Zvezdini demoni prepotentnosti

Demoni bliže prošlosti odavno su izašli iz ormara. Plaše zvezdašku javnost još od one pobede bez ukusa i mirisa u Novom Sadu. I ne radi se tu samo o nedostatku Ričmonda Boaćija i Gelora Kange, koji su već pluskvamperfekat, ako u obzir uzmemo brz način života Crvene zvezde. Nekako deluje da je lider Superlige, ispadanjem na penal-ruletu u Šapcu, platio ceh blage bahatosti, prepotentnosti, samozadovoljstva i uzvišenosti posle onakve čarobne jeseni. Da je video duplu krunu na glavi pre vremena i nije išao po nju. Nego je čekao da dva trofeja sama dođu.

Ta sportska prepotentnost je velika pošast. Oličena u onoj rečenici "Bićemo jači nego jesenas posle još jednih priprema", raširila se piramidalno u Ljutice Bogdana od kancelarija glavešina, preko stručnog štaba do igračkog kadra brže od kuge. Suviše je to bilo lepo i bajkovito da bi trajalo doveka. Kao što je i normalno da svaki sportski kolektiv prođe kroz period krize, kada majmun umesto lica okrene zadnjicu.

Možda navijači, oni koji uvek vide praznu čašu, preteruju kada kažu da će posle kupa lider Superlige ispustiti i velikih 12 bodova prednosti (što je suštinski šest), ali ne preteruju kada ponavljaju da je ponovo zimski prelazni rok bačen niz vodu, odnosno nije iskorišćen da se napravi korak napred. Zbog toga će se grozničavo čekati jun i avgust bez obzira na ishod šampionske trke.

Finansijska bula nije ostavila mnogo prostora ljudima iz klupske uprave da maneverišu i kvalitetno reaguju, ali definitivno Zvezda se nije pripremila na život bez Gelora Kange.

Bilo je ekonomskog rezona da reprezentativac Gabona bude prodat, posebno što mu je u junu isticao ugovor, međutim taj jednomesečni čin, prava transfer sapunica, imala je u sebi dozu velike misterije. Prvo i najvažnije: nije razrešeno da li je u Kangi Vladan Milojević video ozbiljnog aduta na proleće, i da li je uopšte imao strpljenja da i dalje kroti prenaglašeni ego i taktičku nedisciplinu igrača koji predstavlja ozbiljnog oružje za utakmice nalik onima u Šapcu.

U toj igri rizika, trener Vladan Milojević je (ako je zaista verovao da može da igra bez pravog plejmejkera) izgubio. Posebno, što nije mogao da pretpostavi da će Aleksandar Pešić ovoliko apstinirati i Nemanja Radonjić i dalje biti bez pogotka na domaćim livadama. Na sve to nakalemili su se problemi sa Donaldom, povrede Vujadina Savića i Bena, mnogo manja širina igračkog kadra nego jesenas. Možda će Milojević dugoročno dobiti mnogo, ali... Navijači i sportska javnost vide samo ovaj trenutak i podsećaju na one reči: "Bićemo jači nego jesenas".

Kada oduzmemo faktor Gelora Kange, doći ćemo do još jedne suštine Zvezdine krize igre i vrlo tankog ofanzivnog učinka. Posle utakmice u Šapcu prvi strelac tima Aleksandar Pešić možda i nesvesno je otkrio suštinu problema:
"Gde god da igramo svi nas prebiju. A mi sve hoćemo nešto lepo", poručio je prvi strelac tima.

Nije pogrešio, samo je vratio sat šest ili devet meseci kasnije. Crvena zvezda je prebila kao mačiće najbolje igre Sparte, Krasnodara, Arsenala, Kelna, pa i CSKA. Igrači Vladana Milojevića bili su gladni u svakom duelu, perfektno oslikavajući način na koji jedino može da se igra u Evropi. Crveno-beli su bili ponosni promoteri pitbulovskog fudbala. Samo što to prolazi protiv objektivno rečeno jačih ekipa. Ovdašnji uslovi su nešto drugo, logično je i sasvim legitimno od Mačve da odigra tvrdo i na granici prljavog. Kao Zvezda protiv Krasnodara.

Teško će to uvek odmereni Vladan Milojević reći na zvaničnim konferencijama za medije, ali njegovo lice posle poraza na penale je mnogo toga reklo. Dolazi vreme drugačijeg pakovanja ekipe, novih manevra koji bi trebalo da budu jednako uspešni kao oni letošnji i pražnjenja memorije i improvizacije...

Još početkom marta crveno-beli su morali da zaborave šta su sve ove godine uradili u Evropi i ponovo takmičarski ogladne. Jer ako nastave da flertuju sa samozadovoljstvom i pomenutom arogancijom, koja se od kancelarija spustila do terena, neće ih niko pitati za one antologijske utakmice u Londonu i Kelnu.

Uostalom, metaforički rečeno - samo gladna usta fudbal igraju. To vanvremensko otkriće čuvenog menadžera Mina Rajole, koji je na sličan način motivisao Zlatana Ibrahimovića, sigurno znaju Zvezdan Terzić i Vladan Milojević i Mitar Mrkela. Sad je samo važno preživeti do juna.

A posle je nova velika šansa za nadogradnju. Ova u zimskom prelaznom roku izgleda nije iskorišćena.

Foto: Star sport, MN Press