Zvezdin “bajernovski“ prelazni rok za Ligu šampiona

Prelazni rok završen pre 1. jula. Makar što se tiče kupovina. Podseća najviše na Bajern i ozbiljne bundesligaše koji veći deo šopinga završe pre nego što fudbalska pijaca zvanično počne. Nemcima to daje neku dozu ozbiljnosti koja ih razlikuje od većeg dela Evrope. Ne upadaju u zamke paničnih kupovina u minut do 12 kao Englezi ili Italijani. Ne prave cirkus od prelaznog roka...

Ta pojava aposlutno odudara od bilo kakve paralele sa srpskim fudbalom gde se sve uglavnom dovodi na krpljenje i mazanje očiju. Sve do ovog leta kada se desilo nešto prilično zanimljivo. Skoro pa frapantno za naš fudbal: Crvena zvezda je sa dovođenjem igrača praktično završila pre 1. jula?! I to igrača koje je uglavnom dugo pratila, skautirala i ne bi trebalo da su nekakve mačke u džaku već proverene snage.

Deluje šokantno, ali pre svega deluje ozbiljno i planski. Kada se pogleda u retrovizor prethodnih godina, Partizan je uspeo da nešto slično uradi 2008. godine, oformi ekipu za početak pripremena, ali tada nije kupovao mnogo već samo neophodno. Zvezda je ovog leta uradila najefketniji prelazni rok u ovoj deceniji. Možda bude još neko pojačanje, ali glavni deo posla je završen. Kokcice su tu, sada samo sledi sklapanje u mozaik...

Zalet za sve to se desio još pre godinu dana kada je Zvezda eliminisala Spartu iz Praga, zagrizla taj metak da mora i može da pobeđuje bolje od sebe i počela da vraća evropski ugled kluba koji je nemarno rasipan po kazahstanskim, italijanskim, bugarskim, ukrajinskim, slovačkim, češkim i ko zna kakvim još nefudbalskim provincijama. Posle Sparte je usledio taj famozni Krasnodar, test karaktera i veče kada se Zvezda vratila u fudbalsku Evropu. Tamo je nastavila da snove pretvara u javu i dočekala još famoznije proleće. Čak i posle eliminacije od CSKA je ostao prijatan ukus jer nije bilo ničega kukavičkog u njoj.

Posle sezone koja je nadmašila sva očekivanja i posle uzdaha olakšanja zbog svega urađenog u Ligi Evrope, trebalo je ohladiti glave i zapitati se: Šta dalje? Trebalo je pogledati u budućnost...

Osećanje zadovoljstva polako je već počinjala da nagriza strepnja... Da li Zvezda može nešto slično da ponovi sledeće sezone? Pogotovo što su ranije otišli Boaći i Kanga i što zimski prelazni rok baš i nije ispunio očekivanja. Da li je ta sezona bila samo lep san iz kojeg će neko probuditi zvezdaše i vratiti u godine kazashtanskih sivila.

Tog dana kada su prvotimci stisnuli ruku moskovskim Armejcima, nova utakmica je počela za Zvezdana Terzića, Mitra Mrkelu i rukovodstvo Crvene zvezde. Kako preživeti i zaraditi neki novac, kako plaćati sve ono što je obećano igračima, a istovremeno zadržati ono najbolje?

Počela je utakmica čije prvo poluvreme je završeno u korist Zvezde onog dana kada je klub potvrdio potpisivanje novog ugovora sa arhitektom uspeha Vladanom Milojevićem. Glavni uslov je ispunjen, ali je trebalo ispuniti podsulove tog uslova. Obezbediti Milojeviću adekvatan tim da nastavi da napreduje. I ovoga puta nije bilo vremena za gubljenje. Osetili su u klubu šta znači evropski uspeh i da ništa ne može da se meri sa njim... I da se vredi potruditi da to postane konstanta.

