Da li Melounov angažman znači i “denverizovanje“ Srbije?

Vest da je Košarkaški savez Srbije dogovorio angažman glavnog trenera Denver Nagetsa Majkla Melouna kao člana stručnog štaba Igora Kokoškova protutnjala je svetskim košarkaškim nebom munjevitom brzinom. Dolazak čoveka koji je od Nikole Jokića stvorio najboljeg centra sveta i Ol-star kalibar, a od Denvera tim dostojan ravnopravne borbe s današnjim supertimovima NBA lige, podigao je Srbiju na noge, a sa sobom nosi samo jedno pitanje – da li to znači i “denverizovanje“ nacionalnog tima i stavljanje Nikole Jokića u centar kompletnog projekta Igora Kokoškova?

Pre svega, treba jasno razgraničiti stvari i nazvati ih pravim imenom. Odluka čelnih ljudi Košarkaškog saveza Srbije da maksimalno podrže inicijativu novog selektora i odobre mu uključivanje Majkla Melouna u rad srpskog košarkaškog tima sasvim je logična i automatski pun pogodak! Mada je ista, delimično, polarizovala inače podeljeno srpsko društvo, pošto se u pitanje dovela inkluzija stranog trenera u nacionalni tim koji je iznedrio celu plejadu mastermajndova igre pod obručima. Možda u takvom razmišljanju ima logike, ali ne treba zaboraviti ko je i šta Majkl Meloun (čitaj opet: ... čoveka koji je od Nikole Jokića stvorio najboljeg centra sveta i Ol-star kalibar, a od Denvera...). Tačnije da nije u pitanju neko čija se filozofija ni po jednom segmentu ne poklapa sa onim što planira Srbija s Igorom Kokoškovim. Priča je mnogo dublja od toga...

Uloga šefa stručnog štaba Denvera još nije zvanično obelodanjena, poznato je samo da će se ekipi direktno priključiti po završetku NBA sezone i da će biti tu za vreme predolimpijskog – verovatno i olimpijskog – turnira. Iako je vest bila zvanična na sajtu Košarkaškog saveza Srbije, Meloun je uoči meča sa Šarlotom zasad demantovao ovu priču, mada su novinari bliski Denveru objasnili da se pregovori i dalje vode i da ništa još nije dogovoreno. Nezvanično se može čuti da će Melounova uloga biti savetodavna. Odnosno, da će Meloun biti konsultant Igora Kokoškova. Pod uslovom da do konačnog dogovora dođe, mada je moguće da je Meloun trenutnim negodovanjem ove informacije samo želeo da malo spusti loptu i prebaci fokus na teme koje su u ovom trenutku aktuelne. Ako Meloun zaista postane deo stručnog štaba, dolazimo do zaključka da selektor priprema velike stvari za srpskog NBA asa. U takvom stavu nema apsolutno ništa pogrešno. Nikola Jokić je daleko najtalentovaniji srpski košarkaš i ima sav potencijal da postane najbolji kojeg je ova zemlja ikada imala. A, ne treba podsećati kakve je sve briljantne umove na parketu – i kraj njega – iznedrila čuvena jugoslovenska, a potom i srpska škola košarke.

Ako se mislima vratimo na momenat kada je Srbija završila učešće na Mundobasketu u Kini i preko Češke overila peto mesto, verovatno najveća zamerka bivšem selektoru Aleksandru Đorđeviću bila je ta što nije iskoristio potencijal Nikole Jokića na pravi način. Ostaće zauvek nepoznato šta bi se o Đorđevićevoj odluci da Jokića drži na poziciji krilnog centra pričalo i pisalo da je Srbija napravila još jedan uspeh i uzela medalju, ali ono što je pred sam početak turnira zaličilo kao dobra zamisao na kraju nije donela adekvatan rezultat. Nikola Jokić nije bio ni blizu svog igračkog maksimuma iz plej-ofa s Denverom, kada je prosečno beležio 25,1 poen, 13 skokova i 8,4 asistencija, niti se igra “vrtela“ oko njega, kako je na to navikao u franšizi iz Kolorada. Štaviše, Jokić je tokom Svetskog kupa ponekad delovao pasivno kada je na parketu i nije uzimao svoju porciju šuteva. Jednostavno, nije igrao u svojoj zoni komfora, niti je lopta provodila dovoljno vremena u njegovim rukama. Igra Srbije se, prema ideji Aleksandra Đorđevića gradila na nekim drugim principima koji na Dalekom istoku nisu doneli mesto na postolju.

