Šta Ričmond Boaći donosi Crvenoj zvezdi? Mnogo dobrih i jednu lošu stvar

Pritisnuti povredom Nikole Stojiljkovića i vremenskim cajtnotom, čelnici Crvene zvezde nisu imali vremena za dangubu. Iako je skautirano mnogo inostranih napadača, glas iz Kine koji je govorio da bi Ričmond Boaći mogao da postane višak u Đengsuu (zbog dolaska Edera) upalio je crvenu lampicu na Marakani. Sve druge kombinacije ostavljene su po strani iz krajnje prostog razloga: možda je srpski šampion mogao da “napipa” i napadača više klase, ali to sa sobom ne bi donelo garanciju da bi se taj kapitalac vrlo brzo snašao u složenom sistemu Vladana Milojevića.

Pao dogovor: Boaći oprostio 500.000 evra i došao u Zvezdu!

Ovako, sa povremenim reprezentativcem Gane Crvena zvezda tačno zna šta da dobija. A I Ričmond Boaći zna kakvo ga okruženje, saigrači I trener čekaju. Bio je to dovoljan razlog da odgovorni iz Ljutice Bogdana skrajnu priče o velikom riziku, već da diplomatskom akcijom na kraju izdejstvuju dolazak na jednogodišnju pozajmicu snažnog napadača. I učine ga prvim strancem povratnikom u Crvenu zvezdu.

NAPADAČ KOJI VOLI DA ULAŽE U SEBE

Možda – ali samo možda – klub sa Marakane je imao bolje internacionalce, ali voljenije – teško. Igrači sa afričkog kontinenta su vrlo specifični. Teško im je udovoljiti, znaju da budu potencijalna mina u svlačionici, uvek gledaju da izvuku finansijsku dobit, imaju izražen ego… Tokom prvog, jednogodišnjeg mandata u Ljutice Bogdana Ričmond Boaći je pokazao da nije takav. Prosto, on je napadač koji voli da ulaže u sebe I koji ne vidi samo bolje sutra, nego I bolje prekosutra. I spreman je da podnese žrtvu. Prosto, liči na radnika koji voli da se usavršava I radi prekovremeno, kako bi u nekoj budućnosti ubrao plodove sopstvenog truda.

 Kada je napuštao Latinu znao je da liga kakva je srpska, bez obzira na manjak atraktivnosti može da mu ponudi igračku rehabilitaciju. Posebno, što se odlučio za klub koji stalno napada. Mogao je posle šest meseci da napusti Beogradi bez obeštećenja, ali – nije. Odlučio je da produži ugovor, jer je video da Crvena zvezda može da mu ponudi mnogo više od obične odskočne daske. Bio je to bingo njegove karijere. Za godinu dana postigao je 41 gol, imao ona sjajna izdanja protiv Sparte iz Praga I Kelna. Vratio se u reprezentaciju Gane I zaslužio ugovor od 2,2 miliona evra po sezoni u Kini. Mnogo je dao Crvenoj zvezdi. Baš mnogo.
Njegov povratak i odluka da se odrekne dela zagarantovane plate (500.000), dovela je do stanja euforije navijače Crvene zvezde. Kao što smo napisali – voljeniji stranac na Marakani nije postojao. Nosiće Boaći teret velikih očekivanja, jer je promovisan u pojačanje koje u evropskim kvalifikacijama mora I može da napravi razliku. Taj krst će Boaći morati da nosi, jer niko ne sumnja da će podići igru srpskog šampiona bar za 20 posto. To će vam reći I igrači kluba sa Marakane u neformalnim razgovorima.

Jer mnogo toga je prošle sezone Vladan Milojević u ofanzivnom delu bazirao na Boaćijevom predatorskom njuhu I savršenim taktičkim kretanjima koje je do tančina naučio u Italiji. I kada nije, na prvi pogled, opasan Boaći to zapravo jeste. Mnogo je opasan. Stalno blizu lopte, stalno u pokušaju da isprovocira grešku štopera, stalno u sprint kojem traži dubinu I širinu, stalno se nudi da grudima zadrži loptu i defanzivno odmori ekipu.

DA LI I DALJE IMA GLAD ZA USPEHOM?

Mnogo dobrih stvari Ričmond Boaći bi trebalo da donese Crvenoj zvezdi. Posebno što će posle sušnog perioda u Kini imati ogromnu podršćku svih instance, ali… Da bi bio na nivou iz prvog mandata, Ričmond Boaći će morati da zadrži glad za uspehom I ponovo dokaže ono što smo u gornjem delu teksta napisali – da nije klasičan afrički igrač.

Čisto poređenje: kada je došao u Crvenu zvezdu prvi put imao je mesečna primanja od 18.000 evra. Srpski šampion je isplaćivao pola te sume,a drugu polovinu Latina. Posle su mu primanja porasla, dok je egzistenciju rešio odlaskom u Kinu. S ada godišnje inkasira 1.700.000 evra. Dakle, dolazi na pozajmicu u redove starog kluba kao materijalno obezbeđen čovek. Obično ta stavka može da ispumpa motiv pojedinaca, napravi od njega projekat “podgrejane supe”,  ali na Marakani su rezonovali da Boaći sebe ne vidi dugo kao primača plate u kineskom klubu. Sada mu se pruža šansa kao u prvom mandate. Da golovima u seriji sebi dodatno podigne cenu I možda se preporuči nekom evropskom klubu.

Verovatno je ta žudnja za svetlima top fudbala bila jedan od razloga da Ričmond Boaći zagrize mamac I ponovo se vrati u Beograd… Dakle, na prvu loptu deluje da je Crvena zvezda napravila dobar posao

Međutim, postoji I druga strana. Napad Crvene zvezde u ovoj sezoni nosiće dva napadača koji sun a pozajmicama. Pored Ričmonda Boaćija tu je I Nikola Stojiljković (dogovorena otkupna klauzula). Kao klub koji mora da prodaje I živi od toga, srpski šampion neće moći da računa na finansijski benefit čak I ako Boaći ponovi prošlogodišnji uspeh I postigne sedam golova u kvalifikacijama. Moraće da potraži drugu zlatnu koku I nekog žrtvuje. To je jedina lošta strana Boaćijevog angažmana.

Mada Boaći se već finanijski odužio Crvenoj zvezdi. Prodat je za 5,5 miliona evra, imao je velikog udela u plasmanu u Ligu Evrope. Još kada bi doneo Ligu šampiona pečatirao bi mesto u istoriji…