Veliki intervju Mičela Donalda: O divnoj Srbiji i ljudima, siromaštvu, navijačima i želji da ode ovog leta

Mičel Donald je bio nada Ajaksa, ali u holandskom gigantu nikada nije dobio veliku šansu ili nije uspeo da se izbori za svoje mesto pod suncem. Igrao je sa velikim imenima poput Stama, Davidsa, Huntelara, Suareza, Snajdera, Pantelića i karijeru je morao da pravi zaobilaznim putem. Preko Rode, ruske Mordovije i Crvene zvezde u kojoj je poslednje dve sezone bio jedan od najboljih igrača.

Ne može se reći da se srpska Superliga ceni na Zapadu Evrope, ali je Donald igrama u Crvenoj zvezdi privukao pažnju iz domovine. Opet su ga se setili, pa je tokom odmora dao i veliki intervju za jedan ugledni holandski fudbalski magazin. Zvezdino ime koje i dalje ima težinu i Donaldova bitna uloga u njoj su opet zainteresovali Holanđane za Mičela Donalda. Iako on nije zadovoljan minulom sezonom...
„Tri kola do kraja prvenstva smo bili prvi na tabeli, a onda smo u finišu sve prosuli. Potom smo izgubili i finale kupa od Partizana u meču u kojem smo dominirali 70 minuta i primili glup gol iz kornera. Odjednom ostaneš praznih ruku posle dobre sezone...“, opsiuje Donald razočaranje na kraju sezone.

Podsetio je i kako je došao u Crvenu zvezdu.
„Odigrao sam dobar prijateljski meč protiv Crvene zvezde i oni su rešili da me dovedu. Pomoglo je i to što je Mordovija želela da me se reši jer sam bio opterećenje za kluspki budžet. Bilo je i vreme za novi izazov u karijeri. Crvena zvezda je bila upravo to - izazov. Iako me je to koštalo smanjenja plate, ne žalim“.

Iz Srbije posle dve godine nosi uglavnom pozitivne utiske.
„Nisam mnogo znao o Srbiji, poznavao sam samo nekoliko srpskih momaka sa kojima sam igrao tokom karijere. Svi su mi pričali da je Beograd. Pogotovo noću. Ali ja kažem da je lep u svakom trenutku. Tamo je lepo živeti. Pogotovo ako lepo i zarađuješ. Uživao sam sa suprugom i dve ćerke. Sve nam je bilo blizu. Takođe, osećao sam se jako bezbednim u gradu“.

Holanđane je interesovala prošlost Beograda i Srbije, bombardovanje i ostalo...
„Istina, tamo je pre nekoliko godina bio rat i još se vide tragovi. Jednu zgradu razrušenu u ratu sam gledao sa prozora, a te zgrade danas služe kao spomenici i podsećanje na rat. Ali kada izađete van Beograda, izuzev Novog Sada koji je lep, vidite siromaštvo. Pogotovo u manjim gradovima. Šteta... Imaju divnu prirodu, sjajnu hranu...“

Ima samo lepe reči o Srbima.
„Ljudi su otvoreni i prijateljski nastrojeni. Ono što me je oduševilo je da ljude ne interesuje kako se oblačiš, kakvo auto voziš, da li nosiš minđuše... U Holandiji ljudi vole da komentarišu takve stvari“.

Kada je o fudbalu reč i pritisku igranja u Zvezdi, kaže:
„U Srbiji može da pobediš 20 utakmica zaredom. I onda su svi srećni i zadovoljni... Ali čim jednu izgubiš, nezadovoljni su. Navijači i mediji. Emocije vladaju njima. Nekada ume da bude teško, ali naučio sam kako da se nosim sa tim stvarima. A u prvoj godini je zaista bila prelepo i osetio sam neke prelepe emocije kada smo osvojili titulu. Baš je bila velika žurka... Osetio sam se vrednim i bitnim igračem jer sam bio standardan. U klubu je topla atosmfera. Svi su prijateljski nastrojeni. Zvezda je najveći i najopularniji klub u Srbiji jer 60 ili 70 odsto ljudi navija za nju“.

Holanđane je zanimalo rivalstvo sa Partizanom i večiti derbi za koji je čuo ceo svet.
„Zaista je veliki rivalitet. Zvezda je popularnija jer je bila i prvak Evrope 1991. godine. Nije kao Ajaks i Fajenord, mogo je veći rivalitet. Nisam klinac i nije me lako impresionirati, ali osećaj na prvom večitom derbiju je bio nešto neverovatno. U svakom trenutku je ludnica na tribinama. Policija, pirotehnika, buka... Roditelji i prijatelji su bili na jednom derbiju i kada sam im rekao da moraju da dođu opet, samo su se začuđeno pogledali. U ostalim mečevima nije tako, ali 200 navijača je umelo da napravi buku na tribinama kao da ih je 10.000“.

Kakva iskustva ima sa navijačima?
„Uglavnom sretao navijače Zvezde i uvek su bili srećni što me vide. Nailazio sam nekoliko puta i na navijače Partizana, ali nije bilo nikakvih problema. Pričali smo normalno, govorili su mi da sam dobar igrač, ali u pogrešnom klubu. To je njihova teorija“.

O ostatku ligu nema neko visoko mišljenje...
„Nija baš na nekom dobrom nivou. Zato i želim da ovog leta probam nešto drugo i da napravim korak dalje. Imate Zvezdu i Partizan i to je to. Ostali su daleko lošijeg kvaliteta. Uživao sam u Srbiji, ali sada bi bilo lepo da započnem neku novu epizodu“.

Donald je otkrio i da želi da napusti Crvenu zvezdu ovog leta.
„Već su počele pripreme za novu sezonu. U prvoj nedelji odmora nisam ništa radio, ali sam u drugoj vozio bicikl i išao u teretanu kako se ne bi nespreman pojavio na pripremama. Želim da budem fit za novi izazov u karijeri. Klub je svestan moje želje da hoću da probam nešto drugo. Moraćemo da sednemo i i da vidimo šta nam se nudi. Interesovanje drugih klubova pokazuje da sam napravio dobar potez dolaskom u Crvenu zvezdu. Ona me je vratila na fudbalsku mapu. Proveo sam prelep period tamo i upoznao neke divne ljude. Ne znam da li ću se vratiti u Holandiju. Trenutno me više privlači da igram u inostranstvu. Videćemo gde...“.

U Beogradu je naišao i na poznato lice. Nekadašnjeg saigrača iz Ajaksa - Marka Pantelića.
„Bili smo par puta na piću, on živi u Beogradu. Pričali smo o vremenima u Ajaksu. On mi je otkrio neke stvari o Crvewnoj zvezdi i Beogradu. Rekao mi je da sam izabrao najbolji i najlepši klub u Srbiji. Dao mi je i neke savete o dobrim restoranima. Prepun ih je grad, a kada si igrač Crvene zvezde, onda ne moraš ni da platiš račun svaki put. Tamo su fudbaleri idoli“.

(FOTO: Star sport)