Voljeni Ratnik

Do potpisivanja ugovora sa Kardifom prošle subote i rekordnog transfera verovatno ni on sam nije slutio da će se ovoliko pisati o njemu. Skroman fudbaler iz francuske Lige 1, koji je eksplodirao prošle jeseni i postao jedan od najboljih strelaca u zemlji Galskih petlova sa 12 golova. Emilijana Salu smo do sada znali uglavnom po ratničkom duhu. Tokom cele karijere, napadač je koristio taj duh da napreduje.
“Fudbal je moj život, pomogao mi je da naučim dosta o ljudskim vrednostima”, često je govorio u intervjuima.

Da bi to shvatio morao je da napusti rodnu Argentinu.
“Počeo sam da igram fudbal sa pet godina u malenom selu zvanom Progreso u Argentini. Sa 15 godina preselio sam se u internat u Bordou”, prisetio se dečačkih dana u decembarskom intervjuu Sala.

Primetio ga je Patrik Batiston, direktor akademije Žirondinaca i to dok je napadač kao klinac nastupao u trening centru u mestu San Francisko u okolini Kordobe u kojoj Brodo od 2004. godine traži najveće argentinske talente. Sala je Francusku stigao 2010. godine. Otkrio je novi svet, drugačiji fudbal.

I brzo je shvatio da će morati da se probija sam, bez ičije pomoći.
“U početku, nije mi bilo lako, imao sam 20 godina i bio odvojen od porodice. Ali borio sam se svim silama da uspem i dospem ovde gde sam danas. Za to je zaslužna moja majka, i ona je bila bila takva. Borac. Uvek je sve radila maksimalno, bez ikakvih kalkulacija. Zbog nje smo i postali to što jesmo, naučila nas je da budemo ljudi”, prisetio se Emilijano u jednom od intervjua.

Umeo je, naravno, i da podbaci povremeno, ali to nije sada bitno. Toliko je želeo da uspe u fudbalu da se tokom karijere oslanjao na drugačije vrednosti.
“Na prvoj utakmici, valjda u Ravelu, ako se se ćam, bio je u sjajnoj šansi, sami ispred praznog gola i promašio. Ali, nema veze. Dečko je vredan, uvek daje maksimum i znamo da možemo da računamo na njega”, napisao je Batiston u jednoj od kolumni u oktobru 2017.

Gde god da je išao na pozajmicu, od Orelana ptreko Niora, pa do Kaena, njegovi treneri i saigrači su podvlačili jedno: “Emilijano je spreman da pogine na terenu.”

“Sala bi trrbalo da inspiriše mnoge fudbalere. To je čovek koji nikada ne sluša svoje telo, toliko je uporan da bi prestao tek kada bi polomio nešto”, govorio je njegov saigrač iz Niora Florijan Martan.

Sam Emilijano Sala ponavlja da je život broba neprestana.
“Ta borbena strana u mom karakteru, ona je prisutna od detinjstva. Ne želim da je zaboravim, ne želim da prestanem da se borim jer to sam ja”, kaže bivši napadač Nanta.

Dugo su ga opisivali kao “momka koji oznoji svaki dres”, što je zanimljiva kvalifikacija koju je vukao sa sobom kao loptu proteklih godina.
“Mnogi su me na prvi pogled odbacivali, nije im se sviđao moj stil igre, nisam tu ništa mogao.”

Emilijano Sala je, opet, dobar strelac. To pokazuje i njegova statistika iz sezone u sezonu. Prvu je okončao sa 18 golova u trećoj ligi u sezoni 2012/13. a isto je ponovio i godinu kasnije u drugoligaškom rangu. U sezoni 2014/15. debitovao je u Ligi 1 za Bordo sa šest pogodaka. I najzad, za Nant čak 42 komada u protekle tri i po godine.
“U početku, Emilijano ne iekplodira odmah. On nije tip elegantnih napadača iako je tehnički vrlo dobar. Radi se o snažnom momku, koji za šta mu je posao I koji koristi šanse koje mu se ukazuju. Povrh svega on je veliki takmičar i mogu da ga vidim na vrhu za nekoliko godina”, govorio je svojevremeno njegov trener iz Orleana Olivije Frapoli.

“Bilo da je na terenu ili van njega, to je čovek koji se sa svima slagao. On je velikodušan, u deljenju, solidarnosti, pravi timski igrač. Kao brat mi je. Kada sam bio na klupi i u nemilosti trenera stalno me je bodrio”, kaže napadač Kaena Jasin Bamu koji je do prošlog leta igrao u tandemu sa Salom u Nantu.

Idol Emilijana Sale je slavni zemljak Gabrijel Batistuta zbog kojeg je dobio nadimak “Salagol”, iako nikada nije pozvan u reprezentaciju Argentine, čak ni za mlađe kategorije. Možda je to i zbog toga što je rano otišao u Francusku, ali je i konkurencija za mesto napadača kod gaučosa uvek oštra.

Južnoamerički temperament mu ne nedostaje.
“Neko sam ko nikako ne voli da gubi. Nekada umem da budem jako težak, ali volim da pobedim svaki put”, ponavljao je Sala.

Poznat kao fudbaler koji ulaže ogromne napore i u defanzivi, kao recimo Edinson Kavani, i Emilijano Sala je često nailzio na divljenje trenera. Bio je igrač kakav se poželeti može, a Patrik Batiston je to primetio kada ga je doveo u Bordo.
“Toliko je želeo da pomaže u odbrani, da sam mu jedva objasnio da mu je zadatak da daje golove i da mora više da trči napred.”

Njegovi sportski i ljudski kvaliteti doneli su mu specijalan status među navijačima. U poslednjih nekoliko sezona njegovo ime bilo je ono koje se najčešće skandiralo na La Bužuaru. Sali su čak posvetili i pesmu koja se često orila sa tribina Nantovog stadiona.
“Bio je blizak s navijačima, osećao je posebnu pripadnost klubu. To u poslednje vreme nije tako često u fudbalskom svetu”, kaže Florijan Le Tuf, predstavnik navijača.

Što se tiče Sale, jedna stvar je sigurna, svi kojima su se u nekom trenutku ukrstile staze sa njim imaju istu predstavu o njemu, da se radi o “iskrenom čoveku”.
“Ljudi znaju ko je on, ne postoji niko sličan njemu. Emilijano je poseban, to sam oduvek govorio. Zaslužuje svu sreću na ovom svetu”, zaključio je Bamu.

Nadamo se da će sreća biti i ovog puta uz Emilijana Salu i da će ga spasioci pronaći živog.

Foto: Reuters