Filmska priča iz Žitišta: Trener informatičar, centar diplomirani pravnik, “plate” 5.000 dinara, ali Adrijana – uspeli su!

Ceo Upravni odbor iz iste ulice. Iz Žitišta, mesta od oko 3.000 stanovnika, ako ima i toliko. I u njemu Sveti Đorđe. Ma šta da ste čuli o ljubavi, onoj između čoveka i kluba naravno, ovo je posve neobična priča. Četvrtoligaš koji igra u “dvorani” koju nazivaju “Kutija šibica”, jer u njoj ima malo mesta, za tek stotinak navijača. Zovu sebe “bokserima”, što i ne treba da čudi s obzirom da je jedan od simbola Žitišta spomenik Rokiju Balboi, čuvenom filmskom junaku koji je ovo banatsko selo proslavio širom Srbije. Istina, bilo je tada i podsmeha, ali sada bi Sveti Đorđe mogao da se namesti ispred spomenika i kao Roki ljubavi poruči: Adrijana, uspeo sam!

Sveti Đorđe će se naime u Nišu boriti za Žućkovu levicu! Podvig koji zaslužuje da mu lokalci nazdrave, jer lako je igrati za platu od 6.000 ili čak 40.000 mesečno koliko imaju pojedinci koji će se pojaviti u Nišu. Ovi momci će to raditi za stipendije od 5.000 ili 6.000 dinara. Nema plata. I svi su ili studenti, ili đaci ili nezaposleni ili, što je najčešći slučaj - zaposleni. Uz to pride igraju košarku.

Predsednik kluba Nikola Pešut  priča kako mu neprestano zvoni telefon,  zovu ga svi redom, pa i iz Košarkaškog saveza. Pitaju za ugovore igrača, a on odgovara: “Koji ugovori?” Bilo koji igrač u bilo kom momentu može da kaže - neću više da igram. Igraju ljudi za džeparac.

I dok poziva da svratimo na kafu ako nekada budemo prolazili pored Žitišta, prebacuje loptu u dvorište trenera Marka Boljca. Kaže, oni su zaslužni za sve, oni zaslužuju svu pažnju.

Četvrtoligaš u borbi za Žućkovu levicu. Tamo će biti kao finalista Kupa KSS-a. Znamo za koga će svi  neutralni navijači navijati.
"To je zvanično treća, ako ne računate ABA ligu. Ako računamo, to je četvrta liga. Stvarno je najveći uspeh u istoriji kluba. Nikada nismo ni igrali kup, ovaj put je bio obavezan pa smo, hajde, kao, da igramo pa da vidimo. I onda kada je krenulo... Shvatili smo da možemo sa njima. Pogotovo na jednu utakmicu. Ovo je za nas veliki uspeh. Nismo ni svesni. Tek kada odemo u Niš, tada ćemo videti gde smo došli i šta smo napravili", kaže Boljac za MOZZART Sport.

Iskoristili smo priliku da pitamo i samog trenera kakva je situacijama sa primanjima. Poslednjih decenija smo svedoci da je sport postao biznis, da igrači gledaju samo ugovore, tu su naravno i menadžeri da budu mirođija u svakoj čorbi. A ovde klub koji funkcioniše na drugarskom principu. Igrače koji rade “normalne” poslove pored igranja košarke.
"Da, da, većina igrača, uključujući i mene kao trenera, radi neke normalne poslove. Osam sati dnevno i to. A ovo nam dođe nekako više usput. Imamo dva ili tri puta nedeljno trening, a mnoge ekipe koje će biti u Nišu toliko treniraju na dnevnom nivou. I to, ono, kada neko ne može - ne može, pa ne može. Nije problem, nema sankcija. Nema tu nekog profesionalizma. Nego više na dobrovoljnoj bazi, znaš. Većina je zaposlena, ovi mlađi su studenti ili nezaposleni".

Odmah smo se zapitali - kakvi su to poslovi?
"Evo ja sam po struci informatičar. Imamo u ekipi i pravnika. Centar nam je diplomirani pravnik, a-ha-ha. Sada radi u opštini. Imamo i par momaka koji su isto obrazovani, koji rade po zrenjaninskim dobrim firmama. Ima raznih profila."

Vama su košarkaška primanja relativno niska? Saznajemo iz razgovora sa predsednikom i trenerom da jedan igrač Novog Pazara – pobednika Kupa KSS - ima platu kao ceo tim Žitišta za mesec dana. Takođe, sličan je odnos i budžeta između Svetog Đorđa i KLS ligaša. Da ne pričamo o ABA ligi.
"To su stipendije od 5.000-6.000 dinara. Maksmimum je 10.000 dinara. Ne možeš od toga da živiš. To je malo novca. To je ono dodatno, dobro dođe, ali nije ništa posebno".

I pored svega smo čuli da je Sveti Đorđe priželjkivao na žrebu Partizan ili Crvenu zvezdu?!
"Jeste. Zato što - ko zna kada ćeš imati priliku da igraš s Partizanom ili Crvenom zvezdom. I onda, hajde, bolje da se odmerimo sa njima. Šansa je, imaš priliku da igraš pa šta bude. Nažalost, nismo ih izvukli".

Šta očekujete protiv FMP-a? Vidite li negde svoju šansu?
"Pravo da ti kažem, nadao sam se na žrebu da ne bude Mega. Oni onako igraju najagresivnije, najborbenije. Realno, mi koliko budemo mogli fizički da im pariramo. Tu je najveća razlika. Koliko budemo to izdržali. Očekujem od moje ekipe da budu motivisani. Da uživaju. Nemamo šta da izgubimo, a možemo da dobijemo jako puno. Već smo dobili".

Biće i navijača Svetog Đorđa u Nišu. Idu oko dva autobusa, pride ljudi o svom trošku...
"Organizovan je prevoz. Mislim da će biti dva autobusa navijača. Mnogo njih će doći i u svojoj režiji. Za nas je 200 ljudi ozbiljn broj. Ali mislim da ćemo imati više navijača nego FMP, to je sigurno. Jer oni praktično i nemaju navijače. Bićemo glasniji", raspoložen je Boljac za rivalsko prepucavanje.

Da bajka bude još lepša, Sveti Đorđe ove godine slavi 40. rođendan, mada je 1979. osnovan pod imenom Plastika, po najuspešnijem privrednom kolektivu, ujedno i sponzoru. Nova era kreće 2001, posle imena Žitište, novi naziv je postao Sveti Đorđe. Klub je posle toga dobio i nadimak "Sveci".

Sadašnje rukovodstvo zaista je odraslo u istoj ulici, imali su tri drvena koša da zajedno ubijaju vreme, ali nažalost, kao i mnogim drugim krajevima, više ih nema po selu. Košarka se ipak u Žitište vraća na velika vrata. I šta god se desi u Nišu, možda bi posle svega svi trebalo da se okupe kod spomenika Rokiju Balboi, čisto da sveže glave rezimiraju utiske. Ova će se nedelja dugo prepričavati u Žitištu.

Ne verujete? Možda utisak bude drugačiji ako u Nišu ugledamo grupicu od 300 boksera. Ili bolje reći: 10 odsto čitave seoske populacije.

Napred, Sveti Đorđe!