Ozbiljan čovek i trener kakav jeste, Milojević je tražio garancije da će i Zvezda biti takva. Dobio ih je. Ne kao obećanja, več kao nešto opipljivo. U nekim neslavnim prošlim godinama, Zvezda bi bezglavo jurcala za pojačanjima sa svim strana sveta, natezala se u pregovorima, ostajala bez već dogovorenih igrača... Setite se leta 2013. kada je za mesec dana pomenuto 20 štopera?! Ekipa je krpljena sa konca i konopca, igrači su gurani u vatru sa dva treninga, rezultati su se vraćali kao bumerang.

Čak i kada je imala novca da ga potroši kao što je to bilo pre dve godine, promašivala je. Što zbog loših savetnika, što zbog loše komunikacije, što zbog jednostavnog nedostataka ozbiljne transfer strategije.

Milojević je u klub doneo dozu ozbiljnosti koja se prenela i na ostale strukture kluba. Uprava ga je ispratila. Bili su potrebni jedno drugom da izvuku maksimum svojih kapaciteta. Letos nije bilo ni vremena, ni resursa za ozbiljan prelazni rok, ali se on ispostavio kao fantastičan sa Stojkovićem, Borjanom, Pešićem, Savićem, Rodićem, Radonjićem, Krstičićem, Jovičićem, Babićem... Zvezda je pogodila sa svim pojačanjnima osim sa Rikardinjom. Učinak kojim bi zadovoljni bili i generalni menadžeri mnogo bogatijih klubova. Priča se nastavila zimus sa Benom kada je jasno mogla da se vidi dobar primer kakao srađauju trener i uprava.

Napravljen je kostur tima, a istovremeno su locirane nove mete. Tako je Zvezda u ovom prelaznom roku mogla da startuje kao u trci na 100 metara, a ne u maratonu. Sužen je izbor potencijalnih pojačanja i krenuli se u nadogradnju već razrađene mašine. Od letos se znalo da Milojević hoće Stojiljkovića, ali tada nije bilo moguće. Sada je uspela! Potpisao je 6. juna. Jesenas je Zvezda naciljala Milana Jevtovića, imala ogromno strpljenje i uspela! Potpisao je 21. juna. Od 1. maja se znalo da Zvezda želi i Dušana Jovančića umesto Donalda. Potpisao je 14 dana kasnije. Od marta je Zvezda strpljivo čekala Dejana Melega i dočekala ga. Ulovila ga je za 300.000 evra. Ostala je još potraga za dva štopera i „desetkom“.

Pominjala su se mnoga imena (Krespo, Botija, Milunović, Silva...) kao zamene za Le Taleka, a završilo se dovođenjem Terzićeve stare želje Miloša Degeneka. Istovremeno je Frimponga zamenio zemljak Rašid Sumaile kao pojačanja u perspektivi. Obojicu čeka žestoka konkurencija u vidu Srđana Babića koji je otkupljen po daleko povoljnijim uslovima nego što se to očekivalo pre godinu dana. Ekspresno je doveden i golman Popović čim su se proširile glasine da bi Borjan mogao da ode.

Čekala se još „desetka“ kao šlag na tortu. Zamena za Kangu. Još pre nekoliko meseci je u sportskim strukturama sklopljen profil takvog igrača. Tražio se neki lucidan Španac, Portugalac ili Brazilac sa iskustvom igranja u nekoj od tri najjače lige ili igranja u Ligi šampiona. U obzir nisu dolazili neiskusni Južnoamerikanci ili Afrikanci na čiju adaptaciju bi se potrošilo previše vremena. Zimus je meta bio Mirko Ivanić, ali nije bilo izvodljivo. Potom je klub uložio velike napore  da dovede Marka Marina ali to nije bilo finansijski moguće. U jednom trenutku je iskočio Brazilac sa hrvatskim pasošem Samir, ali je transfer stopiran sa tribina.

