Sve je to lepo, ali zašto postojite? Monakov svesni preobražaj – više nismo klub, nego preduzeće za pravljenje love! Ništa od titule i ove godine

Promena krvne slike. Nije bilo tako davno kad su leta 2013. u mondenskom letovalištu promovisani Radamel Falkao, Hames Rodrigez, Žoao Mutinjo, Erik Abidal, Rikardo Karvaljo, a na zimu stigao i Dimitar Berbatov. Pravio je Monako tim nalik okruženju: u njemu je moralo sve da šljašti od luksuza, ali su u Kneževini protokom vremena shvatili da na duge staze ne mogu da se trkaju sa Pari Sen Žermenom, te iako su jednom „prevarili sistem“ (šampionski naslov 2017) na postavu su izvrnuili poslovnu politiku i od kluba koji dovodi gotove igrače postali sredina koja kupuje jefitno, a prodaje skupo.

Poslednji primer je slikovit. Alžirski krilni vezista Rašid Gezal stigao je u Lester za 14.000.000 evra da zameni Rijada Mareza, a njegova prodaja Englezima označila je da je Monako računajući samo poslednja dva leta uz januarsku prodaju Gvida Karilja Sautemptonu prebacio kotu od 550.000.000 evra zarađenih na ime transfera. Konkretno: od tima koji je u proleće 2017. eliminisao najpre Mančester Siti, pa Borusiju iz Dortmunda, a u polufinalu zaustavljen snagom Juventusa ostali su samo Danijel Subašić, štoperi Glik i Žemerson, desni bek Đibril Sidibe i pomenuti Falkao. Dakle, golman, trojica defanzivaca i kapiten tima. Svi ostali su u drugim klubovima.

Konkretno: Tijemue Bakajoko je prodat Čelsiju (40.000.000 evra), Nabil Dirar Fenerbahčeu (3.500.000), Valer Žermen Marselju (8.000.000), Toma Lemar Atletiko Madridu (70.000.000), Fabinjo Liverpulu (45.000.000), Bendžamin Mendi (57.500.000) i Bernardo Silva (50.000.000) Mančester Sitiju, Žoao Mutinjo Vulverhemptonu (5.600.000), a Kilijan Mbapea je Pari Sen Žermen posle pozajmice i zvanično otkupio u poslu vrednom 180.000.000 evra.

To su momci koji su ili bili starter, ušli ili sedeli na klupi protiv Stare dame. U međuvremenu je Monako rešio da dobro unovči i druge, ne toliko atraktivne igrače, pa je zaradio odlascima Terensa Kongoloa i Adame Dijakabija u Hadersfild (20.000.000+10.000.000), Alana Sent Maksima u Nicu (10.000.000 evra), Sulijana Mejtea u Torino (10.000.000), Abuda Dijaloa (Majnc, 5.000.00), Korentina Žana (Tuluz, 3.500.000), pomenutog Gvida Karilja Sautemptonu (20.000.000), zaključno sa Rašidom Gezalom u Lester (14.000.000).

Skupa 552.000.000 evra za samo dva leta.

Sve bi bilo u redu da se deo tog novca uložio u pojačanja, da se jure pehari, ali su predsednik Dmitrij Ribolovljev i potpredsednik Vadim Vasiljev okrenuli novi list i umesto zvučnih imena doveli dečurliju, bisere, koje valja obraditi, pa opet prodati. Samo, gde je onda tu ambicija za sportskim rezultatima i da li se to Monako pretvara u preduzeće, a ne u ekipu koja teži trofejima?

Ruku na srce, samo jedan pehar stigao je na stadion „Luj Drugi“ u poslednjih 15 godina. Jasno je crveno-belima da je Pari Sen Žermen odmakao, što im je pokazao lane u prvenstvu i u subotu u susretu Superkupa Francuske slavivši sa 4:0. Dovoljno da se zaključi kako neće biti ništa od borbe za titulu naredne godine. Ili godina. To je indirektno potvrdio i trener Leonardo Žardim.
„Plan je da dovedemo mlade igrače, afirmišemo ih i onda ih skupo prodamo“.

Ideja je zaživela prošlog leta, a konture dobila ovog, jer je Monako od zvučnijih imena doveo samo Aleksandra Golovina i na vezistu CSKA potrošio 30.000.0000 evra. Sve ostalo su biseri, koji bi tek trebalo da zasvetlucaju. Doveo ih je Majkl Emenalo, nekadašnji šef skaut služe Čelsija i direktor na Stamford bridžu. Zimus je pustio korenje, a ovog leta se razleteo Francuskom i kupio Viljema Gubelsa iz Liona, Ronela Pjera Gabrijela iz Sent Etjena, Samuela Grandsira iz Troe, Džonatana Panza iz Čelsija, Sofijana Diop iz Rena..

Ukupno za njih potrošio 96.000.000 evra. Nisu to imena koja obećavaju uzbudfljivu trku za titulu. Mada, verovatno će neki od njih da se razvije, dostigne cenu veću od 100.000.000 evra i biti prodat.

A za sport i trofeje – ko mari?

FOTO: Action images