Univerzitet fudbala Ajaks: Čak je i klub od 0 evra dao 82.000.000

Dejli Blid je stara kajla, Frenki De Jong i Matijs de Liht već su šarmirali fudbalsku planetu i najveće evropske klubove, o Doniju van de Beku još se ne piše koliko zalsužuje, iako je impresionirao sve one koji ga nisu baš dobro poznavali, na istom mestu vaspitavani su Joel Veltman i Nusair Mazrui i svet je opet očaran Ajaksovom školom fudbala, zaneseno priča o nekim starim dobrim vremenima... Samo što ta stara vremena nikada nisu ni prošla, izuzev možda u jednom kratkom periodu sredinom 2000-ih. Tada je klupska uprava umela i da se zaleti sa nešto jačim obeštećenjem - pa je tako oborila i klupski rekord plativši Miralema Sulejmanija 16.250.000 evra – istovremeno donekle zapostavljajući sopstvenu školu. Septembra 2010. godine, Ajaks je usred Amsterdama izgubio od Reala sa 0:4. Johanu Krojfu – a njegova je u Amsterdamu svetinja – je prekipelo. U kolumni u uglednom De Telegrafu istakao je da je Ajaks odustao od svoje suštine, da se izgubio, da više nije evropska velesila, da se rasipa za strance sumnjivog kvaliteta... I tako je počela “somot revolucija“.

Nimalo prijatna za navijače. Kritičari predvođeni Lujom van Galom – podjednako omiljenim na tribini, jer on im je doneo evropsku krunu 1995. godine - govorili su da je Krojf zarobljen u nekom prošlom vremenu, da moderno doba zahteva drugačiji pristup... Bilo je i ružnih reči, navijači su stavljeni u poziciji da biraju koji im je roditelj draži – Krojf ili Van Gal? Na kraju je ipak dobio Krojf,  poterao kompletnu upravu, u klub vratio Edvina van der Sara, Vima Jonka, Frenka de Bura, Marka Overmarsa... I Ajaks se vratio korenima.

Nije to naravno sve išlo preko noći, morao je i da se obezbedi novac za takav zaokret, ali je klub od te 2010/2011 počeo da prodaje pametnije, retko više od jednog ili dvojice nosioca igre po sezone. Prvo je tako otišao Luis Suarez, pa godinu i po kasnije Jan Vertongen, naredne sezone u tandemu Kristijan Eriksen i Tobi Aldervajreld, zatim Dejli Blind...

Primećujete šablon? Nešto što je svima njima zajedničko, osim što su se fudbalski afirmisali baš u Ajaksu? Svi oni su ove sezone učesnici polufinala Lige šampiona! Ni u danima kada se Ajaks, bar prema Krojfovom mišljenju, odrekao istorije nije prestao da kao na traci izbacuje najškolovanije talente Evrope. A to što je tek sad u polufinalu Lige šampiona? Budimo realni, ne rađa se ovakva generacije svake godine, pa ni svake decenije.

Ova koju sada sa klupe maestralno predvodi Erik ten Hag dočekala je da je posle predavanja u Madridu i Torinu mnogi smatraju favoritom u polufinalu sa Totenhemom. A Totenhem bi, eto paradoksalne situacije, možda mogao da bude najveći gubitnik ovakvog Ajaksovog uspona? Pevci su naime bili u krugu klubova koji najviše cene Ajaksovu školu fudbala, pa i cenu igrača koji dolaze iz holandskog giganta. Londonski klub je poznat po tome što nije previše široke ruke – zato uostalom ove sezone nije potrošio ni evro na pojačanja – pa mu je Amsterdam bio redovna stanica kada bi odlazio u šoping.

Ovaj sadašnji sastav Maurisija Poketina nije nikakav izuzetak. Krenimo redom...

JAN VERTONGEN – Prvi je stigao na tadašnji Vajt Hart Lejn, direktno iz Ajaksa, koji ga je primetio i doveo kao 16-godišnjaka da ga ispolira. U sezoni 2012/2013 otisnuo se za London u transferu vrednom 16.000.000 evra.

KRISTIJAN ERIKSEN -  Već sledeće sezone Vertongen dobija društvo. Još jedan ekonomski odličan posao Kopljanika, koji u to vreme nisu imali mogućnosti da duže čekaju da igraču naraste cena. Eriksena su 2009. doveli iz danskog Alborga za 1.500.000 evra i potom prodali Pevcima za 13.500.000.

TOBI ALDERVAJRELD – On je već zaobilaznim putem stigao do Totenhema. Prvo ga je uzeo Atletiko za 7.000.000 evra, nije se snašao najbolje u Madridu, potom je zaigrao kako ume na pozajmici u Sautemptonu pre no što je za 12.500.000 evra stigao kod Poketina.

DAVINSON SANČEZ – Poslednji u nizu. I možda i najbolji dokaz kako se sa vremenom Ajaks uzdigao. Jer Davinsona Sančeza je jula 2016. doveo iz kolumbijskog Nasionala za skromnih 5.000.000 evra, a već sledećeg leta ga je prosledio Totenhemu za osam puta više – 40.000.000 evra. Ajaks više ne mora da prodaje budzašto.

Sve skupa, Totenhem – da ponovimo: klub koji ove sezone nije dao NIJEDAN evro za pojačanja – na račun Ajaksa je u poslednjih nekoliko godina uplatio 82.000.000 evra! Govorimo dakle o poslovično škrtom Totenhemu, ipak glavnom kupcu Ajaksove dece, mada ne treba zaboravljati da je Davi Klasen otišao u Everton za 27.000.000, da je Napoli istresao 32.000.000 za Arkadijuša Milika...

Primetan je i trend: Ajaksovi igrači postaju sve skuplji. Matijsa de Lihta još čekamo, ali je Frenki de Jong  već potpisao za Barselonu u transferu vrednom 75.000.000 + 11.000.000 evra. Pa će se na Kamp Nou družiti sa već pomenutim Suarezom, Tomasom Vermalenon i Jasperom Silesenom, takođe učenicima Ajaksovog fudbalskog univerziteta.

Nema šta ne znaju tamo. I kako da igraju. I kako da zarade. Istinski fudbalski profesori.

(FOTO: Reuters)