Superklasiko priča #1: Fatalna molba sudiji, Čapov šut, 15.000.000 koji nisu videli i misterija nestalih snimaka
Vreme čitanja: 5min | uto. 06.11.18. | 13:29
Tek treći put u bogatim istorijama Boka i River igraju u meču za trofej
Odigrali su preko 370 utakmica u svim takmičenjima, što zvaničnih, što nezvaničnih. I nijedna nije bila prijateljska. Niti će tu ikada moći da bude prijateljstva. Zato su Boka i River najveći rivali na svetu, zato je Superklasiko najveći derbi na svetu.
A nikad nijedan Superklasiko nije bio važan kao naredna dva koja će se odigrati u finalu Kopa Libertadores u narednih dvadesetak dana. Prvi put će dva tima iz Argentine odlučivati o tituli šampiona Južne Amerike, a sudbina je htela da to budu baš Boka i River.
Izabrane vesti
Tek treći put u bogatim istorijama dva najveća argentinska kluba se sastaju u borbi za veliki trofej. U finalu. Do sada su se dva puta sastali u sličnim mečevima, ali nikada tako važnim kao što je finale Kopa Libertadores.
Prvo finale će ostati upamćeno i kao jedno od najkontroverznijih u istoriji Sueprklasiko okršaja.
Te 1976. godine, Boka i River su se sastali u finalu prvenstva za šampiona Argentine. Sistem takmičenja u argentinskom fudbalu se često menjao. Te 1976. igrao se od septembra do decembra sa 32 tima. Na početku su ekipe bile podeljene u A i B grupu. Naravno, Boka i River su bili razdvojeni. U četvrtfinalu su eliminisali Banfild i Kilmes, u polufinalu su sa putu sklonili Taljeres i Urakan. I zemlja je prvi put doživela potpunu fudbalsku paralizu.
Finale je zakazano za 22. decembar na Rasingovom kultnom stadionu poznatom po nadimku Cilindar. Zvanično je prodato 69.090 ulaznica, na tribinama se našlo preko 70.000 ljudi. Aveljaneda je bila pod opsadom Boraćosa i Galinerosa. Izveštaji iz tog perioda kažu da je utakmicu na malim ekranima pratilo 15.000.000 od ukupno 26.500.000 Argentinaca koliko ih je živelo u zemlji te godine.
Pre meča je Riverov kapiten i reprezentativac Perfumo ušao sa Bokinim kapitenom Sunjeom u sudijsku slačionicu da zamoli nešto glavnog arbitra Artura Ituraldea.
"Don Arturo, želimo da se prekidi izvode brzo, a znamo da vi nemate ništa protiv", rekao je Perfumo.
"Sunje, da li si čuo Perfuma? Ako se slažeš, ja vam neću smetati. OK?", pitao je Ituralde.
"Važi, kako god kažete...", prihvatio je Bokin napadač.
"Dakle, ako dosudim faul, a izvođač prekida ne traži da se pomeri zid, igra se nastavlja i može da šutira bez mog zvižduka. Imate li još neka pitanja, gospodo? Nemate. U redu, idemo", rekao je Ituralde kapitenima.
Iako je to bio period fudbala kada se skautingu i proučavanju rivala nije poklanjala tolika pažnja i opsesija kao danas, važnost meča je uticala da se u oba kluba maksimalno raspitaju o manama ovih drugih. Bokin trener Lorenco je upozorio svoje igrače da Riverov golman Filjol često oteže sa nameštanjem živog zida...
River je u prvih sat vremena bio bolji rival i stvrio više šansi. Igrali su sa većim samopouzdanjem. Uostalom, bili su bolji tima sa igračima koji su dve godine kasnije bili okosnica reprezentacije koja je pokorila svet.
A onda kobni 72. minut...
Mitski Riverov kapiten i jedan od najboljih defanzivaca svih vremena Danijel Pasarela je srušio Karlosa Velja na 20 i kusur metara od gola.
Filjol (dve godine kasnije prvi golman Argentine na Mundijalu kada su osvojili prvu titulu prvaka sveta i po mnogima nabolji argentinski golman svih vremena) lagano je počeo da namešta živi zid, a njegovi saigrači su ispali naivni, jer niko nije stao blizu lopte da zasmeta Bokinim igračima. Za Argentince je to nedopustivo, jer su naviknuti na sve moguće trikove i sasvim je normalno da se neko nacrta pored lopte i ometa izvođenje slobodnjaka dok se zid ne namesti...
Bokin defanzivac Roberto Muco se spremao da izvede slobodnjak, ali ga je saigrač Ruben Sunje samo odgurnuo i na brzinu izveo slobodnjak. Prebacio je nepostavljeni živi zid i iznenadio nespremnog Filjola. Rođen je "Fantomski gol" argentinskog fudbala!
Čak ni televizijske kamere nisu uhvatile taj momenat jer su bile nespremne, tako da 15.000.000 ljudi kraj malih ekrana nije znalo šta se dešava. Samo onih 70.000 i kusur srećnika na stadionu je imalo priliku da vidi antologijski gol i da ga prepričava do kraja života.
Fijol je pogledom pratio kako lopta ulazi u mrežu, Riverovi igrači su bili skamenjeni, Bokini su bili šokirani očekujući da sudija poništi gol... Niko se nije pomerao u tim trenucima. I onda je Sunje počeo da trči i raduje se. Iznenađeni saigrači su krenuli za njim, a šokirani igrači Rivera su tek posle nekoliko sekundi počeli da protestuju. Postoji samo jedna fotografija tog trenutka i to je ova koju vidite na početku teksta.
Utakmicu je prenosio Kanal 7, ali su na meču bile i kamere Kanala 9, Kanala 11 i Kanala 13. Njihov zadatak je bio da snime materijal koji će se emitovati posle meča i u narednim danima. Svi kojima je River u srcu su tražili da se pogleda snimak jer je gol bio neregularan po njihovom mišljenju. Ali...
Bilo je to vreme terora vojna hunte.
"Svi snimci su nestali. Vojska je došla i pokupila ih. Ne znam, koji je razlog, ali nikada niko više nije video snimke sa tog meča. Propali su u zemlju. Žao mi je što nikada nisam imao priliku da pogledam taj gol", pričao je kasnije "Čapo" Sunje.
Do danas to ostaje najkontroverzniji gol u istoriji Superklasika. Ruben "Čapo" Sunje je ostao miljenik Bokinih navijača za sve vremena.
Čapo je posle karijere upao u depresiju, nije znao šta da radi sa životom i jednog junskog dana 1982. godine se bacio sa balkona svog stana na sedmom spratu. I preživeo! Lekari su rekli da je to zašto je bio sportista, jak kao bik.
Od tada živi povučeno. Bez posla. Kako sam kaže, ima psiholoških problema i ne ide na utakmice Boke. Ipak, pre dve godine je pozvan na Bombonjeru.
Bilo je to tačno 42 godina od kultnog meča i gola. Boka ga je pozvala na centar terena, uručila mu plaketu i pružila navijačima šansu da ga se sete. Otkrivena mu je i statua ispred stadiona.
Dve godine kasnije je odigran drugi Superklasiko u mečevima za titulu. Ovoga puta u Superkupu Argentine. U martu prošle godine, u Mendozi. Evrogolovima "Pitija" Martineza i Naća Skoka, River se donekle osvetio Boki i osvojio trofej. Dakle, u finalima je 1:1. Ali onaj poraz iz 1976. mnogo više boli.
Na redu je treće finale. Najveće! Ko izgubi, proganjaće ga do kraja života...