Zašto nema Aleksandra Prijovića?

Srbija nije uspela da izađe na kraj sa Rumunijom u Bukureštu. Neiskorišćen penal, celo drugo poluvreme sa igračem više i potpuna ofanziva Srbije gotovo celu utakmicu nisu pomogli da se ishod meča promeni. Prilika je bilo na pretek, od one Gaćinovićeve, preko Tadićevog šuta s kreča, do nekoliko dobrih Mitrovićevih udaraca. Manjkalo je koncentracije da se bar jedna akcija uspešno završi.

Upravo zbog povoljne situacije u kojoj se Srbija našla izlaskom Gabrijela Tamaša posle direktnog crvenog kartona zbog neopreznog starta nad Mijatom Gaćinovićem očekivalo se da bi na terenu ponovo mogli da se nađu dvojica najboljih srpskih ofanzivaca – Aleksandar Mitrović i Aleksandar Prijović. Baš kao i u prvom okršaju sa Rumunijom, kada su zajedno odigrali nešto više od trinaest minuta. Selektor Mladen Krstajić se ipak odlučio za drugačiju varijantu. Na teren je od 65. minuta poslao Sergeja Milinković Savića, potom Nemanju R. Miletića umesto Milana Rodića, a treću izmenu na kraju nije iskoristio.

Zašto je nije bilo? Krstajić je indirektnim putem dao odgovor na to pitanje...
„Mislim da smo imali kontrolu igre 90 minuta, možda smo mogli i treću izmenu, ali ulaskom Sergeja imali dobar skok i mogli da uparimo sa Mitrom. Ovo je ipak takmičarska utakmica, na svetskom smo rizikovali, stavili ste me na margine, kako nemam pojma o fudbalu. Ne može vam Bog više ugoditi. Odluka je moja i tako će biti ubuduće“, odgovorio je selektor novinarima na konferenciji za štampu posle utakmice.

To suštinski nije dalo odgovor na pitanje: šta se dešava sa Aleksandrom Prijovićem? Zašto ga nema na terenu i kako je od statusa heroja Srbije i strelca gola vrednog direktnog odlaska na Mundijal stigao do nevidljivog igrača?

Činjenica je da selektor ima maksimalno poverenje u Aleksandra Mitrovića. Ima i razloga za to. Mitrović je od početka godine i dolaska u Fulam pod skute Slaviše Jokanovića pronašao novi život u kojem uživa i trese golove na svim frontovima. Klupskim i reprezentativnim. Od početka godine dvanaest u Čempionšipu, pet u Premijer ligi i čak deset u reprezentativnom dresu. Četiri već u Ligi nacija (po dva Rumuniji u Beogradu i Crnoj Gori u Podgorici). Prvi srpski špic, zasluženo i njegov status je nesporan.

Ni Mitrović, opet, nema nepresušni izvor energije i to se osetilo u finišu jučerašnje utakmice protiv Rumunije. Najbolji strelac ove generacije ostao je bez daha i u nekoliko trenutaka izgledalo je da više ne može da pruža igre na očekivanom nivou. Imao je ogromnu energetsku potrošnju noseći se u duelima sa Tamašem, Sapunaruom i kasnije Nedelkearuom. Samo grubim pregledom statistike dolazimo do podatka da je Mitrović tokom ovog okupljanja skupio 180 minuta igre, gde nisu uračunati dodaci u nadoknadama vremena.

Aleksandar Prijović je u susretima sa Crnom Gorom i Rumunijom upisao – nula minuta. Otkako je Liga nacija počela – samo pomenutih trinaest. A, od 29. januara, kada je Mladen Krstajić zvanično preuzeo funkciju selektora, Prijović je odigrao tek – 41 minut. Od toga dvadeset i sedam u prijateljskim utakmicama protiv Maroka (7) i Bolivije (20), te samo jedan minut protiv Kostarike na Mundijalu u Rusiji. Nije imao učinak. Doduše, (pre)malo vremena je i dobio da napravi nešto više. Sedam puta je još pogledao mečeve nacionalnog tima sa klupe (Nigerija, Čile, Švajcarska, Brazil, Litvanija, Crna Gora, Rumunija).

Ako se analizira Prijovićev učinak ove sezone, na četrnaest utakmica protivničke mreže zatresao je osam puta. Četiri gola postigao je u kvalifikacijama za Ligu šampiona, tri u grčkoj Superligi i jedan u grupnoj fazi Lige Evrope. Dakle, nije u pitanju izostanak forme. Ne treba zaboraviti ni da je Aleksandar Prijović bio praktično jedina Mitrovićeva zamena u Ligi nacija, pošto je Luka Jović imao obaveza sa mladom reprezentacijom Srbije, sa kojom je izborio plasman na Evropsko prvenstvo.

Podsetimo, tokom selektorskog mandata Slavoljuba Muslina radilo se sve kako bi nekadašnji mladi reprezentativac Švajcarske zaigrao za Srbiju. Kroz pet kvalifikacionih utakmica skupio je 103 minuta, a onaj gol protiv Gruzije na stadionu Rajko Mitić lansirao ga je u nebo. Kada je Muslin smenjen, a njegov tadašnji pomoćnik Krstajić postavljen za vršioca dužnosti bio je starter u remiju sa Južnom Korejom (1:1) tokom prijateljske turneje po Dalekom istoku. Bio je tada jedini klasični napadač, pošto Mitrović nije bio u kombinaciji. Odigrao je i pet minuta u trijumfu nad Kinom (2:0).

Ali, onda je prosto nestao...

Piše: Nikola STOJKOVIĆ (nikolaS_sN)
Foto: Star Sport