Šta ostaje posle Rusije?

(Od specijalnog izveštača MOZZART Sporta iz Rusije)

Prvo, da prođemo od primese snižavanja kriterijuma. Nekada je to važilo za klupski, a evo sada i za reprezentativni fudbal. To što se Orlovi nisu obrukali nekima je dovoljno da im daju više od prelazne ocene.

Tim pre što se kući ne vraćaju poniženi kao generacija iz 2006. godine, niti liče na raspojasanu bandu. Nije bilo velikih skandala pre i tokom Mundijala u Rusiji, mada se ovde u Svetlogorsku i dalje šapuće da je bilo vrlo disonantnih tonova između selektora i pojedinih igrača pre duela sa Brazilom. Kažemo, šapuće se… I dodaje je se: bilo je jako, jako napeto.

Kako bilo, Srbija ponovo nije uspela da „izađe“ iz grupe, ostala je na jednoj pobedi i tako ponovila rezultat Orlova Radomira Antića iz 2010. Ako ćemo da gledamo polupunu čašu reći ćemo da je Srbija u Rusiji dobila ozbiljan materijal za nadogradnju. Možda i krajnje nelogično FSS i selektor Krstajić su izvršili polu-smenu generacija na najvažnijem planetarnom turniru. Ulagali su u budućnost i nadali se istorijskom uspehu. Ima nelogičnosti u tom potezu, ali deluje da, kada pogledamo napred, imamo bar pravo na nadu da će jednog dana biti bolje. Mnogo bolje.

Veliko sazrevanje Novozelanđana od Samare do Atkritje Arene u Moskvi, zatim pojedinci koji nisu bili ovde, plus fudbaleri čiji zenit će potrajati bar još dva leta. Ima sagovornika teze u našem Savezu da ćemo za četiri leta (istina igraće se na zimu) u Kataru, biti sigurni učesnici četvrtfinala. Međutim, oprez nije na odmet. Tako smo mislili da će nam nasilna smena generacije Siniše Mihajlovića doneti berićetan Brazil. Kad ono…

Deluje da ćemo u bližoj budućnosti biti pokriveni na svim pozicijama, a da ljude na Terazijama 35 najviše žulja mesto desnog beka. Bivši kapiten Branislav Ivanović će se, gotovo sigurno, reprezentativno penionisati i ostaviti ozbiljan krater, a misiju u dresu sa državnim grbom završava i učesnik prethodna dva Mundijala Antonio Rukavina.

ODBRANA SE PRAVI OKO BLEKIJA

Blago rečeno - u problemu smo. Naslednika nema na vidiku, ali svi veruju u vaskrsnuće člana novozelandske zlatne generacije Milana Gajića. On bi u slučaju da počne da igra u Bordou (ili nekom drugom klubu) ekspresno dobio poziv i akontacionu podršku, jer u ovom trenutku nemamo ni boljeg ni perspektivnijeg desnog beka. Naravno, beka može da glumi i mladi Nikola Milenković, ali bio bi to veliki fudbalski greh posle svega što je ovaj momak pokazao na Mundijalu.

Ostale odbrambene pozicije su više nego popunjene. O golmanima ne moramo da brinemo, pa možda i deceniju i po. Gledajući bravure protiv Brazila jasno je da Vladimir Stojković neće tako lapo prepustiti mesto mlađima. U penziju može da ga otera samo i isključivo biološki sat, mada deluje da bar još dve godine može da bude na istom nivou. Siguran je za Ligu nacija i naredne kvalifikacije za Evropsko prvenstvo, a por njega šansu grozničavo čekaju i Dmitrović, Rajković, zatim Vanja Milinković Savić i Boris Radunović. Ozbiljan potencijal.

