Zvezdina slatka smrt i šut koji će Milojević morati da ukloni...

Kada su izvršili seobu na Salcburg, tamo krajem avgusta ove godine, navijači Crvene zvezde su znali da odlazak u Mocartov grad, može da znači put u istoriju, slavu, ali i sigurnu slatku smrt. Posebno je ova konstatacija dobila na intenzitetu, pošto je posle čarobne noći u Austriji srpski šampion svrstan u grupu sa Liverpulom, Napolijem i PSŽ-om. Znalo se da Crvena zvezda u tom društvu demonstratora modernog i direktnog fudbala ne može da bude konkurentna. Ni najmanje.

Dok su utisci sa Enfilda još sveži, težak poraz (a 4:0 to svakako jeste), može da se sagleda na dva različita načina. Prvi je zasnovan na ispravnom stavu da je Crvena zvezda sve ove godine jurila status učesnika Lige šampiona i da nijedan poraz ne može da devalvira sve ono što je Milojevićeva vojska uradila do sada. Sve bi to moglo da se uprosti i kaže u nekoliko reči: Crvena zvezda, njeni igrači, rukovodioci i navijači su se za ovo borili.

Drugi je, pak, baziran na tome da je i pored snage tima Jirgena Klopa moglo i moralo bolje.

 Kada se izgubi sa 4:0 nemoguće je secirati utakmicu na delove i apostrofirati da se Crvena zvezda u prvih 20 minuta naigrala fudbala. Čak i hrabrim izletanjem na suparničku polovinu naterala Liverpul da pojača ritam i traži rešenje za presing srpskog šampiona. Delovalo je to bolje nego u Parizu. Mnogo bolje. Zvezda nije bežala od igre, brojala minute u rovu, niti je pristala da se odmah nacrta razlika u kvalitetu. Bilo je tu nečeg opiljivog čiji vek trajanja je bio baš kratak. Međutim, taj očekivan pad u igri, većim delom zasnovan na automatizmima u Klopovoj četi, nije nešto što će najviše žuljati trenera crveno-belih Vladana Milojevića.

Kada se pogledaju načini na koji je Liverpul stizao do golova, jasno je da su takve situacije mogle da budu izbegnute. Crvena zvezda, igrački inferiorna, dala je previše poklona vicešampionu Evrope. Poznat kao analitičan stručnjak Vladan Milojević je sigurno danima pre gostovanja na Enfildu nacrtao izabranicima da je „prva lopta“ najvažnija, odnosno da se u toj fazi ne sme pogešiti ni po koju cenu. Jer sledi kazna. O tome je u razgovoru za MOZZART Sport pričao i kapiten Kristal Palasa Luka Milivojević.
„Liverpul je ekipa koja je u Premijer ligi najbolja na prvu oduzetu loptu. Znači, kada oni izgube loptu, odmah ti je oduzimaju i lopta ide u dubinu, sledi kazna. To je nešto u čemu je Liverpul najjači u ligi“, kratko je objasnio sjajni srpski vezista.

Ekranizaciju reči nekadašnjeg člana Crvene zvezde videli smo već u 20.minutu kada je Ebesilio izgubio loptu u duelu sa Šaćirijem, a potom i pre pogotka Salaha u finišu prvog poluvremena. Mekana lopta Babića, slabo kretanje napadača i već je bilo 2:0. Sličan je bio četvrti pogodak.

Naravno, nekada je nemoguće se odbraniti od pitbulovskog presinga Liverpula. Viša je to matematika i za mnogo jače timove od Crvene zvezde, problem u čiju srž nije mogao do kraja da uđe i takav trenerski moderator kakav je Pep Gvardiola. Na te stvari Crvena zvezda mora još da se privikava kako rivalima iz Lige šampiona ne bi dala bespotrebne poklone.

Prošle godine u Ligi Evrope rivali su morali da se porode kako bi došli u situaciju da isprovociraju grešku Milojevićevog tima. Retko su to uspevali. Zvezda je primala akcije posle kolektivnih i majstorskih akcija koje su se, primera radi, završavale egzekucijama Žirua (Arsenal) i Džagovea (CSKA). Nije davala poklone, znala je da sakrije vrline skupljih ekipa.

Možda je to razlika između Lige šampiona i Lige Evrope, ali isto tako je jasno da Crvena zvezda nije domaćinski poslovala na travi Enfild Rouda. Radila je u korist svoje štete. Jer na ovom nivou mala taktička nedisciplina vas gura u ambis, melje i utiče na to da se lagano raspadate. Kao što se Zvezda raspala u poslednjih 20 minuta.

Pre toga je Filip Stojković bespotrebno digao lakat i skrivao penal, mada je arbitar Danijel Zibert u toj situaciji previše lako pokazao na belu tačku. Potom je El Fardu Ben, izbačen iz koloseka i van svog ritma, igrao rukom u svom šesnestercu. Tave poklone rivalima Crvena zvezda u Milojevićevoj eri nikada nije davala. Naravno, ne računajući Pariz.

Taj šut kikseva Vladan Milojević će što pre morati da ukloni iz sopstvenog dvorišta. Ako u tome uspe i utisak o slatkoj smrti u Ligi šampiona biće mnogo lepši.

Jer Zvezdu će u tom slučaju pobeđivati ekipe koje su mnogo bolje, skuplje, brže, fizički dominantnije. Samo bez pomoći Zvezdinih igrača.

(foto Action Images)