Zašto se zadovoljiš sa 3:0, ako može da bude 5:0? Zvezda mora da živi na energiji Dejana Joveljića
Vreme čitanja: 3min | čet. 01.11.18. | 09:23
Nije baš primereno tražiti manu ekipi koja ima 40 bodova posle 14 odigranih kola i gol razliku +30, ali ćete vrlo teško pronaći navijača Crvene zvezde koji nakon sinoćnih vrlo dinamičnog prvog poluvremena nije zamerio „spuštanje gasa“ svog tima, što je kasnije rezultiralo i kiks golom protivnika...
Trener Crvene zvezde Vladan Milojević često je pominjao srpski mentalitet kao nešto što želi da iskoreni u sopstvenim redovima, ali to definitivno predstavlja pakleno težak posao za šefa struke srpskog šampiona. Klub iz Ljutice Bogdana je posle laganog slavlja nad Bačkom zadržao devet bodova prednosti u odnosu na drugoplasirani Radnički i otišao na ogromnih +13 u odnosu večitog rivala Partizan, ali je ovaj meč mogao još bolje da iskoristi u smislu motivacije za predstojeće mečeve u sezoni.
Možda nije baš primereno tražiti manu ekipi koja ima 40 bodova posle 14 odigranih kola i gol razliku +30, ali ćete vrlo teško pronaći navijača Crvene zvezde koji nakon sinoćnjeg vrlo dinamičnog prvog poluvremena nije zamerio „spuštanje gasa“ svog tima, što je kasnije rezultiralo i kiks golom protivnika. To je nešto što bi Vladan Milojević trebalo da zameri svojim pulenima.
Izabrane vesti
Crveno-beli ove sezone imaju priliku da uče na direktnim primerima, a to su Pari Sen Žermen i Liverpul, koji ne samo da ne spuštaju gas, već ga dodatno dodaju u finišu utakmice i trude se da protivnike isprate sa četiri, pet ili šest pogodaka u mreži. Bez obzira na to da li se oni zvali Nim, Amijen, Hadersfild ili Kardif. Veliki klubovi na taj način dodatno podižu samopouzdanje i jačaju pobednički mentalitet, a protivnika onemogućavaju da se na bilo koji način vrati u život. Sa druge strane, igrači, bez obzira na to da li to bili oni iz startne postave ili rezervisti, koriste svaku mogućnost da dodatno pojačaju svoju ubojitost i izbore se za minutažu i poverenje.
Šefu struke u trenucima osetnog pada svog tima preostaje samo da proba da pronađe pravog igrača koji bi ponovo razdrmao ostatak svog tima, a Vladan Milojević je svog aduta pronašao u liku i delu mladog Dejana Joveljića. Zvezdin supertalentovani napadač još jednom je načinom na koji se ophodi prema igri dao primer starijim saigračima, ali i pokazao da mu uopšte nije važno na kojoj će poziciji u navali zaigrati. Tih 18 minuta provedenih na levom boku crveno-belih bili su mu dovoljni da se tri-četiri puta izbori za idealnu poziciju pred golom rivala, a fenomenalni pogodak, koji mu je poništen zbog ofsajda, mogao je da predstavlja nagradu za uloženu energiju u finišu utakmice.
Možda bi baš Joveljić mogao da bude taj koji bi još više trebalo da dobija priliku u utakmicama kao što je bila ova sa Bačkom, jer bi upravo on svojom željom mogao da pogura i one iskusne da znatno više oznoje dres, što bi moglo da im bude od daleko većeg značaja za okršaje koji će biti znatno teži od sinoćnog.
U svakom slučaju, crveno-beli su posao protiv Bačke odradili onako kako su planirali i do utamice sa Liverpulom na stadionu Rajko Mitić (utorak, 18.55) ostala je još samo utakmica sa Proleterom u Novom Sadu (subota 15.00). Ostaje da se vidi da li će Milojević kombinovati kao i do sada ili se ipak odlučiti da oproba upravo onaj tim koji će na megdan Redsima, ali bi u svakom slučaju još jednom svoju zasluženu minutažu trebalo da dobije Dejan Joveljić, koji ovu sezonu definitivno koristi da napravi ključni korak na putu ka budućoj nezamenjivoj „devetki“ prvog tima Crvene zvezde.
Foto: Star Sport