Uspomene Veljka Simića: Od dečačke greške i godinu dana pakla u Bazelu, do povratka snovima

(Od izveštača MOZZART Sporta iz Antalije)

Karijera Veljka Simića je konačno krenula uzlaznom putanjom i u ovom trenutku deluje da je ništa ne može skrenuti sa putanje kojom je krenula. Povratak u crveno-beli dres predstavljao je potpuni zaokret, Zvezdinim detetu se konačno ukazala šansa da ispravi greške iz najranije mladosti i ispuni snove o kojima mašta svaki igrač koji je bio deo omladinskog pogona kluba iz Ljutice Bogdana.

Došao je posle odlaska Nemanje Radonjića, zauzeo je poziciju u kojoj je najmanje bilo prijatno u tom trenutku, ali se izborio za pozitivne komentare. Utisci u zvezdaškoj javnosti su možda bili podeljeni, u prvenstvu je sve delovalo gotovo perfektno, bio i jedan od igrača koji su trgli ekipu i u večitom derbiju, dok sa druge strane delovalo da je u Ligi šampiona malo bio pod utiskom, što ga je donekle sputalo da iskaže sav potencijal u okršajima sa evropskim gigantima.
“Što se mene tiče utisci su jako pozitivni, od trenutka kada sam došao. Što se tiče evropskih mečeva, mislim da je to više bilo stvar iskustva, trebalo je da prođem kroz to. Do sada se u karijeri nisam susretao sa takvim izazovima, morao sam malo da se naviknem na sve to. Svakako da će mi upravo ovo iskustvo značiti za sledeću sezonu i kvalifikacije“, rekao je Simić na početku razgovora za MOZZART Sport.

Utisak iz prvih šest meseci je jedna stvar, ali sada je sada došao trenutak da se napravi dodatni iskorak. Konkurenciju na levom krilu su pakleno pojačali Erik Jirka i Aleksa Vukanović.
“Radim dobro na pripremama, spremam se da pomognem timu koliko god je to u mojoj moći, trudiću se da napravim dodatni iskorak u prolećnom delu sezone, tu su naravno i ostali saigrači koji će mi pomoći u tome. Jirka i Vukanović su odlični igrači, biće prava pojačanja, klub stvarno sjajno radi što se toga tiče, imamo na svakoj poziciji po tri odlična igrača i sigurno će nam to pomoći da ostvarimo ciljeve u prolećnom delu sezone, a onda i kada krenu kvalifikacije. Konkurencija je za mene uvek pozitivna stvar, izvlači iz mene ono najbolje. Trening napreduje samim tim, to je dobro za sve“.

Kada se vratio u Crvenu zvezdu rekao je da mladi igrači mogu da uče na njegovom primeru. Prerani odlazak iz Ljutice Bogdana tada se pokazao kao velika greška.
“Sad da mogu da vratim vreme svakako ne bih otišao, sve se to izdešavalo onako pomalo brzo, bio sam jako mlad, nisam razmišljao na pravi način, ali šta da se radi. Svakako sam izvukao pouke. Ne bih mnogo menjao u životu, ali ako bih nešto promenio onda je taj odlazak iz Crvene zvezde. Definitivno ne bih otišao“.

Toj generaciji Zvezdinih igrača, rođenih 1995. godine, koju je selektirao čuveni Toma Milićević, fudbalski stručnjaci su predviđali blistavu budućnost. Govorilo se da njihov potencijal daleko prevazilazi kvalitet generacije Jankovića, Baste, Mrđe, Milovanovića... Ipak, negde je krenulo naopako...
“Bili smo jako talentovani, išlo nam je stvarno dobro. Ivica Momčilović je sve to vodio jako dobro. Nažalost, u da kažem vrhunskom fudbalu nas je za sada malo, Maksimović je u Hetafeu, tu sam ja u Crvenoj zvezdi, ti svi ostali momci imaju po 22-23 godine i verujem da će se probiti na pravi način. Rano bi bilo otpisivati ih, stvarno bi bilo apsurdno. Svi oni su sad možda u slabijim klubovima i treba im vremena da dođu do vrhunskog nivoa, ali ja verujem njih“.

Poverenje je ono što svakome treba. Simić dobro zna kako izgleda kad izgubiš veru u sebe. Njegovi problemi krenuli su baš sa već pomenutim odlaksom u Bazel. Prvi sa radnom dozvolom koštao ga je godinu dana fudbala, a potom su usledile pomalo i deprimirajuće pozajmice u Domžalama, Šafhauzenu, Vinterturu...
“Svašta je tu bilo, svašta se dešavalo. Kao dete nisam psihički bio spreman za inostranstvo, stvarno se svašta dešavalo. Radna dozvola, povreda za povredom, sve je to uzelo maha. Posle sam morao da idem na nekoliko pozajmica, jer jednostavno nisam bio u ritmu, trebalo je da uhvatim kontinuitet. Kada se to već bilo odužilo, shvatio sam da to moram da ostavim iza sebe, vratim se, da krenem praktično od nule. Zemun mi je stvarno mnogo pomogao u tome“.

Bazel kao klub ozbiljne reputacije sebi ne bi smeo sebi da dozvoli da mu mladi igrači prolaze kroz tolike probleme, ali su Simiću jednostavno stvari išle naopako.
“Generalno, oni se jako dobro ophode prema mladim igračima. Moja situacija je bila baš onako specifična. Mladi igrači se ne suočavaju sa tim problemima kao što je radna dozvola. Eto, na meni se zalomilo, čekao sam godinu i više da sve to dobijem i da počnem da igram. Naravno, taj period neigranja se oseti na svakome, pa se tako osetilo i na meni. Trebalo mi je vremena da se vratim i adaptiram, drago mi je da je taj turbulentan period iza mene“.

Ko je insistirao na povratku u Crvenu zvezdu?
“Na prvom sastanku su tu bili Zvezdan Terzić, Vladan Milojević i Mitar Mrkela. Rekli su mi da ozbiljno računaju na mene, predočili su mi neki plan za budućnost, svideo mi se i iskren da budem nisam mnogo razmišljao, poziv Crvene zvezde je uvek jako lepa stvar. Bio sam jako miran, osećao sam se kao da sam se vratio tamo gde pripadam, osećao sam da mi karijera ne bi bila potpuna ako preskočim Crvenu zvezdu“.

U svlačionici vlada onako “jaka“ zvezdaška atmosfera. Veliki broj igrača čine upravo Zvezdina deca.
“Drago mi je zbog toga, atmosfera je vrhunska. Svi vole Crvenu zvezdu i spremni su stvarno da daju sve za nju. Mislim da se to vidi na terenu, to ne može da se isfolira ili tako nešto“.

Prošle kvalifikacije su obeležili Radonjić i Ben, da li naredne može da obeleži Veljko Simić?
“Radim na tome, zašto da ne, nadam se da će biti tako. Stvarno radim tako da stvari kremi u tom pravcu“, zaključio je Veljko Simić.

(FOTO: FK Crvena zvezda)