Svi šampioni poispadali, preživeli u Rusiji nikada nisu igrali ni finale SP

Mnogi su ljutito vrteli glavom kada su pojedini stručnjaci konstatovali da je je ono što je Kilijan Mbape uradio Mesiju i drugovima u sudaru Francuske i Argentine u derbiju osmine finala na najbolji način oslikalo kako u svetskom fudbalu, na najvišem nivou, polako ali sigurno dolazi do smene generacija. Ljutili se ne ljutili, bilo vam drago ili ne, tek - tako je. I to su činjenice. 

Kako smo došli do tog zaključka? Vrlo jednostavno. Da li ste znali da od juče popodne, otkako su Španci eliminisani od strane domaćina, na Mundijalu u Rusiji više nema nijednog jedinog šampiona sveta? Ne govorimo o zemljama, jelte, nego o igračima. Nijedan fudbaler iz preostalih 12 selekcija (a već od večeras biće ih samo osam preživelih) ne da nikada nije uspeo da prigrli fudbalski sveti gral, već nikada nije igrao ni finale?!  

Pa sad kažite da nije u toku tiha, ali temeljna smena generacija. Uostalom, gotovo je izvesno da u Kataru nećemo gledati dve najveće zvezde - Kristijana Ronalda i Lea Mesija, a Inijesta, Maskerano, Modrić, Marselo, Tijago Silva, Manuel Nojer, Falkao, Levandovski, Suarez, Kavani... duboko će zakoračiti u četvrtu deceniju.  

Generalno, od svih preostalih aktera Mundijala gotovo da na prste možemo da izbrojimo one koji su uspeli da nešto osvoje sa svojom reprezentacijom. U tu grupu spadaju Meksikanci, Japanci i Urugvajci. Sombrerosi su 2015. uzeli Gol kup i u tom timu igrala su sedmorica fudbalera koji su i danas na spisku: Očoa, Lajun, Dos Santos, Gvardado, Korona, Peralta i Erera. Japan je 2011. postao šampion Azije. Iz tog sastava danas su na SP: golman Kavašima, Nagatomo, Okazaki, Hasebe i Honda. Iste godine Urugvaj se opkitio svojom poslednjom, sedmom titulom prvaka Južne Amerike. O tom događaju ovog leta mlađima iz nacionalnog tima govorili su Muslera, Maksi Pereira, Koates, Kaseres, Luis Suarez, Kavani, Godin, Kristijan Rodrigez i Martin Silva. 

Dakle, sveukupno dvadesetak fudbalera preostalo je na šampionatu koji su u karijeri uspeli da urade nešto značajno sa reprezentacijom. Ako od tog broja izuzmemo Japance i Meksikance, jer za očekivati je da će dalje Belgija i Brazil, među osam najboljih s trofejom sa nacionalnim timom preostaće samo devet Urugvajaca. Za četu Oskara Tabareza ta činjenica mogla bi da bude od velikog značaja u završnici, pre svega zbog iskustva i sudelovanja u toj "nauci" o osvajanju trofeja. 

Mundijal je osiromašen kada su u pitanju igrači šampioni, ali mogao da bi da bude isto tako "osakaćen" i sa reprezentacijama prvacima. Naime, posle četvrtfinalnog okršaja Urugvaj - Francuska jedan vlasnik Zlatnog globusa sigurno otpada. Englezi na putu do polufinala imaju prvo Kolumbiju, pa onda još jedan test (Švedska ili Švajcarska), dok Brazilci ukoliko prođu Meksiko moraju na megdan nikad moćnoj Belgiji. Teoretski, moglo bi da se dogodi da među četiri najbolja tima imamo samog jednog šampiona. Tako nešto nije se dogodilo od 1966. i prvenstva u Engleskoj. Više od pola veka...

Teoretski, moguće je i finale nešampiona (recimo Hrvatska - Belgija). Poslednji put imali smo ga 1958. kada su se sastali Švedska i Brazil.

Foto: Action Images