Dunav - bajka koja teče! Tri godine - tri ranga više, službenik koji vuče konce, najbolji igrač trenira tri puta nedeljno i plata u dan
Vreme čitanja: 5min | sre. 15.02.17. | 11:55
Nestvarna priča o učesniku Kupa Radivoja Koraća sa desne obale Dunava...
Dunav - tim za ponos! Tri godine - tri ranga više, stabilne finansije, redovna plata i čovek koji vuče sve konce
Izabrane vesti
Čudo sa Dorćola, klub željan povratka na staze stare slave, subotički san i bajka sa Dunava.
Čitajući opis iz prve rečenice, četiri dobro poznate ekipe sa Jadrana imaće prilično zanimljivu konkurenciju na predstojećem Kupu Radivoja Koraća. Priče o Dinamiku i Vršcu već ste imali priliku da pročitate na stranicama portala MOZZART Sport, a samo dan pre nego što završne bitke za Žućkovu levicu počnu, napravićemo i malo predstavljanje subotičkog Spartaka i Dunava iz Starih Banovaca, klubu kome su posvećeni naredni redovi.
Mada bi neko možda i pomislio da je Dunav pripadnik „mlađe garde“ na srpskoj košarkaškoj sceni, klub će krajem oktobra napuniti 41 godinu. Od laganog uspona, osvajanja Kupa Srema, do izgradnje prve hale 1988. godine, krize tokom devedesetih, ali i novi talas, koji je krenuo od 2014. i skoka za tri velika stepenika u tri uzastopne sezone. Tako izgleda razvojni put Dunava. Bilo je uspona i padova, kriznih godina i teških momenata. Ali, tim iz Starih Banovaca opstao, uprkos brojnim izazovima. I što je najvažnije, u svakoj godini bio je u takmičarskom pogonu.
Danas, tim iz Starih Banovaca predstavlja primer kako treba da funkcioniše jedan skroman klub, ne tako jakih, ali stabilnih finansija, oko koga su okupljeni entuzijasti i ljubitelji košarke. A cela operacija vođena je od strane braće Vezmar, Miroslava i Zorana, koji godinama unazad rade ogroman posao kako bi klub ostao u mirnim vodama.
Zato igrači Dunava imaju tu sreću da mogu da treniraju na dve lokacije, u školskoj sali u Belegišu i dvorani u Staroj Pazovi, Hali Park, koju koriste ida igraju zvanične utakmice.
Sve se radilo postepeno i polako, bez preterane žurbe, ni tenzije. Gotovo sedam godina Dunav je bio stalni član Prve košarkaške lige Srbije, da bi u sezoni 2014/15 napravio veliki proboj i ubedljivim izdanjima overio prvo mesto i dotad najveći uspeh - plasman u treći rang takmičenja srpske košarke, čuvenu B ligu.
Ali, tu se Dunav nije zaustavio. Već u narednoj takmičarskoj godini lestvica je podignuta za još jedan stepenik više. B ligom harala su dva kluba - tek oformljeni Dinamik Miroslava Mute Nikolića i stari vuk u odelu Dunava. Sa istim brojem bodova (47), ali lošijom koš-razlikom u odnosu na klub sa Dorćola, Dunav je zauzeo drugu poziciju i u samo godinu dana napravio najveći klupski uspeh ikada zabeležen. Otvorena su vrata MOZZART Košarkaške lige Srbije.
Ključ uspeha bilo je zajedništvo i činjenica da su momci u timu bili bar godinu do dve zajedno prilikom ispisivanja novih stranica klupske istorije.
To je ljude iz kluba nateralo da ozbiljnu zasuku rukave i obezbede kadar dovoljno dobar za opstanak u rangu ispod superligaškog, ali i finansijsku stabilnost za miran san. Opština Stara Pazova dosta je pomogla klubu, kao i nekoliko iskrenih poštovalaca i zaljubljenika, koji su učinili da igrači ne moraju da pitaju za platu i ne strepe da li će im pošteno zarađeni novac stići na račun ili ne. Osnovu čine dugogodišnji porodični biznisi ljudi u Dunavu, kojim se zapravo i klub održava.