Na kraju je Zvezdin rulet stao na Kipru. Kod imena Lorenco Ebesilio iz APOEL-a za kojeg je Zvezda izdvojila priličan novac kao kapitalno pojačnje. Sve je završeno ekspresno i Holanđanin će se već danas priključiti pripremama. Retko kada je Zvezda uspevala da velike transfere poput Ebesilijevog završi tako brzi i tako efikasno. Ali ovog leta je očigledno sve unapred dobro odigrano...

Tako je Vladan Milojević dobio skoro kompletan tim u većem delu pšriprema u Austriji. Nedostaju mu reprezentativci Rodić i Radonjić, Srnić je blizu španske Ueske, ali opet je Zvezda popunjena na svim pozicijama.

Do Zvezdine evropske premijer protiv Spartaks Jurmale je ostalo još 10 dana. To je premalo vremena da Milojević uigra idealan tim. Sa razumnom prognozom da će Zvezda eliminisati nedorasle Letonce, Milojević ima na raspolaganju 24 dana da uigra idealan tim za prvi meč protiv APOEL-a koji će biti pravi test i prva ozbiljna prepreka u Evropi. To je daleko više vremena nego što je imao letos i daleko bolja situacija nego u kojoj je bio tada. Plus što mu je kostur tima ostao i ne mora da zida sve od temelja.

Pod pretpostavkom da će reprezentativci dobiti zasluženi odmor, da Ebesilio još neće biti dovoljno spreman Zvezdin tim za Jurmalu bi trebalo da izgleda ovako: Borjan - Stojković, Savić, Babić, Gobeljić (Hajdin) - Jovičić, Krstičić - Ben, Meleg, Jevtović (Srnić) - Pešić (Stojiljković).

Ali kada se kockice poslože i kada svi budu u punoj formi, Zvezda bi na APOEL mogla da izađe sa timom: Borjan - Stojković, Savić, Degenek (Babić), Rodić - Jovičić, Krstičić - Ben, Ebesilio, Radonjić - Pešić (Stojiljković).

Jedine promene koje mogu da donekle pormete Milojevićeve planove tokom priprema su očekivani odlazak Srnića i mogući transfer Aleksandra Pešića. Srnić je blizu prelaska u Španiju, ali njegov transfer je i bio očekivan. Što se Pešića tiče, idealno bi bilo da ostane do kraja kvalifikacija, ali ako dođe dobra ponuda, mogao bi da ode i pre okršaja sa Kipranima i da otvori mesto najvećem pojačanju Stojiljkoviću. U btom slučlaju bi se Zvezda vratila na tržište i tražila nekog kapitalnog golgetera iz inostrantva poput Soldana i Pukija koji su bili ranije mete.

Tek posle evropskog epiloga se može očekivati tačka na prelazni rok. A to znači i rasplet oko prodaja. Srnićevim i Pešićevim stopama bi u zavisnosti od rezultata mogli da krenu Radonjić i Borjan, eventualno još neko od startera koji su ušli u poslednju godinu ugovora (Rodić, Stojković, Savić...) ako stigne ponuda koja se ne dobija.

Na Marakani se nadaju da se to neće desiti jer to bi automatski značilo da je Zvezda pre toga uspela u evropskim kvalifikacijama i dokopala se grupe jednog od dva UEFA takmičenja. Ali ako ne bude, grupne faze, od nečega se treba i živeti... A to bi u tom slučaju značilo prodaje.

I jedno podsećanje koje poziva na oprez. Tačno pre 10 godina je Zvezda u jednom danu predstavila 11 pojačanja. Dva meseca kasnije je iz Evrope eliminisana od APOEL-a. Bila je tada potpuno drugačija klima, nije bilo mnogo planskih poteza, a Zvezda je potcenila Kiprane koji su počinjali evropski uzlet. Sada je vreme za naplatu dugova. Teren je pripremljen. Ozbiljno.

Foto: MN Press