Igor Kokoškov je s dovođenjem Majkla Melouna pokazao da je spreman da sve to radikalno promeni i Jokiću dodeli ključ reprezentacije u ruke. Iznad svega Igor Kokoškov je pokazao da ne boluje od one stare trenerske boljke “sujete“ i shvata da, uprkos nespornom trenerskom kvalitetu i dve decenije radnog iskustva u NBA, Nikolu Jokića mnogo bolje poznaje neko ko s njim provodi gotovo svaki dan i ko je svoj aktuelni rad posvetio upravo najboljem centru sveta kako bi od njega stvorio košarkašku i klupsku ikonu.

Majkl Meloun je retka sorta trenera, jer ujedno obavlja i ulogu psihologa u svlačionici Denver Nagetsa. Svedoci dešavanja u Koloradu reći će da je Majkl Meloun trener koji zna kako da se ophodi prema igračima, ima potpuno otvoren i iskren pristup, s mnogo pažnje zanima se za njihovu svakodnevnicu, dešavanja u životima svojih igrača. Važno mu je da se svako oseća dobro u svojoj koži i ulozi koja je pojedincu dodeljena, jer je ona kreirana zarad višeg interesa tima. To je nešto što se u današnjem profesionalnom sportu retko viđa, a takav je po profilu upravo i Igor Kokoškov. Nešto poput koledž trenera s kvalitetom i idejama NBA stručnjaka. Meloun je takvim ophođenjem postao “trener igrača“, čime je zaradio poverenje, vernost i poštovanje kompletne organizacije, ali pre svih – svojih košarkaša. Takav trenerski profil izgradio je još u vreme dok je igrao koledž košarku na Lojoli. U kasnijim razgovorima otkrio je da su mu uvek bili dragi stručnjaci s iskrenim, otvorenim odnosom prema igračima.
“Mnogo veruje u nas. Ovo mi je peta godina s njim i 'malo' se poznajemo, ali poverenje koje on ima u nas, to je nešto neverovatno. Kompletnom timu to beskrajno znači, ali i meni“, rekao je jednom prilikom Nikola Jokić.

Setićemo se da je Majkl Meloun već nekoliko puta dolazio u Srbiju zbog Nikole Jokića i bio njegov gost u Somboru. Poslednji put bio je u Srbiji tokom prošlog leta, kada su Orlovi ukrstili kolja s Litvanijom u pripremnoj utakmici u Štark Areni. Kod Melouna se od samog početka videla tendencija da u stopu prati svog franšiznog igrača, da ga upozna što više izvan terena, sezone i svih klupskih obaveza, da shvati kako funkcioniše mozak najboljeg visokog igrača današnjice. I kako to ljubav prema konjima pokreće momka koji je samo nekoliko godina ranije sanjao drugačije snove.
“Šetao sam Kalemegdam sa Ognjenom Stojakovićem (trener u stručnom štabu Denvera prim. aut) koji mi je bio vodič i domaćin tih dana. Odjednom ljudi počinju da mi prilaze i traže da se slikam s njihovom decom. Svi mi pričaju kako me vole, kako vole Nikolu, kako vole Nagetse. Razmišlja: 'Čoveče, koliko je ovo ludo'. Shvatam da me svi znaju samo zahvaljujući Nikoli. Ne vide me kao košarkaškog trenera, već Nikolinog trenera“, prepričavao je Meloun svoje utiske američkim medijima.

Majkl Meloun je svojim izvanrednim pristupom omogućio Denveru da faza rebildinga prođe “ispod radara“ i da Nagetsi od tima u senci najmoćnijih organizacija sada stoje rame uz rame sa najozbiljnijim kandidatima za tron. Mnogo važnija tema za srpsku košarkašku javnost jeste Melounov uticaj na Jokićevu igru. Kako je od momka izabranog s 41. pozicije, kome se predviđalo da će prve NBA godine provesti u navikavanju na drastičan skok u kvalitetu rada, lige i protivnika, te daljem sređivanju tela godinama “zidanog“ litrima koka-kole i kilogramima bureka, za prilike najjače lige sveta, napravio franšiznog igrača?

Ova tema obrađena je u toliko odvojenih tekstova i analiza prethodnih godina, ali ukratko - Meloun je brzo prepoznao Jokićev talenat i potrebu da lopta bude u njegovim rukama. Naterao je momka iz Sombora da manje reaguje impulsivno i srcem, a da više koristi glavu i jedinstven talenat kojim je blagosloven. Tokom ove četiri i po godine stalno dovodi Jokića u nova iskušenja i traži od njega da bude taj koji će da donosi sve najvažnije odluke na terenu. Iskoristio je Jokićev čudesni dar elegantnog plejmejkera u telu čoveka od 213 centimetara i kalibrirao ga ne razigrava samo tim, već da s vremenom dobije potpunu kontrolu igre u svojim rukama. Da zaboravi sve ono što je naučio o košarci igrajući po evropskim paramterima, već da postane sebičan do te mere da se oko njega vrti Denverova taktika i sistem. Tako je od jednog Srbina napravio Ol-star igrača i centralnu figuru kluba.
“Postali smo previše zavisni od Nikole u plej-ofu. Govorim o porazu u sedmoj utakmici s Portlandom. Nikola je posle te utakmice došao kod mene u kancelariju sa suzama u očima, da mi se izvinjava što je promašio ključna slobodna bacanja. Ta slobodna bacanja promašio je zato što je bio mrtav umoran. dečko je igrao 40 minuta te večeri. Nadam se da ćemo u narednom plej-ofu, kada se plasiramo, biti manje zavisni od Nikole kako bismo dobili još više od njega“, priznao je Meloun po završetku sezone.

