Špricer je hladan kao Dušan Jovančić

Legendarna je ta njegova izjava posle utakmice sa Salcburgom, kad se prisetio dana kada je igrao u Šumadiji iz Jagnjila, pa teranja lopte po četvrtoj ligi... Srbi vole ljude kakav je Dušan Jovančić. Autsajdere koji uspeju. Valjda zato što se ceo ovaj naš narod bar jednom u životu osetio kao takav.  Autsajder je postala i Crvena zvezda onog trenutka kad je kročila u Ligu šampiona. Rezervisana je ona za neke bogatije klubove, privilegovanije sredine. Za igrače koji kad dođu kući biraju u koji će od pet džakuzija. A ovih dana neki od njih, tamo na severu Evrope, sedeće na svojoj markiranoj sofi, sa daljinskim u ruci, premotavati film unazad i preisipitvati se...

Kako nam se ovo dođavola desilo? I ko je ovaj momak u crveno-belom dresu sa brojem 29, što nas je tako nagazio?

Priča se vraća na Dušana Jovančića. Svukao je odelo potlačenog i laktovima počeo da se probija u višu kastu. Jednom? Može da se desi. Kad se ponavlja nije slučajnost. Ne govorimo više samo o dobrih pola sata protiv Napolija. Ovo protiv Liverpula je već bila ozbiljna evropska izvedba.

Srce vrelo kao “Marakana“. Misli hladne kao špricer. Ma šta, špricer je hladan kao Dušan Jovančić! Kad se zaleti Adam Lalana okrenuće se Jovančić, zagradiće loptu, pa će da okrene i suparnika. Kad se vrati i Sadio Mane, staće na loptu, pa će da pogleda ka štoperima, ali opet će da se okrene i gurne je napred. Kad je lopta kod štopera Jovančić će da se nudi, da je uzima pod pritiskom, da je gura na protivničku polovinu terena. Kad treba da se udari na Džejmsa Milnera i Žoržinja Vajnalduma – a pitajte ako budete imali prilike svakog ko je igrao protiv ovog drugog kakav je to kamen od čoveka – Jovančić će da udari. I ima da zaboli.

Nema straha. Kao da ih je odigrao “milion“ ovakvih.
“Imam dosta utakmica u nogama, ne naravno na ovom nivou. Međutim, trudim se da svakoj pristupam isto, nezavisno od toga ko je protivnik. I takav se pristup sada isplatio. Svi smo izašli na teren bez respekta prema imenu rivala“, smireno će Jovančić.

Nije dete. Pre dve i kusur nedelje slavio je 28. rođendan. Nisu to dečačke godine. Nisu to ni naivna razmišljanja. Nije to ni prenaglašena emocija ni nerealna očekivanja. To je profesionalizam. Posao. Dobar posao. Protiv Liverpula, samo je smireni Nenad Krstičić sa decenijskim iskustvom igranja u ligama petice podelio više pasova od Jovančića i Milana Rodića.
“Nismo ovde slučajno. I nismo ulazili u Ligu šampiona samo da bismo bili puki učesnici“.

Liverpul je to shvatio. I Lorenco Ebisilio je shvatio da će morati pošteno da se oznoji ako hoće do minuta. Dušan Jovančić više nije autsajder.
“Skaču apetiti. Mora tako, jer skaču i navijačima koji nas gledaju i bodre. Ali skače i samopouzdanje“.

Onda će verovatno lopte da šalje i ispod zemlje.

(FOTO: Reuters, Star Sport)