Primer je Lazar Zorčić, najbolji igrač tima koji godinama unazad odbija unosne ponude iz inostranstva zbog privrženosti klubu i želje da isti zadrži na stabilnim temeljima. Takođe ima porodičnu firmu kojoj je savesno posvećen i zato ne želi da ide preko granice. I ako ne uspeva da trenira redovno, već najviše tri puta sedmično, upravo iz poslovnih razloga, najbolji je strelac (195), skakač (110) i bloker (41), a ima i najviši indeks korisnosti (286).
Što se međuljudskih odnosa u klubu tiče, dosad su se dogovori na relaciji uprava - igrači uvek poštovali, zarade su stizale tačno u dan i nikada nijedan dogovor nije prekršen. Što je prava retkost za uslove u Srbiji, posebno jer su plate sasvim korektne za standarde u zemlji. Otprilike u rangu proseka.
Igračkom kadru koji je obezbedio ulazak u MOZZART KLS pridodati su odlični plejmejker Vuk Malidžan, potom i bekovi Nemanja Nenadić i Žarko Valjarević, te iskusni centar Miloš Pavlović, koji je sredinom decembra zadužio opremu. Posle kratkog perioda adaptacije, ekipa je krenula novom, uzlaznom putanjom i napravila pravu pometnju u Ligi. Od tima koji su mnogi videli kao borca za opstanak, Dunav je brzo postao tim od koga su mnogi počeli da strepe.
Tačnije, još od prvog kola, kada je u dvorani Staroj Pazovi ubedljivo savladan Vršac, pa sve do poslednje runde pred odlazak u Niš, kada je pobeđen Dinamik usred Dorćola.
Mitar Ašćerić je čovek koji vuče sve konce kraj aut linije. Mada na zvaničnom sajtu KLS stoji da je dugogodišnji trener Vuk Stanimirović zapravo šef na klupi, to je zapravo Mitar Ašćerić, iako je prijavljen kao klupski službenik. A u klubu je bezmalo četiri godine. Zbog činjenice da nema trenersku licencu - nema pravo zvanično da vodi klub, ali je „mastermajnd“ koji stoji iza cele priče i neko ko ulaže enormne napore kako bi Dunav ostao na istoj trasi uspona.
Malo ko mogao je da očekuje gotovo bajkoviti uspon od kluba iz četvrte do druge lige, a kamoli da će na polovini takmičenja u MOZZART KLS biti overen plasman na Kup Radivoja Koraća. Mada, put do kojeg je Dunav stigao do zvanja učesnika završnice Kupa Srbije je takođe interesantan. Naime, kako je Dinamik bio osvajač drugog stepena Kupa, a na polovini Lige prvoplasirani tim na tabeli, propozicijama je određeno da klubovi sa plasmanom od drugog do četvrtog mesta zauzimaju tri pozicije čime su dobijene ulaznice za veliko takmičenje. Mada je čačanski Borac u datom momentu imao bolju koš razliku od Dunava, ekipa iz Starih Banovaca je imala najbolji odnos pobeda i poraza od ekipa u trouglu sa Borcem i Tamišom.
I tako su puleni Mitra Ašćerića dobili svoje, legitimno pravo da budu deo najvišeg društva. Bar na jedan dan.
A igrom sudbine određeno je da protivnik u četvrtfinalu bude - Partizan. Ništa lepše za mnoge košarkaše i ceo Dunav u celini od rekordera po broju osvojenih pehara u Kupu Radivoja Koraća.
Kako se sada šuška, Dunav će u Nišu pratiti i bodriti preko 300 ljudi. I to sve zaslugom braće Vezmar, koja je od izdejstvovala ulaznice za najvernije pristalice, a finansijsku podršku pružila lokalna samouprava. U grad na Nišavi trebalo bi da krenu četiri autobusa i gotovo 20 automobila, što samo pokazuje koliko su navijači privrženi timu i umeju da prepoznaju trud. Pristalica Dunava bilo je i na nedavnom gostovanju Dinamiku, a u Hali Park gotovo su uvek ispunjena mesta.
Dunav Stari Banovci - priča koja teče, poput Dunava...
PIŠE: Nikola Stojković (nikolas_sN)