Taktički, Majkl Meloun je od dolaska u klub 2015. podigao Denver na sledeći stepenik i prvenstveno rešio defanzivne probleme koji su se taložili godinama, tako da sada Nagetsi sede na vrhu liste najboljih timova po pitanju defanzivnog rejtinga. Na drastičnim promenama odbrambenih navika i uvođenju u standardni igrački opus insistirao je i u svakodnevnom radu s Nikolom Jokićem, koji sada mnogo bolje i lakše brani pik'n'rol situacije i nije neko koga protivnički napadači lako mogu da probiju. Tu jednu od ključnih uloga ima Pol Milsap s kojim se srpski as najbolje razume. Napadački Meloun je igru maksimalno podredio Jokićevim kvalitetima. Ogromna pažnja se posvećuje kretnji lopte, gde se koristi Jokićeva atipičnost i crtao akcije koje drugi timovi jednostavno ne mogu da sprovedu u delo. Timski ofanzivni nukleus je nesebičnost, dobar protok lopte i otvaranje slobodnog prostora za šutere, gde se Jokić najviše snalazi u tandemu sa Džamalom Marijem.

Majkl Meloun je za ovih pet godina izrastao u mnogo više od trenera Nikoli Jokiću. Postali su kućni prijatelji, a ma koliko čudno zvučalo, Meloun je ušao u klub ljudi kojima Nikola dozvoljava da jašu njegovog konja “Hvatača snova“. Tu privilegiju imaju samo još Jokićeva devojka i otac, ne i njegova braća i to samo pokazuje o kakvom međusobnom poštovanju i poverenju je reč. Ta veza gradila se u onim zajedničkim danima odmora u Zapadnoj Bačkoj, gde su zajedno jahali, išli na pecanje, jeli paprikaš i jednostavno provodili kvalitetno zajedničko vreme u razgovorima koji nemaju gotovo nikakvu vezu sa košarkom.
“Nije uvek priča o košarci, ali mnogo toga o Nikoli naučio sam od njegovog oca. Shvatite, ja tog momka moram da treniram, moram da budem strog prema njemu, da ga volim, da gradim tim oko njega. Sve to zahteva od trenera da bolje upozna svog igrača. Ne samo kao košarkaša, već i kao čoveka, da i on shvati da brinem o njemu i njegovoj porodici“, pričao je Meloun.

O Igoru Kokoškovu iz prve ruke: Genijalac i perfekcionista, drži košarku celog sveta u rukama, a Srbin - dobitna kombinacija

Svega toga svestan je i Igor Kokoškov, iako je jasno svima da će njegova biti poslednja. Zbog daljeg napretka reprezentacije Srbije, zbog novih uspeha, medalja i generacija klinaca sa snovima da jednog dana postanu novi Nikola Jokić, Igor Kokoškov je shvatio da je najbolje da kraj sebe ima čoveka koji u dušu poznaje ono najbolje što Srbija ima. To je samo još jedan korak ka formalnom kompletiranju tranzicije ka modernoj košarkaškoj ideji, filozofiji, viziji koju novi selektor ima. Slušajući reči Jake Lakoviča i Rada Trifunoviča, koji su za MOZZART Sport do detalja analizirali novog dirigenta srpskog tima, Nikola Jokić će dobiti priliku da izvuče ono najbolje i u reprezentativnim okvirima, te da će baš on biti žila kucavica srpskog tima u budućnosti. Osim toga, Dejan Milojević i Vladimir Jovanović će imati mogućnost da mnogo toga nauče i dalje razvijaju svoje trenerske kvalitete. 

Na kraju, treba znati sledeće – Igor Kokoškov i Majkl Meloun najveći deo godine provode sa trojicom najvažnijih igrača srpske reprezentacije: Nikolom Jokićem, Bogdanom Bogdanovićem i Nemanjom Bjelicom. Mislite o tome...

Piše: Nikola STOJKOVIĆ (nikolaS_sN)
Foto: Reuters, Star Sport