Bez tektonskih pokreta

Prethodnih dana bilo je mnogo navijača Partizana koji su priželjkivali da crno-beli pređu u Fibino jato, pre svega pod uticajem odluke Evrolige da učini kao da se ova sezona nije ni dogodila. Jednako je glasna bila i druga polovina koja se zalagala za to da crno-beli ostanu u Evrokupu. Partizan je izgubio mnogo novca, a nije ispunio glavni cilj - plasman u Evroligu. I zato je prošla sezona neuspešna za njega. Postavilo se pitanje - u kom takmičenju će Partizan igrati? Izbor je pao na Evrokup.

FIBA se sa Ligom šampiona jeste pojavila kao alternativa, a da su crno-beli kojim slučajem odabrali ovu opciju to bi značilo ujedno tektonske pokrete za klub, mada su i ovako crno-beli uzdrmani. Predsednik Ostoja Mijailović i Upravni odbor kluba očigledno nisu bili za tu “kartašku” varijantu sa Fibom, barem ne u ovom momentu.

Morali su da - kao u kakvoj ljubavnoj vezi zarad opšteg dobra - progutaju ponos i ostanu pri Evrokupu, iako u klubu duboko veruju da su ovo takmičenje “prevazišli” i igrački i organizaciono.

Možda će Partizanu u nekom momentu i biti pametnije da pređe u Fibinu porodicu, ali problem je što se na taj način suštinski zatvaraju vrata Evrolige zadnjicom, a to nije baš pametno. Barem ne u ovoj konstalaciji snaga u kojoj Evroliga imai dalje dugogodišnje ugovore sa najboljim evropskim klubovima, sa njih 11.

Ako, hipotetički, za koju godinu, po završavanju tih ugovora, FIBA jako napadne i proba da povrati najbolje klubove pod svoja krila, to bi možda bio dobar momenat da klubovi razmišljaju o prelasku u Ligu šampiona. U ovom momentu, to bi bilo kockanje, sve na “crno” pa šta bude. A tako se ne vodi pametna politika.

Iako odabir Evrokupa jeste bio očekivan, nije baš bio 100 odsto siguran jer su "emocije" crno-belih sigurno bile povređene, kao i novčanik. A i jedno i drugo je sigurno zabolelo Parni valjak.

"Postigli smo dogovor, koji neće uticati na tim, ostanke, odlaske, igrača i trenera. Mi iz godine u godinu samo nadograđujemo sve to. Imamo novac i košarku, vagali smo. Trebalo bi da razmišljam komercijalno, kao čovek iz privrede, i na kraju sam prelomio da ostajemo uz Evroligu i da se takmičimo ponovo u Evrokupu. Da tako tražimo svoj put ka Evroligi. Hvala FIBA na svemu. Naše mesto je uz elitu, daćemo sve od sebe da ponovimo sezonu i izborimo plasman. Nastavićemo da se borimo, biće teška godina. Drago mi je što smo sačuvali jedinstvo", rekao je Mijailović.

Dakle, Evroliga je i dalje Partizanov apsolutni cilj broj jedan.

Klupa Partizana, © Star Sport

Način na koji je objavljena vest da Partizan ostaje u Evrokupu, konferencijom za medije sa direktnim prenosom uz višednevne najave i jedno odlaganje, te malo scenarijsko odugovlačenje izricanja glavne informacije, takođe imaju svoju poruku za ljude i u jednom i u drugom takmičenju. A videćemo da li je to imalo ikakvog efekta.

FIBA bi bila finansijski isplativija opcija za crno-bele, međutim jasno je Partizanu da je Evroliga u ovom momentu najbolje takmičenje u Evropi. To naravno ne mora da znači da će biti najbolje takmičenje i za pet godina. Ali, u ovom momentu, bez sumnje to jeste. I zato Partizanov potez i odabir Evrokupa ima smisla. Iako bi mu verovatno bilo “slatko” da je okrenuo leđa Evroligi.

Sada se postavlja pitanje - šta čeka Partizan u narednim danima, nedeljama, mesecima, tamo do kraja septembra, početka oktobra?

Mijailović je najavio sastavljanje tima već od narednih dana, od ponedeljka, da su ugovori produženi većini igrača kojima je istakao, kao i da će klub zadržati 70% celog tima, kao i trenera. Već su ranije zvanično produženi ugovori Radetu Zagorcu, Vilu Mozliju, Markusu Pejdžu. I time je odrađen dobar posao.

Partizan skoro spreman za sezonu 2020/2021

Tako Partizan već sada može da kaže da je zadržao jezgro od ove sezone, međutim čekaće ga još izazova, pre svega po pitanju Nemanje Gordića kome ističe ugovor, te Brajana Angole koji u ugovoru ima opciju za sledeću sezonu. Pa zato treba očekivati da crno-beli probaju da ih zadrže obojicu, kao i Nikolu Jankovića.

Ugovori ističu i Stefanu Birčeviću, Redžiju Redingu, Žanisu Pejnersu, Džejmsu Mekaduu i Novici Veličkoviću.

Uz produžetak ugovora sa važnim igračima koje smo nabrojali (Mozli, Pejdž, Zagorac), treba dodati podatak da crno-beli imaju ugovor za sledeću sezonu sa Korijem Voldenom, Ognjenom Jaramazom, Aleksejem Nikolićem (vraća se sa pozajmice), Urošem Trifunovićem i Rašonom Tomasom.

Treba narednih dana i nedelja očekivati poteze kluba i oko (ozvaničavanja) produžetka saradnje sa pojedinim igračima, kao i dovođenje novih, što domaćih, što stranih igrača. Zavisiće mnogo od budžeta.

“Ne znamo kakav će biti efekat u privredi. Ozbiljna nam je stavka i prihod od karata. Da li ćemo moći da prodajemo sezonske karte. Ja sam uvek optimista", rekao je Mijailović.

Do sada se Partizan, što se tiče pojačanja za narednu sezonu, dovodio u vezu sa nekoliko igrača. Ideja crno-belih je bila i prošlog leta, a tako će biti i ovoga, da dovede što više domaćih igrača. To Partizanu nije baš uspelo pred ovu sezonu, a crno-beli bi svakako širom raširenih ruku dočekali igrače kao što su Dragan Milosavljević i Vladimir Lučić. Pored njih pominjao se Trej Dreksel, igrač koji se dobro pokazao u Mladosti, a ime Džejmsa Tompsona figuriralo je kao zamena za Džejmsa Mekadua.

Partizan izabrao Evrokup!

To je sve vezano za parket i te odgovore ćemo dobiti u narednom periodu. A juče smo dobili najvažniji odgovor - u kom će takmičenju crno-beli igrati. Odgovor je - Evrokup.

Na kraju, postavlja se suštinsko pitanje - šta bi Partizan tražio u Ligi šampiona da je otišao tamo, osim veće finansijske dobiti nego što će to imati u Evrokupu, te teranja inata Evroligi? Imali smo primer Virtusa koji je osvojio Fibinu Ligu šampiona 2019. godine, pa prešao da igra Evrokup već naredne godine, nadajući se Evroligi u narednim godinama. Što govori dovoljno samo za sebe.