i određenim potezima, zakucavanjima, ljudi mogu da steknu utisak šta je to što mogu da očekuju od mene. Ne bih previše govorio ovako, voleo bih da sve što imam – kažem na terenu. Gde je, opet, najvažnije. Ja ću svakako dati sve ono najbolje od sebe za Srbiju i dres reprezentacije“.

Moramo malo da zađemo i u okvire tvoje klupske opredeljenosti – da li je istina da si navijač Partizana?
„Istina je“, kaže uz osmeh Todorović, na šta mi uzvraćamo pitanjem – da li osećaš neku tremu zbog utakmice sa crno-belima u Beogradu, koja dolazi uskoro?
„Biće to posebna utakmica za mene. Nadam se da ću moći da se oduprem navijačima i njihovoj pesmi sa tribina, kako bih mogao da odigram najbolje što mogu. Pre svega smo svi profesionalci, pa te onda navijači. Moram da kažem da mi je bila velika čast da zaigram protiv Partizana u Bilbau nedavno. U klubu imam nekoliko dobrih prijatelja sa kojima sam u kontaktu i lepo je bilo zaigrati protiv njih. Upoznao sam i Miroslava Nikolića, kao trenera Partizana i pomoćnika selektoru Đorđeviću“.

Da li je istina da je pre tri godine bilo priče oko prelaska u Humsku 1?
„Bilo je nekih priča, ali je moja odluka bila da karijeru nastavim u Španiji, jer sam želeo da nastavim ono što sam započeo dolaskom u Unikahu“.

Kako ti se čini Partizan ove sezone?
„Imaju dobrog trenera i sastavili su dobru, mlađu ekipu. Ista je filozofija kao što je ovde u Bilbau. Nadam se da će crno-beli uspeti da izvuku maksimum iz mladih igrača i da će u narednim godinama nastaviti da napreduju i da se podižu. To je ono što ja očekujem“.

Da li si uspeo možda da ispratiš i utakmice Crvene zvezde, kao jedinog srpskog predstavnika u Evroligi?
„Pratim i kad god mogu pogledam utakmicu. Prošle sezone imali su fantastičnu ekipu sa odličnim trenerom. Sada se tim izmenio, ali je filozofija ostala ista, forsiraju se mladi igrači sa nekoliko iskusnih stranaca. Trener je mlad, ali jako dobar i ima mnogo lepu perspektivu i budućnost. Iskreno, verujem da je Zvezda jako dobar tim“, zaključio je Todorović.