Zvezdine pobede na mišiće: Šta Vladan Milojević mora da ima na umu?

Podigli smo lestvicu očekivanja javnosti i navijača.

Ovu sentencu uporno ponavljaju na Marakani od dana kad su u avgustovskoj noći savladali Krasnodar i prvi put posle deset godina Ligu Evrope doneli na crveno-belu stranu Topčiderskog brda.

To podizanje lestvica u ogledalu budućnosti znači da će na Marakani pokušati da pronađu bolje i kvalitetnije od Ričmonda Boaćija i Gelora Kange i učine da ova sezona, ispod koje još nije podvučena crta, ne bude predstavljena samo kao incident. A u sadašnjosti, bar kod dela navijača, znači samo jedno: da mora da se pobeđuje šampionskim stilom. Autoritativno. Kao u većem delu jesenje sezone.

Kad jedan tim veže četiri prvenstvena trijumfa bespotrebno je pričati o krizi igre. Još manje rezulata, ali... I pre onog penala u režiji Jovana Šegrta, Crvena zvezda je u Novom Sadu igrala - onako... Na mišiće i iskustvo, bez liderske arome. Ili se bar tako čini ako se predstava na stadionu „Karađorđe“ uporedi sa ne baš tako davnim izdanjima. Kad se tome doda i da je Voždovac savladan pogotkom u 90. minutu jasno je zašto su se rasplamsale priče o tome da je lider Superlige bez Gelora Kange i Ričmonda Boaćija slabiji.
„Nije ovo bila naša najbolja utakmica. Gledaćemo da izvučemo pouke iz svega ovoga“, poručio je kapiten i strelac prvog gola u Novom Sadu Mičel Donald.

Ušuškani na 14 bodova prednosti igrači i stručni štab Crvene zvezde imaće o čemu da razmišljaju pre narednog, zgusnutog, rasporeda. Kad im desi meč tokom kojeg ne ide fudbaleri od Japana i Argentine se kriju iza frazetina o tome kako svako ima pravo na slab dan ili slab period. Tačno! Samo, taktičkom disciplinom Vladan Milojević je u dobrom delu sezone isključio faktor dekoncentracije i slabog dana u Zvezdinim rezultatima. I kad bi ustali na levu nogu crveno-beli nisu dozvoljvali da ih neko kao Vojvodina „ulovi“ kao u situaciji kod izjednačujužeg gola Ezea. Zvezda je igrala čvrsto u bloku i na posletku primila gol iz kontre.

Nedopustivo!

Dijagnostikovao je to i Vladan Milojević rečima da su crveno-beli napravili veliku glupost, mada ih je Vojvodina i pre toga opominjala. Bio je to ozbiljan aperkat za trenerski ponos Zvezdinog šefa stručnog štaba, jer ga je Vojvodina Ilije Stolice matirala njegovim oružjem. Tako je Zvezda lovila Krasnodar, Keln, Arsenal, pa i CSKA... I uglavnom od njih napravila plen. Ti trenuci nedoslednosti u Novom Sadu neće imati strašne posledice danas, ali bi mogle da imaju sutra (u junu, julu ili avgustu) kad evropske kvalifikacije budu u jeku. Tada moraš da igraš kao u evropskim utakmicama ove godine. Da si trkački i taktički na niovu rivala, ujedno i lukaviji od njega. Da budeš Italijan.

Ima još jedna bitna stavka vezana za Zvezdine poslednje igre, koja nema dodirnih tačaka sa odlasima Kange i Boaćija i evidentnoj golgeterskoj krizi Aleksandra Pešića. Uspevao je Vladan Milojević da dugo drži formu na visokoj tački, možda i zbog činjenice da su veliki evropski izazovi držali mobilnim njegove izabranike. Utakmice između Kelna i Arsenala i mečevi u sendviču dvoboja sa CSKA služile su kao pokazna vežba, događaji koji će pomoći da brže prođe vreme do onoga što pola fudbalske Srbije jedva čeka. Možda je normalno da dođe do nevidljivog zasićenja, sigurno se u svlačionici Crvene zvezde nekad, bar spontano, povede priča o tome kako bi bilo igrati protiv Fekira, Dijaza i Tusara... Evropa je ove godine ostavila suviše jak utisak da bi bila zaboravljena posle deset dana. Posebno, što se šanse Radonjića, Le Taleka, Pešića i Bena i dalje analiziraju u zvezdaškim krugovima.

Prešaltavanje na domaći kolosek moglo je da bude rezultatski mnogo bolnije za crveno-bele. Ovako, povećali su bodovnu prednost u odnosu na večitog rivala, mada su protiv Voždovca i Vojvodine dobrano „visili“. I posebno u Novom Sadu bili zreli da osete ukus kiksa.

Pre dve sezone Crvena zvezda je počela da skreće u dekedenciju kad je napravila istorijsku prednost. Znamo kako se to završilo. Proleće je uzalud potrošeno. Tragovi istorijske jeseni počeli su da isčezavaju. A kraj, zaključno sa onom utakmicom u Sasuolu, bio je bolan.

I o tome će Vladan Milojević i njegov stručni štab morati da vode računa.

PIŠE: Darjan Nedeljković
FOTO: Star sprot