Slična konstatacija važi i za štopere. Defanzivna četvorka moraće da se u narednom periodu gradi oko Nikole Milenkovića. Sve ostalo predstavljao bi fudbalski blud i samoubistvo. Taj momak je naš bingo koji je sazreo pre svih očekivanja i otvorio oba oka Mladenu Krstajiću još na pripremama u Austriji. Na Mundijalu ste videli "vidićevske" partije i igranje bez i malo straha, čak i kada ga je Nejmar napadao licem. Njegov parnjak trebalo bi da bude Miloš Veljković… Nelogično je da smo ih uparili protiv Brazila, ali je onda sasvim logično da taj tandem ne menjamo u narednih deset godina. Tu je i Matija Nastasić, koji je tek napunio 25 godina. Posebno, što je Duško Tošić otišao u Kinu. 

Naravno, tu će biti i Uroš Spajić, reprezentativu karijeru će pokušati da rehabilituje i Nikola Maksimović, šansi će se nadati Jagoš Vuković i Vujadin Savić ako bude na prošlosezonskom nivou iz Crvene zvezde. Kapiten Aleksandar Kolarov će nastaviti da predvodi Orlove i biti neprikosnoven na poziciji levog beka. Do daljeg. Ili dok ne nadođe Nemanja Antonov u koga u FSS imaju veliko poverenje, mada ne treba zanemariti ni Rodića kao alternativu.

SRBIJA ZA SLEDEĆI CIKLUS

KO ĆE ISPRAVITI NEPRAVDU PREMA LUKI, I GDE SU TU LUKIĆ I PANTIĆ?

Pozicija zadnjeg veznog donosi dozu misterije, da ne kažemo kontroverze. As Mančester Junajteda Nemanja Matić je ostao zagonetan po pitanju daljih igara za Orlove, selektor Krstajić se na ovom Mundijalu pošteno ogrešio o Luku Milivojevića… Vezista Kristal Palasa morao bi u budućnosti da bude zacementiran, dok bi se njegova ispomoć tražila.

Mladi Marko Grujić nije dobio šansu u Rusiji i pred njim je ključan period kada je u pitanju klupska i reprezentativna karijera. Posebno, što će imati jaku konkurenciju u Saši Lukiću. Bivši vezista Partizana je vrlo cenjen među rukovodiocima FSS, smatraju da bi u narednom periodu mogao i da ima ulogu startera. Njegovo prisustvo u Ligi nacija se ne dovodi u pitanju, dok bi među Orlove mogao da bude prebačen i Danilo Pantić. Tu su još i Nemanja Radoja, zatim i Nenad Krstičić i naravno Nemanja Maksimović, momak kome je hitno potrebna veća minutaža.

SRBIJA ZA BUDUĆNOST

ŽILE-SMS-RADONJA

Srbija pored golmana ne mora da brine ni za krila i ofanzivne pozicije u maneveru. Pokazao je Dušan Tadić da je satkan od odličnog materijala i ovde u Rusiji kada je bilo teško. Zaslužio je sve pohvale, ušao je tek u 30. godinu i sigurno je da možemo da ga gledamo do Katara. Na drugoj strani je Filip Kostić u prednosti, ali samo trentno. Kada ih pitate ne čemu temelje optimizam budućih uspeha, onda je to famozna ofanzivna trojka. U nekoj projekciji, za dve ili tri godine ispomoć napadačima trebalo bi da čine Andrija Živković, Sergej Milinković Savić i Nemanja Radonjić. Naravno, tu je i nepravedeno zapostavljeni Mijat Gaćinović, momak koji je prema mnogim referencama morao da bude ovde, kao i Adem Ljajić koji je posle susreta u Moskvi izgledao nekako najutučenije.

JOVIĆ ISPRED PRIJOVIĆA

I na kraju - špic. I tu imamo razloga za velika očekivanja. Prvi izbor je Aleksandar Mitrović. Dokazan, sa 24 godine, a konkurenciju će mu u prvom trenutku činiti Luka Jović. On je, takođe, jedan od projekata FSS-a i čak u nekim razmišljanjima ispred Aleksandra Prijovića.

Deluje da ima potencijala. Još samo da znamo ko će nam biti selektor i možemo li na jednom projeketu da istrajemo četiri godine. I da se sećamo kako je Rusija u stvari bila prvi veliki korak u stvaranju ekipe koja se neće zadovoljiti da ispuni snižene kreterijume. Već da uradi nešto veliko.

Foto: Action Images